Славићка
Славићка | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Град | Бања Лука |
| Становништво | |
| — 2013. | 720 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 49′ С; 16° 58′ И / 44.82° С; 16.97° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Славићка Славићка на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 051 |
Славићка је насељено мјесто на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ. Ово насељено мјесто припада мјесној заједници Борковићи.Од Бањалуке је удаљена 20 км
Географски положај
[уреди | уреди извор]
Становништво
[уреди | уреди извор]| Састав становништва – насеље Славићка | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[1] | 1991.[2] | 1981.[3] | 1971.[4] | ||||
| Укупно | 720 (100,0%) | 985 (100,0%) | 1 268 (100,0%) | 1 444 (100,0%) | |||
| Срби | 710 (98,61%) | 967 (98,17%) | 1 198 (94,48%) | 1 436 (99,45%) | |||
| Неизјашњени | 6 (0,833%) | – | – | – | |||
| Хрвати | 4 (0,556%) | – | 3 (0,237%) | 1 (0,069%) | |||
| Остали | – | 13 (1,320%) | 37 (2,918%) | 7 (0,485%) | |||
| Југословени | – | 5 (0,508%) | 27 (2,129%) | – | |||
| Бошњаци | – | – | 1 (0,079%)1 | – | |||
| Македонци | – | – | 1 (0,079%) | – | |||
| Словенци | – | – | 1 (0,079%) | – | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Познати Славићани
[уреди | уреди извор]- Станко Нишић, први доктор војних наука у бањалучком округу. Рођен је у Славићкој 1938. године.Завршио је осмогодишњу школу у Пискавици 1954,потом средњу Војну школу у Бањалуци 1956. и Војну академију 1961. у Београду. Након службе у ЈНА од пет година завршио је Вишу војну академију у Москви 1971. године. Уз рад ванредно је студирао педагогију на филозофском факултету у Скопљу и магистрирао у области индустријске педагогије на Ријеци. Завршио је и Школу националне одбране у Београду и докторирао из области система војног образовања у Центру ВВШ у Београду.Написао јр више књига из области Геополитике, као: Стратегија Срба, Велике силе и Балкан, Глобална сила и безбедност Балкана, Од Југославије до Србије, Хрватска олуја и српске сеобе, Хрватска олуја - документи и др. Осим тога написао је монографију о свом завичају под насловом: Тимар у Босанској Крајини (2009) и друго допуњено издање под насловом: Тимар у Републици Српској (2018)., као и аутобиографску књигу под насловом: Поглед у даљину (2018).[5]
Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Popis 2013 BiH - Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. www.popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Приступљено 28. 4. 2020.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 14/15)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 26. 11. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 26. 11. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 26. 11. 2015.
- ^ Нишић, Станко (2009). Тимар у Босанској крајини. Бања Лука. стр. 407.
Извори
[уреди | уреди извор]- Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
