Сахарска Република
Сахарска Арапска Демократска Република الجمهورية العربية الصحراوية الديمقراطية | |
---|---|
Главни град | Ел Ајун |
Службени језик | арапски |
Владавина | |
Председник | Брахим Гали |
Председник Владе | Абделкадер Талеб Оумар |
Историја | |
Независност | 27. фебруара 1976. од Марока |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 266.000 km2 (-) |
— вода (%) | занемарљиво |
Становништво | |
— 2009. | 513.000 (-) |
— густина | 1,93 ст./km2 |
Економија | |
Валута | марокански дирхам |
— стоти део валуте | MAD |
Остале информације | |
Временска зона | UTC 0 |
Интернет домен | .eh1 |
Позивни број | +2122 |
1 Резервисан 2 Као и за Мароко |
Сахарска Република, званично Сахарска Арапска Демократска Република (скраћено САДР; арап. الجمهورية العربية الصحراوية الديمقراطية [al-Jumhūrīyah al-‘Arabīyah aṣ-Ṣaḥrāwīyah ad-Dīmuqrāṭīyah], шп. República Árabe Saharaui Democrática), је делимично призната држава с владом у изгнанству коју је основао сахаравски побуњенички покрет Полисарио 27. фебруара 1976. године. Ова влада тренутно контролише око 20% тражене територије која одговара бившој шпанској колонији Западној Сахари. Остатком управља Краљевина Мароко под називом Јужне покрајине. Полисарио ове мароканске покрајине сматра окупираним подручјем, док подручје под властитом контролом, које се налази уз границу с Мауританијом, сматра слободном зоном. Мароко ово подручје под управом Полисарија сматра тампон подручјем.
Назив
[уреди | уреди извор]Будући да је ова држава непризната од великог броја земаља, није чланица УН-а, те тиме не постоји ни званични српски превод за ову државу. Тако је позната под више назива: Сахарска Арапска Демократска Република, Демократска Арапска Република Сахара, Арапска Демократска Република Сахара и сл. Званични назив којег ова држава користи као чланица Афричке уније је République arabe sahraouie démocratique,[1] где sahraouie означава народ Сахрави који живи на подручју Западне Сахаре.
Историја
[уреди | уреди извор]Након одласка шпанских колонијалаца из Шпанске Сахаре, Шпанија, Мароко и Мауританија су потписали Мадридске споразуме који су водили прикључивању територија Мароку и Мауританији. Рат је уследио након што је независност почео да тражи Фронт Полисарио, који је тврдио да представља домородачко сахаравско становништво. Самопроглашење Сахарске Арапске Демократске Републике избило се у Бир Лелу 27. фебруара 1976. године. Бир Лелу је Полисарио држао све до прекида ватре 1991. године, а влада у изгнанству га и даље сматра главним градом. Мароко главним градом сматра Ел Ајун. Влада у изгнанству дејствује у избегличким логорима у вилајету Тиндуф у Алжиру.
Географија
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Положај
[уреди | уреди извор]Државе са којима се Сахарска Арапска Демократска Република граничи су: Мароко, Алжир и Мауританија. На западу излази на Атлантски океан. Површина државе износи 266.000 km².
Геологија и рељеф
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Воде
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Флора и фауна
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Становништво
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Административна подела
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Привреда
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Влада
[уреди | уреди извор]На челу државе налази се председник који именује премијера. Власт САДР састоји се од већа министара (на челу с премијером), судске власти (судије именује председник) и парламента. Због деловања у егзилу, многе гране власти још увек не функционишу.
Влада САДР делује у избегличким камповима у западном Алжиру. Седиште је камп Рабуни који се налази јужно од града Тиндуфа. Неки званични догађаји одвијају се на простору Западне Сахаре у подручју које контролше САДР, већином у градовима Бир Лелу и Тифарити.
Међународни односи
[уреди | уреди извор]Неке државе, већином афричке, признале су Западну Сахару као независну државу, с владом Сахарске Арапске Демократске Републике као једином законитом владом.
Након признавања независности Западне Сахаре, неке државе су повукле своје признање. Одређени део држава замрзнуо је признање у ишчекивању резултата референдума о независности или неких других разлога.
Према неким изворима[2], САДР има или је имала дипломатске односе с 82 државе света, од којих:
- 45 признају САДР;
- 12 од тих 45 имају амбасаде САДР;
- 13 су замрзнуле односе;
- 22 су прекинуле односе.
Западну Сахару као мароканску територију признаје Арапска лига и око 25 држава.
Сахарска Арапска Демократска Република није чланица УН-а, али је чланица Афричке уније. Због њеног чланства, Мароко је повукао своје чланство из уније те је једина афричка земља која није чланица. САДР такође није чланица ни Арапске лиге нити Уније арапског Магреба.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ (језик: француски) (језик: енглески)Земље чланице АУ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јануар 2008)
- ^ Признања Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2006), Приступљено 21. 4. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- (језик: француски) (језик: арапски) (језик: енглески) (језик: шпански) Sahara Press Service Званична новинска агенција САДР-а
- (језик: шпански) RASD TV Званични телевизијски канал
- (језик: арапски) SADR National Radio Званична радијска станица
- SADR Oil & Gas 2005 Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2017) Понуде за лиценце на нафту и плин
- Остало
- (језик: енглески) Western Sahara Online Архивирано на сајту Wayback Machine (28. март 2019)
- (језик: француски) (језик: енглески) (језик: шпански) Удружење за слободни и поштени референдум у Западној Сахари (АРСО)