Пређи на садржај

Равадиди

С Википедије, слободне енциклопедије
Равадиди
Владарска титулаКнез
Владавина955—1071.
ВјераСунитски ислам

Равадиди (енгл. Rawadid dynasty) била је муслиманска владајућа породица центрирана у историјском Азербејџану (такође познат као ирански Азербејџан) између краја 8. и почетка 13. века.[1]

Првобитно Азди арапског порекла,[2] су Равадиди владали Табризом и североисточним Азербејџаном крајем 8. и почетком 9. века.[1] Породица је постала курдицизирана почетком 10. века и усредсређена на Табриз и Марагех.[3][4] У другој половини 10. и већег дела 11. века ови курдизовани потомци контролисали су већи део Азербејџана, као и делове Велике Јерменије.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Равадиди су арапског порекла и стигли су у регију средином 8. века,[5] али су постали курдицизирани почетком 10. века и почели су користити курдистинске облике попут Мамлана за Мухамеда и Ахмадила за Ахмада као своја имена[6][7][8] Племе Равадиди преселило се у Курдистан средином 8. века, а било је познато као курдско племе до 10. века.[9] У другој половини 10. и већег дела 11. века, ови курдизовани потомци контролисали су већи део Азербејџана, као и делове Велике Јерменије.[1]

Најранији облик имена који је написан је Ревенд у Шарафнамеху. Према Касравију, Равадиди су освојили земље мусафиридског владара Ибрахима I Марзубан I, у Азербејџану 979. године. Вахсудан бин Мамлан је најпознатији владар Равадида, а спомиње га Ибн Атхир. Региони Табриза, Марагех и упоришта планине Саханд били су у њиховом власништву. Године 1029. помогао је хаџданским Курдима у Марагеху да поразе инвазијска турска племена Огхуз.

Вахсудан је такође послао експедицију у Ардабил под командом свог сина Мамлана II. Могански владар морао је да се покори освајачу. Мамлан је, такође, изградио тврђаву у Ардабилу.[10]

Ун-кан је освојио кнежевину 1054. године пре нове ере и победио је принца Табриза, Вахсудана ибн Мамлана.[11] Године 1071, када се Алп Арслан вратио из ратног похода против византијског царства, свргнуо је Мамлана. Вахсуданов наследник, Ахмед бин Вахсудан, господар Марагеха, учествовао је ратном исходу против Сирије.[12] Ахмадил се поново борио против крсташа током првог крсташког рата.[13] Жосленов мировни уговор с њим, током опсаде Турбесела (у данашњој јужној Турској, југоисточно од Газијантепа). Он је избоден на смрт од стране Исмаилиса 1117. године у Багдаду. Његови потомци су наставили да владају Марагехом и Табризом, као и Атабаканом Марагехом до монголске инвазије 1227.[14][15]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Peacock 2017.
  2. ^ Gibb, Hamilton Alexander Rosskeen (1991). The Encyclopaedia of Islam: MAHK-MID (на језику: енглески). Brill. ISBN 978-90-04-08112-3. 
  3. ^ V. Minorsky, A Mongol Decree of 720/1320 to the Family of Shaykh Zahid, Bulletin of the School of Oriental and African Studies, University of London, 1954, p.524
  4. ^ Jamie Stokes, Encyclopedia of the Peoples of Africa and the Middle East, Volume 1, Infobase Publishing, 2009, ISBN 978-0-8160-7158-6, p. 382.
  5. ^ Vladimir Minorsky, Prehistory of Saladin http://rbedrosian.com/Ref/Minorsky/vmpsal1.htm#124.
  6. ^ C.E. Bosworth, The new Islamic dynasties, 389 pages, Columbia University Press, 1996, ISBN 9780231107143 (p.150)
  7. ^ W.B. Fisher et al., The Cambridge History of Iran, 778 pp., Cambridge University Press, 1968, ISBN 9780521069366 (p.32)
  8. ^ Bosworth, C.E. „Rawwādids”. Encyclopaedia of Islam (2nd изд.). стр. 469. „The Rawwadids (the form "Rawad" later becomes common in the sources) were originally of Azdi Arab stock, but gradually became assimilated to their environment in Adharbaydjan (and especially, the area around Tabriz) and became Kurdicised...” 
  9. ^ Massoume Price, Iran's Diverse Peoples: A Reference Sourcebook, ABC-CLIO, 2005, ISBN 9781576079935, p. 43.
  10. ^ V. Minorsky, A Mongol Decree of 720/1320 to the Family of Shaykh Zahid, Bulletin of the School of Oriental and African Studies, University of London, 1954, p.524
  11. ^ P. Blaum, Diplomacy gone to seed: a history of Byzantine foreign relations, 1047-57 A.D. Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015), International Journal of Kurdish Studies, Jan. 2005, p.15
  12. ^ Houtsma, Martijn Theodoor, ур. (1913—1936). „Kurds and Kurdistan”. Encyclopaedia of Islam (на језику: енглески). 4 (1st изд.). Brill. ISBN 9004097902. OCLC 258059134.  (see under Turkish Conquest)
  13. ^ Kupferschmidt, Uri M. (1987). The Supreme Muslim Council: Islam Under the British Mandate for Palestine (на језику: енглески). BRILL. ISBN 978-90-04-07929-8. 
  14. ^ P. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel, W.P. Heinrichs (editors), Encyclopaedia of Islam (Second Edition), "Marāg̲h̲a", Brill Online.
  15. ^ Minorsky, La Domination des Dailamites, presented in a Conference of the Societé des Etudes Iraniennes, Paris, 28 May 1931. Also see Minorsky, Daylam in the Encyclopaedia of Islam, 1962, pp. 189–94

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Равадиди&oldid=26985204”