Пређи на садржај

Рат у Ираку

С Википедије, слободне енциклопедије
Рат у Ираку
Део Рата против тероризма

патроле у Самари • рушење статуе Садама Хусеина • ирачки војник • бомба на путу
Време20. март 2003. — 15. децембар 2011.
Место
УзрокОптужбе да Ирак поседује оружје за масовно уништење; Рат против тероризма
Исход
Сукобљене стране

Учествују у инвазији (2003)
 САД
 Уједињено Краљевство
 Аустралија
 Пољска
Peshmerga

Подржано од стране:
 Канада[1]
 Холандија[2]
 Италија[3]
 Ирак
Баас партија
Команданти и вође
Сједињене Америчке Државе Џорџ В. Буш Садам Хусеин
Изет Ибрахим ел Дури
Јачина
557.000 на врхунцу у време инвазије 1.000.000+, број побуњеника непознат
Жртве и губици

Ирачке снаге безбедности (после Садама)
Убијено: 17.690[11]
Рањено: 40.000+[12]
Коалиционе снаге
Killed: 4.815[13][14] (4.496 U.S.,[15] 179 UK,[16] 139 други)[13]
Нестали/заробљени (САД): 17 (8 избављено, 9 умрло у заточеништву)[17]
Рањени: 32.776+ (32.252 U.S.,[15] 315 UK, 212+ други[18])[19][20][21][22] Повређени/оболели/други медицински разлози*: 51.139 (47.541 U.S.,[23] 3,598 UK)[19][21][22]
Најамници
Убијено: 1.554[24][25]
Рањено: 43.880[24][25]
Синови Ирака
Убијено: 1.002+[26]
Wounded: 500+ (2007),[27] 828 (2008)[28]

Укупно погинулих: 25.285 (+12.000 полицајаца убијено 2003–2005)""
Укупно рањених: 117.961

Погинули ирачки војници (период инвазије): 7.600–10.800[29][30]
Побуњеници (након Садама)
Погинули: 26.544 (2003–11)[31]
Заробљеници: 12.000 (у Ираку 2010. године)[32]
120.000 ухапшених побуњеника (2003–2007)[33]

Укупно мртвих: 34.144–37.344

Процењено погинулих:
Ланцетов преглед** (март 2003 – јул 2006): 654.965 (95% и.п. (интервал поузданости): 392.979–942.636)[34][35]
Истраживање о породичном здрављу у Ираку*** (март 2003 – јул 2006): 151,000 (95% и.п.: 104.000–223.000)[36]
ПЛОС медицинска студија**: (март 2003 – јун 2011): 405.000 (95% и.п.: 48.000–751.000), поред 55.000 умрлих због емиграције.[37]

Документоване смрти од насиља:

Број тела у Ираку (2003 – 14. децембар 2011): 103.160–113.728 забележених смртних случајвеа цивила,[38] и 12.438 и нових смртних случајева додатих из ирачких ратних записа[39]
Асошијетед прес (март 2003 – април 2009): 110.600[40]

Рат у Ираку (или Трећи заливски рат) почео је 20. марта 2003. и трајао до 15. децембра 2011. године. Дели се на две фазе:

  • Инвазија на Ирак, која је трајала од 20. марта до 1. маја 2003. То је био сукоб између англоамеричке инвазионе војске и војске режима Садама Хусеина.
  • Окупација Ирака, односно раздобље тзв. ирачке инсурекције (након завршетка инвазије), у ком се боре америчке и окупационе снаге других земаља, заједно са новом ирачком војском, против разних фракција ирачких побуњеника и страних терориста, чланова Ал Каиде.

Амерички кодни назив за напад на Ирак и окупацију која је уследила је операција Ирачка слобода (енгл. Operation Iraqi Freedom), за британску војску операција Телик (енгл. Operation Telic) и за аустралијску операција Фалконер (енгл. Operation Falconer).

У војном ангажману након проглашења краја већих борбених операција (до марта 2008) погинуло је 16.623 ирачких војника[41], 4.794 коалиционих војника[13][42] од тога 4.476 америчких[43] и 179 британских[44]).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Greg Weston (16. 5. 2011). „Canada offered to aid Iraq invasion: WikiLeaks”. CBC News. 
  2. ^ Regering. „Rapport Commissie-Davids”. rijksoverheid.nl. Архивирано из оригинала 03. 12. 2017. г. Приступљено 26. 2. 2017. 
  3. ^ „Il discorso di Berlusconi alla Camera”. Архивирано из оригинала 17. 02. 2021. г. Приступљено 14. 07. 2019. 
  4. ^ Michael Petrou (9. 9. 2011). „The decline of al-Qaeda”. Maclean's. „George W. Bush gambled on surging thousands more troops to the embattled country. It paid off. Al-Qaeda in Iraq is now a diminished force without territory. 
  5. ^ Spencer C. Tucker (14. 12. 2015). U.S. Conflicts in the 21st Century: Afghanistan War, Iraq War, and the War on Terror. ISBN 978-1440838798. „Al Qaeda in Iraq was decimated by the end of the Iraq War in 2011 
  6. ^ Galbraith, Peter W. (2007). The End of Iraq: How American Incompetence Created a War Without End. Simon & Schuster. ISBN 978-0743294249. 
  7. ^ „Iran expands regional 'empire' ahead of nuclear deal”. Reuters. Архивирано из оригинала 10. 11. 2015. г. Приступљено 14. 07. 2019. 
  8. ^ „How to Stop Iran's Growing Hegemony – National Review Online”. National Review Online. 
  9. ^ „The JRTN Movement and Iraq's Next Insurgency | Combating Terrorism Center at West Point”. Ctc.usma.edu. Архивирано из оригинала 26. 8. 2011. г. Приступљено 2. 8. 2014. 
  10. ^ „Al-Qaeda's Resurgence in Iraq: A Threat to U.S. Interests”. U.S. Department of State. 5. 2. 2014. Приступљено 26. 11. 2010. 
  11. ^ 260 killed in 2003,[1] 15,196 killed from 2004 through 2009 (with the exceptions of May 2004 and March 2009),[2] 67 killed in March 2009,[3] Архивирано 2012-02-26 на сајту Wayback Machine 1,100 killed in 2010,[4] Архивирано 2013-01-16 на сајту Wayback Machine and 1,067 killed in 2011,[5] thus giving a total of 17,690 dead
  12. ^ „Iraq War” (PDF). U.S. Department of State. Приступљено 18. 11. 2012. 
  13. ^ а б в „Operation Iraqi Freedom”. iCasualties. Архивирано из оригинала 21. 3. 2011. г. Приступљено 24. 8. 2010. 
  14. ^ „Home and Away: Iraq and Afghanistan War Casualties”. CNN. Приступљено 30. 3. 2010. 
  15. ^ а б „Casualty” (PDF). Приступљено 29. 6. 2016. 
  16. ^ „Fact Sheets | Operations Factsheets | Operations in Iraq: British Fatalities”. Ministry of Defence of the United Kingdom. Архивирано из оригинала 11. 10. 2009. г. Приступљено 17. 10. 2009. 
  17. ^ „POW and MIA in Iraq and Afghanistan Fast Facts”. CNN. Приступљено 5. 6. 2014. ; As of July 2012, seven American private contractors remain unaccounted for. Their names are: Jeffrey Ake, Aban Elias, Abbas Kareem Naama, Neenus Khoshaba, Bob Hamze, Dean Sadek and Hussain al-Zurufi. Healy, Jack, "With Withdrawal Looming, Trails Grow Cold For Americans Missing In Iraq", The New York Times, 22 May 2011, p. 6.
  18. ^ 33 Ukrainians [6], 31+ Italians [7] [8] Архивирано 2011-04-28 на сајту Wayback Machine, 30 Bulgarians [9] [10], 20 Salvadorans [11], 19 Georgians [12] Архивирано на сајту Wayback Machine (13. мај 2011), 18 Estonians [13], 16+ Poles [14] „Archived copy”. Архивирано из оригинала 12. 6. 2007. г. Приступљено 7. 1. 2011.  [15] „Archived copy”. Архивирано из оригинала 14. 5. 2011. г. Приступљено 7. 1. 2011.  [16], 15 Spaniards [17] Архивирано 2011-04-29 на сајту Wayback Machine [18] Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2019) [19] Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2019) [20], 10 Romanians [21], 6 Australians „Archived copy”. Архивирано из оригинала 28. 4. 2011. г. Приступљено 6. 1. 2011. , 5 Albanians, 4 Kazakhs „Archived copy”. Архивирано из оригинала 30. 1. 2012. г. Приступљено 7. 1. 2011. , 3 Filipinos „Archived copy”. Архивирано из оригинала 7. 7. 2011. г. Приступљено 6. 1. 2011.  and 2 Thais [22] [23] for a total of 212+
  19. ^ а б Many official U.S. tables at "Military Casualty Information" Архивирано 2011-03-03 на сајту Wayback Machine. See latest totals for injury, disease/other medical Архивирано 2011-06-02 на сајту Wayback Machine
  20. ^ "Casualties in Iraq".
  21. ^ а б iCasualties.org (was lunaville.org). Benicia, California. Patricia Kneisler, et al., "Iraq Coalition Casualties" Архивирано 2011-03-21 на сајту Wayback Machine
  22. ^ а б "Defence Internet Fact Sheets Operations in Iraq: British Casualties" Архивирано 2006-11-14 на сајту Wayback Machine. UK Ministry of Defense. Latest combined casualty and fatality tables Архивирано 2012-10-04 на сајту Wayback Machine.
  23. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2. 6. 2011. г. Приступљено 7. 2. 2016. 
  24. ^ а б „Office of Workers' Compensation Programs (OWCP) – Defense Base Act Case Summary by Nation”. U.S. Department of Labor. Приступљено 15. 12. 2011. 
  25. ^ а б T. Christian Miller (23. 9. 2009). „U.S. Government Private Contract Worker Deaths and Injuries”. Projects.propublica.org. Архивирано из оригинала 27. 7. 2011. г. Приступљено 23. 10. 2010. 
  26. ^ 185 in Diyala from June 2007 to December 2007,[24] 4 in assassination of Abu Risha, 25 on 12 November 2007,[25] Архивирано на сајту Wayback Machine (14. мај 2013) 528 in 2008,[26] Архивирано на сајту Wayback Machine (10. децембар 2016) 27 on 2 January 2009,[27] 53 From 6 to 12 April 2009,[28] Архивирано на сајту Wayback Machine (13. мај 2011) 13 on 16 November 2009,„Archived copy”. Архивирано из оригинала 29. 4. 2011. г. Приступљено 14. 2. 2011.  15 in December 2009,[29] 100+ from April to June 2010,[30] [31] 52 on 18 July 2010,[32] [33]total of 1,002+ dead Архивирано 2009-04-18 на сајту Wayback Machine
  27. ^ Moore, Solomon; Oppel, Richard A. (24. 1. 2008). „Attacks Imperil U.S.-Backed Militias in Iraq”. The New York Times. 
  28. ^ Greg Bruno. „Finding a Place for the 'Sons of Iraq'. Council on Foreign Relations. Архивирано из оригинала 10. 12. 2016. г. Приступљено 26. 12. 2011. 
  29. ^ Press release (28 October 2003). "New Study Finds: 11,000 to 15,000 Killed in Iraq War; 30 Percent are Non-Combatants; Death Toll Hurts Postwar Stability Efforts, Damages US Image Abroad". Project on Defense Alternatives (via Common Dreams NewsCenter). Retrieved 2 September 2010. Архивирано 2006-10-17 на сајту Wayback Machine
  30. ^ Conetta, Carl (23 October 2003). "The Wages of War: Iraqi Combatant and Noncombatant Fatalities in the 2003 Conflict — Project on Defense Alternative Research Monograph #8" Архивирано на сајту Wayback Machine (2. септембар 2009). Project on Defense Alternatives (via Commonwealth Institute). Retrieved 2 September 2010.
  31. ^ 597 killed in 2003,[34], 23,984 killed from 2004 through 2009 (with the exceptions of May 2004 and March 2009),[35] 652 killed in May 2004,[36] 45 killed in March 2009,[37] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2009) 676 killed in 2010,[38] and 590 killed in 2011,[39] thus giving a total of 26,544 dead
  32. ^ „Amnesty: Iraq holds up to 30,000 detainees without trial”. CNN. 13. 9. 2010. Архивирано из оригинала 23. 10. 2010. г. Приступљено 6. 1. 2011. 
  33. ^ "Insurgent body count documents released." Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јул 2020) Stars and Stripes. 1 October 2007. Number of convictions not specified.
  34. ^ „Mortality after the 2003 invasion of Iraq: a cross-sectional cluster sample survey” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 7. 9. 2015. г.  (242 KB). By Gilbert Burnham, Riyadh Lafta, Shannon Doocy, and Les Roberts. The Lancet, 11 October 2006
  35. ^ „The Human Cost of the War in Iraq: A Mortality Study, 2002–2006” (PDF).  (603 KB). By Gilbert Burnham, Shannon Doocy, Elizabeth Dzeng, Riyadh Lafta, and Les Roberts. A supplement to the October 2006 Lancet study. It is also found here: „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 11. 2007. г. Приступљено 9. 5. 2012.  [40]
  36. ^ „"Iraq Family Health Survey"”. doi:10.1056/NEJMsa0707782.  New England Journal of Medicine 31 January 2008
  37. ^ Hagopian, Amy; Flaxman, Abraham D.; Takaro, Tim K.; Esa Al Shatari, Sahar A.; Rajaratnam, Julie; Becker, Stan; Levin-Rector, Alison; Galway, Lindsay; Hadi Al-Yasseri, Berq J.; Weiss, William M.; Murray, Christopher J.; Burnham, Gilbert; Mills, Edward J. (15. 10. 2013). „Mortality in Iraq Associated with the 2003–2011 War and Occupation: Findings from a National Cluster Sample Survey by the University Collaborative Iraq Mortality Study”. PLoS Medicine. 10 (10): e1001533. PMC 3797136Слободан приступ. PMID 24143140. doi:10.1371/journal.pmed.1001533. 
  38. ^ „Iraq Body Count”. Приступљено 27. 4. 2014. 
  39. ^ „Iraq War Logs: What the numbers reveal”. Iraq Body Count. Приступљено 3. 12. 2010. 
  40. ^ Kim Gamel (23. 4. 2009). „AP Impact: Secret tally has 87,215 Iraqis dead”. Fox News. Приступљено 26. 4. 2014. 
  41. ^ 260 killed in 2003,[41] 15,196 killed from 2004 through 2009 (with the exceptions of May 2004 and March 2009),[42] 67 killed in March 2009,[43] Архивирано на сајту Wayback Machine (26. фебруар 2012) and 1,100 killed in 2010,[44] Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2013) thus giving a total of 16,623 dead
  42. ^ „Home and Away: Iraq and Afghanistan War Casualties”. CNN. Приступљено 30. 3. 2010. 
  43. ^ United States Department of Defense
  44. ^ „Ministry of Defence | Fact Sheets | Operations Factsheets | Operations in Iraq: British Fatalities”. Mod.uk. Архивирано из оригинала 11. 10. 2009. г. Приступљено 17. 10. 2009. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]