Сремска област
Сремска област | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1922.—1929. | |||||||||||||
Сремска област | |||||||||||||
Главни град | Вуковар | ||||||||||||
Земља | Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||||||
Догађаји | |||||||||||||
Статус | Бивша област | ||||||||||||
Историја | |||||||||||||
• Успостављено | 1922. | ||||||||||||
• Укинуто | 1929. | ||||||||||||
|
Овај чланак је део серије о историји Србије, Војводине и Хрватске |
Сремска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Административни центар области је био Вуковар.
Историја
[уреди | уреди извор]Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је основана 1918, и првобитно је била подељена на покрајине, које су се делиле на округе и жупаније. Године 1922, уместо дотадашњих, започето је формирање нових административних јединица и земља је подељена на 33 области. Пре 1922, територија Сремске области је била организована као Сремска жупанија. Године 1929, 33 области су замењене са 9 бановина, а подручје Сремске области је подељено између Дунавске бановине, Дринске бановине и Управе града Београда. У почетку су Вуковар, Винковци, Жупања, Шид и Ср. Митровица припадали Дринској бановини, од 1931. тај "прекосавски" део подељен је између Савске (Вуковар, Винковци и Жупања) и Дунавске бановине.
Географија
[уреди | уреди извор]Сремску област чинило је подручје Срема. Ова област се граничила са Београдском облашћу на истоку, Бачком облашћу на северу, Осјечком облашћу на западу, Врбаском облашћу на југозападу, као и са Тузланском, Подрињском и Ваљевском облашћу на југу.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 1921. године, сви срезови и градови ове области су имали већинско становништво које је говорило српски или хрватски. У смислу, вероисповести, 7 источних и централних срезова (Илок, Ириг, Рума, Митровица, Стара Пазова, Шид, Земун) су имали већинско православно становништво, док су 3 западна среза (Вуковар, Винковци, Жупања) имали већинско католичко становништво.
Административна подела
[уреди | уреди извор]Област су чинили следећи срезови:
- Винковачки срез
- Вуковарски срез
- Жупањски срез
- Земунски срез
- Илочки срез
- Иришки срез
- Сремскомитровачки срез
- Румски срез
- Старопазовачки срез
- Шидски срез
Поред ових срезова, неколико градова у области је имало посебан статус:
Већи градови
[уреди | уреди извор]Већи градови у саставу области били су:
Земун, Инђија, Рума и Митровица се данас налазе у саставу Србије, док се Винковци и Вуковар налазе у саставу Хрватске.
Велики жупани
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
- Драгомир Тодоровић од 1923.[1] до 1927
- Владимир Јефтић од 1927.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Историјски атлас, Геокарта, Београд, 1999.
- Историјски атлас, Интерсистем картографија, Београд, 2010.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Radojević, Mira (1996). „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 14 (2): 39—73.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мапа области
- Мапа области Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2014)
- Мапа области