Пређи на садржај

Тест оралног оптерећења глукозом

С Википедије, слободне енциклопедије
Тест оралног оптерећења глукозом
MeSHD015190

Тест оралног оптерећења глукозом или орално оптерећење глукозом или тест оралне подношљивости глукозе (ОГТТ), једна је од метода у ендокринологији којом се утврђује да ли се код болесника ради о шећерној болести (дијабетесу мелитусу) или је оштећена толеранција на глукозу.[1]

СЗО препоручује извођење овог теста за постављање дијагнозе хипергликемије, код особа са гликемијом наште између 6,1–6,9 mmol/L, ради одређивања стања глукозне толеранције, док Америчко удружење дијабетичара (АДА) не препоручује употребу ове методе, осим у постављању дијагнозе гестационог дијабетеса.[2]

Општа разматрања

[уреди | уреди извор]
Дијаграм метаболизма глукозе

Код јасне клиничке слике и високе концентрације глукозе у крви, дијагноза шећерне болести је једноставна. Међутим код особа са сумњом на шећерну болест треба следити смернице за дијагностику шећерне болести, на основу којих нас симптоми требају навести да посумњамо на шећерну болест, која се релативно лако можемо утврдити одређивањем концентрације глукозе у крви.[3][4]

Као најважнији критеријум обично се узима концентрација глукозе у крви наташте — 7,0 mmol/L или више у два независна налаза. Ако је вредност нижа од 7,0 mmol/L, а има елемената за сумњу на шећерну болест треба урадити орални тест оптерећења глукозом (ОГТТ).[5]

Овим тестом одређују се вредност шећера у крви 120 минута након узимања оброка и ако је она 11,1 mmol/L или више (у два одвојена испитивања), код испитаника се ради се о шећерној болести.

Дијагностички критеријуми СЗО за шећерну болест и стања хипергликемије

Стања хипергликемије Гликемија наташте Плазма глукоза у 120 мин OGTT-а,[а]
Шећерна болест ≥ 7,0 mmol/L ≥ 11,1 mmol/L
Интолеранција на глукозу
(IGT; impaired glucose tolerance)		 < 7,0 mmol/L ≥7.8 и < 11,1 mmol/L
Оштећена гликемија наташте у плазми
(IFG; impaired fasting glucose)		 6,1 до 6,9 mmol/L < 7,8 mmol/L

Извођење теста

[уреди | уреди извор]

Време извођења теста и припрема

[уреди | уреди извор]

ОГТТ се изводи ујутро. Пацијент треба 3 дана пре извођења теста да узима храну богату угљеним-хидратима (више од 150 грама на дан). Четири дана пре извођења теста пацијент не сме (у договору са лекаром) узимати лекове који утичу на метаболизам глукозе. Десет сати пре извођења теста пацијент не сме ништа да једе, пуши, нити да се физички оптерећује. Тридесет минута пре извођења теста пацијент треба да мирује.

Начин узорковања

[уреди | уреди извор]
На почетку теста пацијенту се даје 75 грама глукозе у око 300 ml воде

Након узимања првог (нултог) узорка крви (узорак наташте) којим се одређује ниво глукозе у телу (након 10 сати гладовања); пацијенту се даје 75 грама глукозе у око 300 ml воде. Деци се даје 1,5 грама глукозе на кг телесне масе, али максимално 75 грама.

Истовремено са првим узимањем крви узима се и узорак мокраће за анализу глукозе и кетонских тела (чији позитивни резултати су контраиндикација за извођење теста).

Током теста пацијент мора да мирује, не сме ништа да једе нити да пуши.

Трајање тесте

Резултати ОГТТ, нормалан шећер у крви у поређењу са предијабетесом

Извођење теста траје најмање два часа, а заснива се на мерењу концентрација глукозе у крви и мокраћи у одређеним временским периодима.[6] (0мин, 30, 60, 90 и 120 (180) мин), након испијања растворене глукозе;

Код трудница

Код трудница мерење концентрације глукозе у крви врши се у времену: 0 min, 30 min, 60 min, 120 min, (мерењу концентрација глукозе у мокраћи врши се на почетку и на крају теста).

Код осталих болесника

Код осталих болесника мерење концентрације глукозе у крви врши се у времену: 0 min и 120 min (мерењу концентрација глукозе у мокраћи врши се на почетку и на крају теста).

Након завршеног теста, препоручује се уобичајени оброк.

Лажно позитивни и лажно негативни резултати ОГТТ

[уреди | уреди извор]

Лажно позитиван резулати могу се јавити код особа:

  • које су узимале лекове (нпр диуретике, лаксативе, контрацептиве)
  • са чиром на дванаестопалачном цреву
  • са ниским уносом угљених хидрата претходних дана.[7]

Лажно негативни резултати могу се јавити код:

Резултати

[уреди | уреди извор]

Вредности ОГТТ-а код шећерне болести и поремећаја толеранције глукозе приказане су на овим табелема:[8]

Концентрација глукозе у mmol/L код шећерне болести

Време мерења Пуна венска крв Пуна капиларна крв Венска плазма Капиларна плазма
Наташте ≥6,1 ≥6,1 ≥7 ≥7
120 min. OGTT ≥10.0 ≥11,1 ≥11,1 ≥12,2

Концентрација глукозе у mmol/L код поремећаја толеранције глукозе

Време мерења Пуна венска крв Пуна капиларна крв Венска плазма Капиларна плазма
Наташте ≤6,1 ≤6,1 ≤6,1 ≤6,1
120 min. OGTT 6,7-10.0 7,8-10.0 7,8-11.1 8.9-12.2

Снижене вредности ОГТТ-а могу се наћи у септикемије, вирусном хепатитису, раку панкреаса, феохромацитому, хипертироидизма, акромегалијом, хиперфункција коре надбубрежне жлезде, синдрому полицистичких јајника, хиперлипопротеинамији, хепатоцелуларној дегенерацији, цистичној фибрози, таласемији, цирози, хроничном панкреатитису, акутном и хроничном оштећењу бубрега, реуматоидном артритису.

Примена теста оралног оптерећења глукозом у гестационом дијабетесу

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Гестациони дијабетес

Гестациони дијабетес је облик шећерне болести, који настаје услед неадекватне секреције инсулина и продукције хормона постељице који блокирају његово дејство. Јавља се током трудноће и дијагностикује се углавном после 24. недеље трудноће, мада може и раније.[9][10]

Етиопатогенеза

У току трудноће, између 8 и 12 недеље од зачећа, нормално долази до пада јутарњих гликемија наташте и пораста вредности глукозе у крви после оброка (постпрандијално). На крају другог триместра трудноће, осетљивост ћелија масног и мишићног ткива на инсулин се смањује за скоро 50% (што је слично као код дијабетеса тип 2). У том периоду метаболизам глукозе и вредности шећера у крви зависе од функционалне активности ћелија панкреаса, које су задужене за лучење инсулина (бета ћелије панкреаса) и њихове могућности да компензују насталу неосетљивост (резистенцију) на инсулин. Секреција инсулина се практично утростручавају што је омогућено повећањем броја и величине бета ћелија.

У току трудноће смањена осетљивост ткива на инсулин имају за циљ да потпомогну раст и развој плода. Повећање глукозе у крви мајке после оброка помаже њен трансфер ка плоду (Фетусу). Ова метаболичка дешавања, карактеристична за II и III триместер трудноће, последица су лучења хормона постељице - плацентарног лактогена и прогестерона. Ови хормони отежавају искоришћавање глукозе у ћелијама и смањују активност инсулина услед чега долази до повећане разградње мајчиних масти и беланчевина. Тако се остварује повећано допремање све хранљивих материја (глукозе, масних киселина и аминокиселина) ка фетусу, које су иначе неопходне за његов нормалан раст и развој.[11]

У случају да бета ћелије панкреаса труднице нису у стању да излуче довољне количине инсулина, долази до пораста вредности шећера у крви и појаве гестацијског дијабетеса.

Фактори ризика

Фактори ризика за појаву овог типа шећерне болести су: труднице старије од 25 година, присутна гојазност (> 120% од идеалне телесне тежине), породична анамнеза за дијабетес, дијабетес у претходним трудноћама, беба тежа од 4000 грама (макросомија) или смрт бебе у претходној трудноћи, појава шећера у мокраћи (глукозурија) у два или висе узорака урина у току трудноће.

ОГТТ у дијагностици

Значај примене ОГТТ у раном дијагностиковању гестационог дијабетеса важна је због:[11]

  • Исхода трудноћене — јер овај тип шећерне болести, ако се не лечи адекватно, може да угрози здравље фетуса или мајке.
  • Појаве шећерне болести тип 2 — која се јавља код 20-50% жена са гестационим дијабетесом у каснијем периоду живота.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ако плазма глукоза у 120 мин није одређена, стање може указивати и на дијабетес и на IGT

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Reaven GM, Brand RJ, Chen YD, Mathur AK, Goldfine I (1993). „Insulin resistance and insulin secretion are determinants of oral glucose tolerance in normal individuals”. Diabetes. 42: 1324—1332. 
  2. ^ Wei YM, Liu XY, Shou C, Liu XH, Meng WY, Wang ZL, Wang YF, Wang YQ, Cai ZY, Shang LX, Sun Y, Yang HX (април 2019). „Value of fasting plasma glucose to screen gestational diabetes mellitus before the 24th gestational week in women with different pre-pregnancy body mass index”. Chin Med J (Engl). 132 (8): 883—888. 
  3. ^ De Fronzo RA (1981). „Glucose intolerance and aging.”. Diabetes Care. 4: 493—501. 
  4. ^ Inoue M, Shiramoto M, Oura T, Nasu R, Nakano M, Takeuchi M (јун 2019). „Effect of Once-Weekly Dulaglutide on Glucose Levels in Japanese Patients with Type 2 Diabetes: Findings from a Phase 4, Randomized Controlled Trial”. Diabetes Ther. 10 (3): 1019—1027. .
  5. ^ Li LJ, Yu Q, IPRAMHO-INTERNATIONAL Study Group. Tan KH (јул 2019). „Clinical practice of diabetic pregnancy screening in Asia-Pacific Countries: a survey review”. Acta Diabetol. 56 (7): 815—817. .
  6. ^ Maldonado-Hernández J, Martínez-Basila A, Rendón-Macías ME, López-Alarcón M. „Accuracy of the 13C-glucose breath test to identify insulin resistance in non-diabetic adults”. Acta Diabetol. 56 (8): 923—929. август 2019. .
  7. ^ Fayyaz B, Rehman HJ, Minn H (2019). „Interpretation of hemoglobin A1C in primary care setting”. J Community Hosp Intern Med Perspect. 9 (1): 18—21. 
  8. ^ Bojović, Božidar M. (6. 12. 2008). „Aktuelni stavovi u dijagnostici dijabetesa opterećenjem glukozom”. 2017 MedicalCG Online. Приступљено 19. 3. 2017. 
  9. ^ Metzger BE. Jameson JL, De Groot LJ, de Kretser DM, et al, eds, ур. Diabetes mellitus and pregnancy. . Endocrinology: Adult and Pediatric. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 45.
  10. ^ Renz PB, Chume FC, Timm JRT, Pimentel AL, Camargo JL (септембар 2019). „Diagnostic accuracy of glycated hemoglobin for gestational diabetes mellitus: a systematic review and meta-analysis”. Clin Chem Lab Med. 57 (10): 1435—1449. .
  11. ^ а б Committee on Practice Bulletins--Obstetrics. Practice Bulletin No. 137: Gestational diabetes mellitus. Obstet Gynecol. 2013:122(2 Pt 1):406-416. „Practice Bulletin No. 137: Gestational diabetes mellitus”. Obstetrics and Gynecology. 122 (2 Pt 1): 406—416. 2013. PMID 23969827. doi:10.1097/01.AOG.0000433006.09219.f1.  www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/23969827.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • American Diabetes Association. Standards of medical care in diabetes - 2016: 2. classification and diagnosis of diabetes. . Diabetes Care. 2016:39;Suppl 1:S13-S22. „Standards of Medical Care in Diabetes-2016: Summary of Revisions”. Diabetes Care. 39 (Suppl 1): S4—5. 2016. PMID 26696680. S2CID 41830088. doi:10.2337/dc16-S003.  www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/26696680.
  • London MB, Catalano PM, Gabbe SG. Diabetes mellitus complicating pregnancy. In: Gabbe SG, Niebyl JR, Simpson JL, et al, eds. Obstetrics: Normal and Problem Pregnancies. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2017:chap 40.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тест_оралног_оптерећења_глукозом&oldid=28467524”