Пређи на садржај

Тамаш Пришкин

С Википедије, слободне енциклопедије
Тамаш Пришкин
(Priskin Tamás)
Тамаш Пришкин 2007.
Лични подаци
Датум рођења (1986-09-27)27. септембар 1986. (38 год.)
Место рођења Комарно, Чехословачка
Висина 185 cm
Позиција напад
Клупске информације
Тренутни клуб
 Ђер ЕТО
Јуниорска каријера
1996—2000. ФК Комарно
2001—2003. Ђер ЕТО
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2003—2006. Ђер ЕТО 67 24
2006—2009. Вотфорд 68 (15)
2008. → Престон 5 (2)
2009. Ипсвич Таун 51 (5)
2010. → КПР 13 (1)
2011. → Свонзи 4 (1)
2011—2012. → Дарби каунти 5 (1)
2012—2014. ФК Владикавказ 35 (14)
2014. Аустрија Беч 0 (0)
2014. → Макаби Хаифа 11 (1)
2014—2015. Ђер ЕТО 27 (11)
2015—2017. Слован Братислава 51 (22)
2017—2020. Ференцварош 19 (4)
2018—2019. → Халадаш 21 (7)
2020—2023. Ђер ЕТО 81 (32)
2020. Ето академија 2 (4)
Репрезентативна каријера
2005—2006. Мађарска У21 6 (2)
2005—2017. Мађарска 63 (17)
* Датум актуелизовања: 3. мај 2024.

Тамаш Пришкин (мађ. Priskin Tamás, Комарно, 27. септембар 1986) бивши мађарски професионални фудбалер који је играо на позицији нападача. Већи део каријере провео је у Енглеској, у Вотфорду и Ипсвич Тауну. Његова прва сезона по доласку 2006. била је у Премијер лиги, а остатак је провео у Чемпионшипу. Од када је отишао из Ипсвича у јануару 2012, Пришкин је кратко играо у Русији, Аустрији, Израелу, Мађарској и Словачкој.

Стални репрезентативац је био од 2005. године, Пришкин је игра на 63 утакмице и постигао 17 интернационалних голова за Мађарску.[1]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Пришкин је рођен у Комарну, у тадашњој Чехословачкој, од родитеља који су били етнички Мађари. Постао је члан омладинског клуба ЕТО ФК из Ђера са 15 година и стекао мађарско држављанство 2005. године, словачко држављанство које је имао рођењм је задржао.[2] Он је такође старији брат нападача ЕТО ФК Ђер, Имреа Ванкоа.

Клубови

[уреди | уреди извор]

Пришкин је дебитовао за Ђер ЕТО ФК у првој мађарској лиги 23. априла 2003. у доби од 16 година и 7 месеци. Три године касније након што је оставио утисак током пробног периода, 9. августа 2006. потписао је четворогодишњи уговор за прелазак у Вотфорд из Премијер лиге, за непознату суму.[3]

Дана 19. августа 2006. године Пришкин је дебитовао за Вотфорд на гостовању против Евертона.[4] У тој лиги, он је постигао свој први гол за клуб у сезони, асистирајући Демијену Френсису. Први гол је забележио 24. октобра 2006. на утакмици Лига купа против Хал Ситија.[5] Постигао је гол главом против Виган атлетика у Премијер лиги 30. децембра, али је утакмица била прекинута због лошег времена и резултат је анулиран.[6][7]

Неколико дана касније, у мечу против Фулама, арбитар Стив Бенет му је два пута показао жути картон, што га је приморало да прерано напусти игру.[8] Први званични гол у лиги постигао је 9. априла 2007, смањивши пораз свог тима од Портсмута са 4 : 2.[9] Гол је дао у 50. минуту након асистенције Стива Кабе. Дванаест дана касније, постигао је гол протиц Манчестер ситија у 75. минуту, асистирао му је Даглас Риналди, осигуравши свом тиму нерешен резултат од 1 : 1.

Вотфорд је испао из лиге на крају сезоне, а у сезони 2007-2008, Пришкин је имао мало шанси за игру, будући да су Марлон Кинг, Дариус Хендерсон и Нејтан Елингтон били изнад њега на клупској лествици. У марту 2008, био је позајмљен Престон Норт Енду на месец дана, за који је дебитовао против Чарлтон Атлетика 8. марта, а убрзо потом је постигао гол против Барнлија. Вратио се у Вотфорд по истеку позајмице.[10]

Почетком 2009. био је у одличној узлазној форми, између осталог постигао је гол на голу Челсија, иако је његов тим ипак претрпео пораз. Он је наставио са голеадом и у Чемпионшипу, где је постигао голове у три узастопне утакмице, а његов тренер је препознао његове квалитете.

Дана 7. августа 2009. године потписао је за Ипсвич Таун за 1,7 милиона фунти по изричитом захтеву Роја Кина и потписао је трогодишњи уговор. Прво је био позајмљен Свонзи Ситију у марту 2011, а потом Дарби каунтију у новембру 2011. где је дебитовао голом.

Дана 17. јануара 2012. године, споразумно је раскинуо уговор са Ипсвич Тауном,[11] а три дана касније потписао је уговор на три и по године са руским клубом Аланијом из Владикавказа.[12]

Дана 22. јула 2014. године потписао је четворогодишњи уговор са својим матичним клубом.

У сезони 2016/17, освојио је Словачки куп са Слованом из Братиславе. Пришкин је 1. маја 2017. године играо у финалу против Саколце, које је Слован добио са 3 : 0.[13]

Дана 1. јуна 2017. године вратио се у Ференцварош, недавног освајача купа.[14] Сезону 2018-2019 провео је на позајмици у Сомбатхељ Халадашу, где је постигао седам голова у 21 лигашкој утакмици за клуб који је испао из прве лиге.[15] Ференцварош је раскинуо уговор 15. јануара 2020. године,[16] а већ следећег дана, ЕТО Ђер, клуб из друге лиге, је званично објавио је његов трансфер.[17] [1]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]
Тамаш пришкин против Пољске 2011.

Пришкин је играо за репрезентативну екипу Ференц Пушкашових XI против Реал Мадрида 14. августа 2005. у незваничној утакмици. Званично је дебитовао за Мађарску три дана касније, заменивши Петера Халмошија у последњих 21 минути пријатељског меча али и пораза од Аргентине резултатом 1 : 2 на стадиону Ференц Пушкаш у Будимпешти. Највећи успех са репрезентацијом постигао је крајем 2006. и почетком 2007. године, када је успео да постигне гол у пет узастопних међународних утакмица, што је учинак незабележен у Мађарској још од времена легендарних играча попут Пушкаша или Ференца Бенеа.

Због добрих наступа за Вотфорд пред крај сезоне 2008/09, зарадио је опозив у репрезентацију Мађарске за квалификације за Светско првенство против Албаније и Малте.

Дана 7. септембра 2012, када је Мађарска почела квалификације за Светско првенство у фудбалу 2014. победом у Андори резултатом 5 : 0, Пришкин је постигао четврти гол.[18]

Дана 5. јуна 2015. постигао је 4. гол за Мађарску против Литваније у 30. минуту, 35 секунди након поготка саиграча Немање Николића.

Дана 15. новембра 2015. постигао је први гол у реванш мечу квалификација за Европско првенство 2016. против Норвешке.[19] Пришкин је такође позван у селекцију Мађарске за УЕФА Еуро 2016.[20]

Дана 14. јуна 2016, Пришкин је играо у првој утакмици у групи у победи од 2 : 0 над Аустријом на утакмици Групе Ф УЕФА Еуро 2016 на стадиону у Бордоу, Француска.[21] Три дана касније, 18. јуна 2016. играо је у ремију 1 : 1 против Исланда на стадиону Велодром у Марсеју.[22][23]

Мађарска Мађарска
Година Ута. Голови
2005. 3 0
2006. 1 1
2007. 11 5
2008. 3 1
2009. 6 0
2010. 6 1
2011. 8 3
2012. 3 1
2013. 1 0
2014. 5 3
2015. 7 2
2016. 6 0
2017. 3 0
Укупно 63 17

Достигнућа

[уреди | уреди извор]
Русија Аланија
Словачка Слован Братислава
Мађарска Ференцварош

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Тамаш Пришкин на magyarfutball.hu
  2. ^ „Као мађарски држављанин, Тамаш Пришкин може да се придружи тиму Лотара Матеуса” (на језику: мађарски). Nemzeti Sport online. 2. 8. 2005. Приступљено 2. 8. 2005. 
  3. ^ „Вотфорд потписује мађарску звезду Пришкина”. BBC Sport. 9. 8. 2006. Приступљено 12. 6. 2008. 
  4. ^ Rej, Arindam (20. 8. 2006). „Џонсонова магија инспирише Евертон”. The Observer. Приступљено 5. 6. 2015. 
  5. ^ „Watford 2-1 Hull”. BBC Sport. 24. 10. 2006. Приступљено 5. 6. 2015. 
  6. ^ Mackay, Duncan (31. 12. 2006). „Менаџери спремиају нова изненађења за Вотфорд”. The Observer. Приступљено 5. 6. 2015. 
  7. ^ „Киша прекинула меч Вотфорда и Вигана”. BBC Sport. 30. 12. 2006. Приступљено 5. 6. 2015. 
  8. ^ Warren, Dan (1. 1. 2007). „Фукам 0 : 0 Вотфорд”. BBC Sport. Приступљено 5. 6. 2015. 
  9. ^ Hughes, Ian (9. 4. 2007). „Вортфорд 4 : 2 Портсмут”. BBC Sport. Приступљено 5. 6. 2015. 
  10. ^ „Watford 1-1 Man City”. BBC Sport. 21. 4. 2007. Приступљено 5. 6. 2015. 
  11. ^ http://www.nemzetisport.hu/legiosok/ipswich-town-priskin-tamas-felbontotta-szerzodeset-az-angol-klubbal-2113184
  12. ^ „Из архиве”. Архивирано из оригинала 19. март 2014. г. Приступљено 2012-01-20. 
  13. ^ „Словачка: Тамашек Пришкин је био успешан у финалу купа”. nemzetisport.hu. 2017-05-01. Приступљено 2017-05-01. 
  14. ^ „ФТК: Пришкин се враћа кући, потписао са зелено-белима - званично”. nemzetisport.hu. Приступљено 2017-06-01. 
  15. ^ „ФТК: Тамаш Пришкин наставља у Халадасу - званично” (на језику: magyar). Nemzeti Sport. Приступљено 2018-06-26. 
  16. ^ „ФТЦ: Тамаш Пришкин напушта клуб - званично је” (на језику: magyar). Nemzeti Sport Online. Приступљено 2020-01-15. 
  17. ^ „НБ II: Тамаш Прискин се вратио у свој клуб - званично је” (на језику: magyar). Nemzeti Sport Online. Приступљено 2020-01-16. 
  18. ^ „Мађарска са пет голова прошла Андору”. FIFA. 7. 9. 2012. Приступљено 7. 9. 2012. 
  19. ^ „Мађарска иде у финале након победе против Норвешке”. Uefa.com. 15. 11. 2015. 
  20. ^ „Мађарска у офанзиви са ЕУРО тимом”. UEFA.com. 31. 5. 2016. 
  21. ^ „УЕФА Евро 2016: Аустрија 0 : 2 Мађарска”. UEFA.com. 
  22. ^ „УЕФА Евро 2016: Исланд 1 : 1 Мађарска”. UEFA.com. 
  23. ^ Тамаш Пришкин на eu-football.info
  24. ^ „Финална табела Руске фудбалске националне лиге 2011/12”. Приступљено 16. 5. 2020. 
  25. ^ „ФТЦ: 31 играч је освојио 31. злато - они су шампиони”. Nemzeti Sport Online. 2020-06-16. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Тамаш Пришкин на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тамаш_Пришкин&oldid=28787196”