Пређи на садржај

Словенски календар

С Википедије, слободне енциклопедије

У селу Лепесовки, у Волинској области у западној Украјини, руски археолози Тихонова и Хвајко су 1958. пронашли старо словенско светилиште, у чијем су олтару сачуване две глинене посуде из 2—4. века на којима је утиснут словенски календар тога времена, а у селу Ромашки, јужно од Кијева, у налазишту је био крчаг из 4. века, на којем је такође сликописан календар[1].

Пронађени календар у Лепесовки је имао својеврсне црте и резе, чинећи загонетну и сложену орнаментику знакова и цртежа. Руски археолог и историчар Борис Александрович Рибаков га је одгонетнуо[2][3][4]. На календару у Лепесовки је година подељена на дванаест раздела, са уочљивим симболима ватре и сунца, са јасном раздеобом на годишња доба и назнакама солстиција, са дванаест месеци у којима су послови и дани усклађени са природним погодностима (орање, сетва, жетва, лов, гајење биља), уз тачно назначење датума празника.

Називи дана

[уреди | уреди извор]

Поједини аутори сматрају да су Словени имали недељу од 6 дана и да су знали за 5 радних дана и један нерадни дан, које су назвали: недеља, понедељак, уторак, среда, четвртак и петак[5]. Недеља је имала посебну улогу а радни дани су носили имена по редним бројевима, како су долазили после недеље.

Називи дана у седмици[5]:

  • Недеља — дан када се не ради, „не дела”', нерадни дан;
  • Понедељак — дан после недеље, дан „по недељи”, први дан у седмици;
  • Уторак — „втори” дан, други дан у седмици;
  • Среда — „среда” — средина, средњи дан у седмици;
  • Четвртак — четврти дан;
  • Петак — пети дан.

Седмодневну недељу словенски народи почињу употребљавати тек преласком у хришћанство те се тада и назив за шести седмични дан — субота[5]. Ова реч потиче из јеврејске речи „сабата”.

Данашњи називи за дане код Словена су се прво јавили код Јужних Словена, у тадашњој Византији, да би се временом, преко Бугарске, Словачке и Чешке, проширили и међу осталим словенским народима.[5]

Српски Руски Црквено-
словенски 		Пољски Доњолужички Горњолужички Чешки Словачки Словеначки Хрватски Македонски Бугарски Украјински Белоруски
понедељак понедельник понєдѣ́л҄ьникъ poniedziałek pòniedzôłk pónjeźele pondělí pondelok ponedeljek ponedjeljak понеделник понеделник понеділок панядзелак
уторак вторник въто́рьникъ wtorek wałtora wutora úterý utorok torek utorak вторник вторник вівторок аўторак
среда среда срѣ́да środa srjoda srjeda středa streda sreda srijeda среда сряда середа серада
четвртак четверг чєтврь́тъкъ czwartek stwórtk štwórtk čtvrtek Štvrtok Četrtek četvrtak четврток четвъртък четвер чацьвер
петак пятница пѧ́тъкъ piątek pětk pjatk pátek piatok petek petak петок петък п’ятниця пятніца
субота суббота сѫбо́та; собо́та sobota sobota sobota sobota sobota sobota subota сабота събота субота субота
недеља воскресенье нєдѣ́лѧ niedziela njeźela njedźela neděle nedeľa nedelja nedjelja недела неделя неділя нядзеля

Код Словена је сваки дан у недељи имао бога заштитника[1]:

Називи месеци

[уреди | уреди извор]

Претпоставља се да су Словени знали само за 6 дана у недељи, и да је један месец садржао 5 недеља по 6 дана тј. 30 дана[5]. Ово се веома добро слагало са периодом промене све четири месечеве мене, који траје 29,53 дана.

Називи за месеце су били у вези са природним појавама. Како Словени живе на великим пространствима, често на великим растојањима једни од других, дошло је до тога да, на пример, исти назив „липањ” Хрвати користе да означе месец јун а Пољаци јул, зато што липа цвета месец дана раније на југу него на северу Европе. Такође, исто је и за месеце „травањ” и „листопад” зато што на југу раније долази пролеће и остала годишња доба него на северу.

Стари називи за месеце у години који су се задржали у словенским језицима:[6]

Савремени српски Староруски[7] † Руски Украјински Белоруски Пољски Кашупски Полапски † Доњолужички Горњолужички Чешки Бугарски Словеначки Прекомурси Хрватски Српски Македонски Литвански[8]
Јануар Просинец Просинец[9], Перезимье, Лютовей, Трескун Січень Студзень Styczeń Stëcznik lede môn Wezymski Wulki rožk Leden Просинец, Колог, Коложег, Голям сечко Prosinec sečén Siječanj Коложег Коложег sausis
Фебруар Сечень Вьюговей, Бокогрей, Снежень, Лютень[9] Лютий Люты Luty Gromicznik rüzac, rüsatz Swěckowny Maly rožk Únor Съчен, Сечко, Малък сечко svečan süšec, sűca Veljača Сечко Сечко vasaris
Март Сухий Зимобор, Протальник, Грачевник, Капельник Березень Сакавік Marzec Strëmiannik zürmôn, sürmôn Pózymski Naletnik Březen Сух sušec mali tráven Ožujak Дерикожа Цутар kovas
Април Бере-
зозол 		Снегогон, Ручейник, Первоцвет Квітень Красавік Kwiecień Łżëkwiôt choidë môn, chéudemon Nalětny, Jatšownik Jutrownik Duben Брязок mali traven velki tráven Travanj Лажитрава Тревен balandis
Мај Травный Ярець, Травник, Цветень[10] Травень Май, Травень Maj Môj laistë môn, leisten mon Rozhelony Rožownik Květen Тръвен veliki traven risálšček, risáolšček Svibanj Цветањ Косар gegužė
Јун Изок Разноцвет, Скопидом, Хлеборост Червень Чэрвень Czerwiec Czerwińc pątjustë môn, pancjusté mon Smažki Smažnik Červen Изок, Червеник rožnik ivánšček Lipanj Трешњар Жетвар birželis
Јул Червен Страдник, Сенозарник, Грозник Липень Ліпень Lipiec Lëpinc zeminik, semínic Žnjojski Pražnik Červenec Чръвенъ, жетар, жътвар, сърпен mali srpan jakopšček Srpanj Жетвар Златец liepa
Август Зарев Густоед, Разносол, Жнивень Серпень Жнівень Sierpień Zélnik haimôn, haymon Jacmjeński Žnjenc Srpen Орач, Зарев veliki srpan méšnjek Kolovoz Гумник Житар rugpjūtis
Септембар Ревун Ревун[9], Хмурень, Вересень, Зоревник Вересень Верасень Wrzesień Séwnik prenjă zaimă môn, pregnia-
seine mon, jisinmôn 		Požnjenc Požnjenc Září Руен, Руй kimavec mihálšček, miháošček Rujan Гроздобер Гроздобер rugsėjis
Октобар Листопад Грязник, Свадебник, Листобой Жовтень Кастрычнік Paździ-
ernik 		Rujan wainjă môn, weiniamon Winowc, Winski Winowc Říjen Листопад vinotok vsesvéšček Listopad Шумопад Листопад spalis
Новембар Груден Грудень[9], Полузимник, Бездорожник, Листогной Листопад Лістапад Listopad Smùtan zaimă môn, seynemon Młośny Nazymnik Listopad Груден listopad andrejšček Studeni Студени Студен lapkritis
Децембар Студеный Ветрозим, Студень, Стужайло Грудень Снежань Grudzień Gòdnik trubnë môn, trübnemon Zymski Hodownik Prosinec Студен gruden prosinec Prosinac Коледар Снежник gruodis

Називи за месеце код Словена[1]:

  • љути — време опаких мећава и љутих мразева,
  • големи месец, фебруар — време велике хладноће и сметова,
  • межник — време размеђавања зиме и пролећа,
  • бокогреј — време када се са сунчане стране, с бока, почиње осећати топлота,
  • сухи — време у коме су мраз и ветар стврдли и осушили све,
  • протаљник — време када се на тлу указују прокопнине,
  • летник — време пролећног отопљавања,
  • жарки — време жега и припеке,
  • груден — време стврдњавања земље и стварања грумења, груда, по њивама и путевима,
  • грјазник — време блата и каљуга услед падавина,
  • студен — време хладне и зимоморне позне јесени,
  • снежањ — време снега и сметова,
  • просинац, просинец — када лепо време просењује, просијава, када се већ лепи дани појављују и, најпре местимично, после јесењих магли и зимске тмурне облачности, указује се небеска ведрина,
  • березен, сакавик — време када брезе и дрвеће, с почетком пролећа и отопљавањем, почињу да луче сокове,
  • биљар, травењ, цветањ, квитањ, мај, лажитрава — време бујног раста и цветања трава и грмља,
  • липењ — дани миомирисног цветања липе,
  • трешњар, черешњар — време доспевања првих воћних плодова,
  • црвеник, рујен — преодевање шуме у златасту и румену јесен,
  • вересењ — време упадљивости вреска, ниске дрвенасте биљке, малих листова и љубичаста цвета, вечно зелене шибљике, распрострањене у Полесју и брдским пределима,
  • жовтењ, листопад, шумопад — време када лишће жути, опада и гора огољује;
  • дерикожа — време уништавања стоке због недостатка исхране на крају зиме,
  • изок — време појављивања инсеката и оглашавања цврчак,
  • червењ — време црва, гусеница и ларви пчела,
  • зарев — време ревања или рике јелена,
  • сечењ — време најпогодније да се дрвеће сече, јер тада не лучи сокове, да се земља приведе за усеве, што говори и назив
  • березозол — време сече, крчења бреза и претварања њихових пањева и корења у пепео (паљевинска земљорадња),
  • серпењ, жњивен, жетвар — време жетве,
  • гумник, коловоз — време када се летина одвози са њива и жито врше на гумну,
  • гроздобер — време бербе винограда, вересењ, кастричник,
  • паздерник — време млаћења конопље и лана и извлачења влакана за пређу (вресат: млатити, кострика: конопља, поздер: уситњена дрвенаста стабљика конопље),
  • каледар — време кретања обредних поворки у сусрет новом лету,
  • коложег — време паљења ватри за појачање снаге зимског сунца,
  • свадебник — време свадбовања.

Празници

[уреди | уреди извор]

Словенски празници током године[11]:

Јануар: 1-6. Велесови дани, 6. Турица
Фебруар:
Март: 1. Вјуница, 21. Масленица
Април: 22. Лелин дан
Мај: 1. Радуница
Јун: 4. Јарилов дан, 19-24. Русалкина недеља, 21. Купалов дан
Јул: 20. Перунов дан
Август: 7. Дан жетве
Септембар: 8. Ладин дан, 21. Сварогов дан
Октобар: петак између 25. октобра и 1. новембра Мокошин дан
Новембар:
Децембар: 21. Колада

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Миле Недељковић: Српско наслеђе, бр. 9, 1998.
  2. ^ Б. А. Рыбаков. Календарь IV в. из земли полян.- «Советская археология», 1962, № 4.
  3. ^ В. А. Городцов. Заметка о глиняном сосуде с загадочными знаками.— «Археологические известия и заметки», т. V. М., 1897, № 12
  4. ^ Сборник «Культура древней Руси», т. I—II. М, 1950—1951
  5. ^ а б в г д Према Јарослав Францисти: Календар и мерење времена Архивирано на сајту Wayback Machine (10. април 2009), Приступљено 25. април 2013.
  6. ^ Називи месеца према Народни називи за месеце у години и Јарослав Францисти: Календар и мерење времена Архивирано на сајту Wayback Machine (10. април 2009), Приступљено 25. април 2013.
  7. ^ Карамзин Н. М. История Государства Российского. Полное издание в одном томе. М.: Альфа-Книга, 2009. ISBN 978-5-9922-0089-8
  8. ^ Балтийские и славянские названия месяцев Архивирано на сајту Wayback Machine (4. новембар 2011)
  9. ^ а б в г Рыженков 1991.
  10. ^ „Май в народном календаре”. Архивирано из оригинала 23. 04. 2018. г. Приступљено 05. 04. 2020. 
  11. ^ Slavic Myth and Religion, Приступљено 25. април 2013.

Литература

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Словенски_календар&oldid=27832871”