Пређи на садржај

Самобор

Координате: 45° 48′ 04″ С; 15° 42′ 40″ И / 45.80109283537° С; 15.71104815012° И / 45.80109283537; 15.71104815012
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Самобор (вишезначна одредница).
Самобор
Самобор
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаЗагребачка
Становништво
Становништво‍
 — 2011.Раст 16.911
Агломерација (2011.)Раст 37.435
Географске карактеристике
Координате45° 48′ 04″ С; 15° 42′ 40″ И / 45.80109283537° С; 15.71104815012° И / 45.80109283537; 15.71104815012
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина250,0 km2
Самобор на карти Хрватске
Самобор
Самобор
Самобор на карти Хрватске
Поштански број10430
Позивни број+385 1
Регистарска ознакаZG

Самобор је град у Хрватској, у Загребачкој жупанији. Према првим резултатима пописа из 2021. у граду је живело 37.435 становника, а у самом насељу је живело 16.911 становника.[1]

Самобор се налази на источним обронцима Самоборског побрђа. Самобор је позната излетничка дестинација у Хрватској. Дан града је 26. јул, празник свете Ане.

Географија

[уреди | уреди извор]
  • Надморска висина на Тргу Краља Томислава: 158,31 m
  • Највиша тачка: брдо Равнице 860 m (Ново Село Жумберачко)
  • Најнижа тачка: 127 m (Медсаве)
  • Највише насеље: Драгонош 742 m
  • Највиши путни превој: 768 m (пут Ново Село Жумберачко — Будињак)
  • Географска ширина: северно 45° 48' и 04"
  • Географска дужина: 15° 42' и 40"
  • Површина: 250 km2

Око 1/3 површине општине Самобора је покривено шумом. У Самобору и Самоборском побрђу постоји око 200 km обележених планинарских стаза. Самобор је удаљен од града Загреба само 25 километара, а од граничног прелаза са Словенијом у Брегани само четири километра. Израдом ауто-пута Загреб — Љубљана, Самобор је постао још приступачније одредиште многих туриста и излетника. Град Самобор је део Загребачке жупаније.

Клима

[уреди | уреди извор]
  • Средња температура: 10,9 °C
  • Најхладнији месец: јануар (просечно 0,2 °C)
  • Најтоплији месец: јул (просечно 21,1 °C)
  • Највиша забележена температура: 37 °C (јул 1983. и август 1993)
  • Најнижа забележена температура: -25,6 °C (јануар 1985)
  • Годишњи просек падавина: 1078,6 mm/m2 (89,88 mm/m2 месечно)
  • Најкишнији дан: у октобру 1993. (84,2 mm/m2)
  • Највише снега у једном месецу: у марту 1986.
  • Годишњи просек ведрих дана: 52,8 дана
  • Просечно најведрији месец: август (8,4 ведрих дана)
  • Најведрија година: 1992. (85 ведрих дана)
  • Најведрији месец: август 1992. (20 ведрих дана)
  • Годишњи просек облачних дана: 113,3 дана
  • Просечно најоблачнији месец: децембар (16,2 облачна дана)
  • Најоблачнија година: 1996. (165 облачних дана)
  • Најоблачнији месец: јануар 1996. и 1997. (28 облачних дана)

Историја

[уреди | уреди извор]
Остаци старог замка
  • Повељом краља Беле IV из 1242. Самобор постаје слободно краљевско трговиште.
  • Први организован планинарски излет у Хрватској одржан је 17. маја 1875. године на Оштрц и Плешивицу.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Град Самобор

[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима

[уреди | уреди извор]
Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 36.206 35.017 32.887 28.469 27.103 25.451 23.821 21.953 19.806 20.275 18.783 18.607 16.548 15.226 13.690
  • напомене:

Настао из старе општине Град Загреб.

Самобор (насељено место)

[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима

[уреди | уреди извор]
Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 15.147 14.170 12.404 7.773 5.763 4.665 3.767 2.966 2.848 2.790 2.901 3.228 3.039 3.060 3.186
  • напомене:

У 1991. повећано припајањем ненасељеног дела подручја насеља Бистрац које је престало да постоји, јер је преостали део подручја насеља припојен насељу Луг Самоборски.

Попис 1991.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Самобор је имало 14.170 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
 13.002 91,75%
Срби
  
 259 1,82%
Југословени
  
 161 1,13%
Словенци
  
 150 1,05%
Муслимани
  
 62 0,43%
Албанци
  
 35 0,24%
Македонци
  
 22 0,15%
Црногорци
  
 22 0,15%
Чеси
  
 13 0,09%
Мађари
  
 11 0,07%
Немци
  
 7 0,04%
Русини
  
 7 0,04%
Аустријанци
  
 4 0,02%
Украјинци
  
 4 0,02%
Пољаци
  
 3 0,02%
Руси
  
 2 0,01%
Италијани
  
 1 0,00%
Словаци
  
 1 0,00%
остали
  
 12 0,08%
неопредељени
  
 233 1,64%
регион. опр.
  
 9 0,06%
непознато
  
 150 1,05%
укупно: 14.170

Управа

[уреди | уреди извор]

У граду Самобору влада градско веће (градска скупштина) од 25 већника (посланика) који бирају 13 чланова градске владе. Градска влада доноси одлуке везане за град Самобор.

Економија

[уреди | уреди извор]

На дан 17. октобра 2004. на подручју града Самобора било је регистровано 1.112 предузећа (према евиденцији Министарства економије), 2001. године (према подацима из Стратегије Града Самобора) било је евидентирано 567 трговачких друштава, а 712 субјеката се бавило пољопривредом.

Спорт

[уреди | уреди извор]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала 1. 6. 2012. г. Приступљено 28. 8. 2012. 
  2. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 
  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Самобор&oldid=28505730”