Саџе
Саџе | |
---|---|
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Aves |
Ред: | Pterocliformes Huxley, 1868 |
Породица: | Pteroclidae Bonaparte, 1831 |
Родови | |
Саџе (лат. Pteroclidiformes) су ред птица са само једном породицом (Pteroclididae). То су птице које живе на земљи, а постоји шеснаест врста које настањују пустињске степе и полупустиње Евроазије и Африке. Врсте из те породице су изгледом, понашањем и биологијом репродукције међусобно веома сличне.
Особине
[уреди | уреди извор]Саџе су велике као јаребице и голубови, а тéже између 150 и 400 грама. Кљунови и ноге су им кратки. Боја перја је прилагођена околини, а преовладавају боја песка и окер боја са црним пругама и пегама. Ноге су им такође обрасле перјем, а неке степске врсте имају перје и на прстима.
Станиште
[уреди | уреди извор]Саџе дају предност пустињском окружењу, али ипак не живе само у пустињама. Неке врсте настањују зелена брежуљкаста подручја, а неке се задржавају само у близини воде.
Понашање и размножавање
[уреди | уреди извор]С обзиром да живе претежно у подручјима са високим температурама и хране се семеном, морају редовно пити воду. Живе номадски, а неке се чак сезонски селе између подручја где се гнезде и где проводе зиму. У сумрак у јатима долазе на појилишта која могу бити удаљена и до 50 km. Мужјаци при томе улазе у воду до трбуха и на тај начин им се перје натопи водом. Тако лете натраг до гнезда, где затим младунци из његовог перја пију воду. Гнезда саџа су мала удубљења у тлу, која су веома слабо обложена. Женке легу јаја 2-3 пута годишње и то обично три јајета која подижу оба родитеља. Време инкубације износи 21 до 23 дана.
Таксономија
[уреди | уреди извор]Филогенија
[уреди | уреди извор]Постојеће Pterocliformes на бази рада Џона Бојда.[1]
‑{Pteroclidae}‑ |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Врсте
[уреди | уреди извор]Саџе | |||
---|---|---|---|
Врсте[2] | Слика | Опис, станиште и статус | Јаје |
Pterocles alchata (Linnaeus, 1766) |
Дужина 31-39 cm Постоје две подврсте:[3] P. a. alchata – Шпанија, Португалија, Француска, северозападна Африка P. a. caudacutus – Средњи исток, Турска и источни Пакистан Статус: Последња брига |
||
Pterocles bicinctus (Temminck, 1815) |
Дужина 31-39 cm Постоје две подврсте:[4] P. b. ansorgei – југозападна Ангола P. b. bicinctus – Намибија, Боцвана, северозападна Кејп Провинција P. b. multicolor – Замбија, Малави, Мозамбик и Трансвал Статус: Последња брига |
||
Pterocles burchelli (Sclater, 1922) |
Дужина 25 cm Монотип[5] Ангола, Намибија, Боцвана, Замбија, Јужна Африка Статус: Последња брига |
||
Pterocles coronatus (Lichtenstein, 1823) |
Постоји пет подврста:[6] P. c. atratus – Саудијска Арабија, Иран, Авганистан P. c. coronatus – Сахара, Мароко и Црвено море P. c. ladas – Пакистан P. c. saturatus – Оман P. c. vastitas – Синај, Израел, Јордан Статус: Последња брига |
||
Pterocles decoratus (Cabanis, 1868) |
Постоје три подврсте:[7] P. d. decoratus – југисточна Кенија и источна Танзанија P. d. ellenbecki – североисточна Уганда, северна Кенија, Етиопија, Сомалија P. d. loveridgei – западна Кенија, западна Танзанија Статус: Последња брига |
||
Pterocles exustus (Temminck, 1825 (у левом делу слике) |
Постоји шест подврста:[8] P. e. ellioti – Судан, Еритреја, северна Етиопија, Сомалија P. e. erlangeri – Саудијска Арабија, Заливске земље, Јемен P. e. exustus – Мауританија до Судана P. e. floweri – Египат (скоро сигурно изумрла) P. e. hindustan – југоисточни Иран, Пакистан, Индија P. e. olivascens – јужна Етиопија, Кенија, северна Танзанија Статус: Последња брига |
||
Pterocles gutturalis (Smith, 1836) |
Постоје две подврсте:[9] P. g. gutturalis – јужна Замбија, Зимбабве, Боцвана, Јужна Африка P. g. saturatior – Етиопија, Кенија, Танзанија, северна Замбија Статус: Последња брига |
||
Pterocles indicus (Gmelin, 1789) |
Монотипска[10] Индија Статус: Последња брига |
||
Pterocles lichtensteinii (Temminck, 1825) |
Постоји пет подврста:[11] P. l. targius – Сахара, Сахел, јужни Мароко до Чада P. l. lichtensteinii – Израел, Синај, Египат, Судан, Етиопија, Сомалија P. l. sukensis – Судан, Етиопија, Кенија P. l. ingramsi – Јемен P. l. arabicus – Саудијска Арабија, Иран, Авганистан, Пакистан Статус: Последња брига |
||
Pterocles namaqua (Gmelin, 1789) |
Дужина 31-39 cm Монотипска[12] Ангола, Намибија, Зимбабве, Боцвана, Јужна Африка Статус: Последња брига |
||
Pterocles orientalis (Linnaeus, 1758) |
Постоје две подврсте:[13] P. o. arenarius – Казахстан, Пакистан и западна Кина P. o. orientalis – Северна Африка, Канарска острва, Иберијско полуострво , Кипар, Средњи исток, Турска и Иран Статус: Последња брига |
||
Pterocles personatus (Gould, 1843) |
Монотипска[14] Мадагаскар Статус: Последња брига |
||
Pterocles quadricinctus (Temminck, 1815) |
Дужина 25-28 cm Монотипска[15] Средња Африка Статус: Последња брига |
||
Pterocles senegallus (Linnaeus, 1771) |
Дужина 33 cm Монотипска[16] Северна Африка, Средњи исток и Западна Азија Статус: Последња брига |
||
Syrrhaptes tibetanus (Gould, 1850) |
Дужина 30-41 cm Монотипска[17] планине Средње Азије, Тибет и централна Кина Статус: Последња брига |
||
Syrrhaptes paradoxus (Pallas, 1773) |
Дужина 30-41 cm Монотипска[18] планине и степе Средње Азије Статус: Последња брига |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Boyd, John (2007). „METAVES I Columbimorphae, Eurypygimorphae” (PDF). John Boyd's website. Приступљено 30. 12. 2015.
- ^ del Hoyo, J. (1997). Elliot, A.; Sargatal, J. (editors), "Handbook of the Birds of the World Volume 4: Sandgrouse to Cuckoos."
- ^ „Pin-tailed sandgrouse (Pterocles alchata)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 10. 03. 2010. г. Приступљено 2. 6. 2012.
- ^ „Double-banded sandgrouse (Pterocles bicinctus)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 06. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
- ^ „Burchell's sandgrouse (Pterocles burchelli)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
- ^ „Crowned sandgrouse (Pterocles coronatus)”. The Internet Bird Collection. Приступљено 2. 6. 2012.
- ^ „Black-faced sandgrouse (Pterocles decoratus)”. The Internet Bird Collection. Приступљено 2. 6. 2012.
- ^ „Chestnut-bellied sandgrouse (Pterocles exustus)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 08. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
- ^ „Yellow-throated sandgrouse (Pterocles gutturalis)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 06. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
- ^ „Painted sandgrouse (Pterocles indicus)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
- ^ „Lichtenstein's sandgrouse (Pterocles lichtensteinii)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 03. 05. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
- ^ „Namaqua sandgrouse (Pterocles namaqua)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
- ^ „Black-bellied sandgrouse (Pterocles orientalis)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 03. 05. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
- ^ „Madagascan sandgrouse (Pterocles personatus)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 02. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
- ^ „Four-banded sandgrouse (Pterocles quadricinctus)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
- ^ „Spotted sandgrouse (Pterocles senegallus)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 03. 05. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
- ^ „Tibetan sandgrouse (Syrrhaptes tibetanus)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 02. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
- ^ „Pallas's sandgrouse (Syrrhaptes paradoxus)”. The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012.
Литература
[уреди | уреди извор]- del Hoyo, J. (1997). Elliot, A.; Sargatal, J. (editors), ур. Handbook of the Birds of the World Volume 4: Sandgrouse to Cuckoos. Lynx Editions. ISBN 978-84-87334-22-1.
- G. L. Maclean and G. H. Fry (1986): Pteroclidae, sandgrouse, 422–441, in: Emil K. Urban, C. Hilary Fry and Stuart Keith (Herausgeber), The Birds of Africa II. Academic Press, Harcourt Brace Jovanovich, London u. a. ISBN 978-0-12-137302-3.
- Второв, Пётр Петрович, Дроздов Н. Н. Отряд рябкообразные (Pterocletiformes) // Определитель птиц фауны СССР / П. П. Второв, Н. Н. Дроздов. — М.: Просвещение, 1980. (Выложено на сайте «Методы изучения животных и среды их обитания».)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Sandgrouse videos on the Internet Bird Collection
- Отряд рябкообразные в Популярной энциклопедии о животных И. Л. Евстафьева «Мир животных»
- Филогения отряда Pteroclidiformes на сайте Джона Бойда