Пређи на садржај

Старица (Тверска област)

Координате: 56° 31′ 01″ С; 34° 55′ 59″ И / 56.517° С; 34.933° И / 56.517; 34.933
С Википедије, слободне енциклопедије
Старица
Старица
Успењски манастир у Старици
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСредишњи ФО
Област Тверска област
РејонСтарички рејон
Основан1297.
Статус града1708.
Стара именаГородок
Становништво
Становништво‍
 — 2014.8.265
Географске карактеристике
Координате56° 31′ 01″ С; 34° 55′ 59″ И / 56.517° С; 34.933° И / 56.517; 34.933
Временска зонаUTC+3
Апс. висина175 m
Старица на карти Русије
Старица
Старица
Старица на карти Русије
Старица на карти Тверске области
Старица
Старица
Старица на карти Тверске области
Остали подаци
Поштански број171360
Позивни број(+7) 48263
Регистарска ознака69
ОКАТО код28 430
ОКТМО код28 630 101 001
Веб-сајт
старицкийрайон.рф/

Старица (рус. Старица) град је на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у јужном делу Тверске области и административни је центар Старичког рејона.

Према проценама националне статистичке службе, у граду је 2014. живело 8.265 становника, или око 40% од укупне популације Старичког рејона.

Географија

[уреди | уреди извор]

Град Старица смештен је у источном делу Валдајског побрђа, на југу Тверске области, у подручју познатом као Старичко-Ржевско Поволжје. Лежи на левој обали реке Волге, на око 65 километара југозападно од административног центра области, града Твера.

Историја

[уреди | уреди извор]

Према писаним изворима данашње насеље основао је 1297. године тверски књаз Михаил Јарославич као важно утврђење на обалама реке Старице (леве притоке Волге). Насеље је све до почетка XVI века било познато као Городок или Городеск (у буквалном преводу мали град).

Постоје две легенде о пореклу имена града, а према једној име потиче од реке на којој се налази. Према предању на месту данашњег насеља постојао је древни град Љубим (рус. Любим) који је 1292. године срушен до темеља током инвазије Татара. Разарање града преживела је само једна старица која се скривала у једној од бројних пећина, и по њој је касније ново насеље добило име.

Године 1485. насеље Старица заједно са целим Тверским књажеством постаје делом Велике московске кнежевине, а у периоду између 1505. и 1566. Старица је било средиштем Старичке кнежевине. Занимљиво је да је руски цар Иван Грозни живео у овом граду у периоду 1579—1581 током ратова са пољским краљем Стефаном Баторијем.

Године 1708. Старица постаје градом унутар Смоленске губерније, а од 1775. окружним центром тадашње Тверске губерније. Током XVIII и XIX века град је представљао важно пристаниште на пловном путу Волгом ка Санкт Петербургу. У непосредној близини града у то време је постојао каменолом где се вадио такозвани старички мермер.

Према подацима са сверуског пописа становништва ит 1897. године у граду је живело 6.368 становника, постојало је 10 цркви, 21 фабрика и чак 124 трговине.

Током Другог светског рата град је био окупиран од стране немачких фашиста у периоду између 12. октобра 1941. до 1. јануара 1942. године.

Од 1929. град је седиште Старичког рејона Тверске области.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 8.607 становника, док је према проценама за 2014. град имао 8.265 становника.[1]

Кретање броја становника
1897.1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2014.
6,3684,5004,9056,2447,5189,120[2]9,125[3]8,607[4]8,265

Градске знаменитости

[уреди | уреди извор]

Један од најважнијих градских симбола је Успењски манастир Руске православне цркве основан у XII веку. Манастир је опасан каменим бедемом и обухвата Успењску саборну цркву из 1530, Троицки сабор и Ваведењку цркву из 1570. године. У оквиру Ваведењске цркве постоји и историјско-археолошки музеј. Црква посвећена Јовану Богослову је из 1594. године.

Знаменити Старичани

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јануар 2022)
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Старица_(Тверска_област)&oldid=28841196”