Пређи на садржај

Сремска област

С Википедије, слободне енциклопедије
Сремска област
1922.—1929.

Сремска област
Главни градВуковар
Земља Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Догађаји
СтатусБивша област
Историја 
• Успостављено
1922.
• Укинуто
1929.
Претходник
Следбеник
Сремска жупанија (Краљевина СХС)
Дунавска бановина (Краљевина Југославија)
Дринска бановина (Краљевина Југославија)
Управа града Београда (Краљевина Југославија)
Мапа Сремске области

Сремска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Административни центар области је био Вуковар.

Историја

[уреди | уреди извор]

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је основана 1918, и првобитно је била подељена на покрајине, које су се делиле на округе и жупаније. Године 1922, уместо дотадашњих, започето је формирање нових административних јединица и земља је подељена на 33 области. Пре 1922, територија Сремске области је била организована као Сремска жупанија. Године 1929, 33 области су замењене са 9 бановина, а подручје Сремске области је подељено између Дунавске бановине, Дринске бановине и Управе града Београда. У почетку су Вуковар, Винковци, Жупања, Шид и Ср. Митровица припадали Дринској бановини, од 1931. тај "прекосавски" део подељен је између Савске (Вуковар, Винковци и Жупања) и Дунавске бановине.

Географија

[уреди | уреди извор]

Сремску област чинило је подручје Срема. Ова област се граничила са Београдском облашћу на истоку, Бачком облашћу на северу, Осјечком облашћу на западу, Врбаском облашћу на југозападу, као и са Тузланском, Подрињском и Ваљевском облашћу на југу.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 1921. године, сви срезови и градови ове области су имали већинско становништво које је говорило српски или хрватски. У смислу, вероисповести, 7 источних и централних срезова (Илок, Ириг, Рума, Митровица, Стара Пазова, Шид, Земун) су имали већинско православно становништво, док су 3 западна среза (Вуковар, Винковци, Жупања) имали већинско католичко становништво.

Административна подела

[уреди | уреди извор]

Област су чинили следећи срезови:

Поред ових срезова, неколико градова у области је имало посебан статус:

Већи градови

[уреди | уреди извор]

Већи градови у саставу области били су:

Земун, Инђија, Рума и Митровица се данас налазе у саставу Србије, док се Винковци и Вуковар налазе у саставу Хрватске.

Велики жупани

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]