Трлис
Трлис Βαθύτοπος | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Грчка |
Периферија | Источна Македонија и Тракија |
Округ | Драма |
Општина | Зрново |
Становништво | |
— 2021. | 255 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 21′ 08″ С; 23° 42′ 42″ И / 41.35233° С; 23.71163° И |
Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
Апс. висина | 680 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 66033 |
Позивни број | 2523 |
Регистарска ознака | PM |
Трлис (грч. Βαθύτοπος; Ватитопос) је село у североисточној Грчкој. Налази се у општини Зрново, која припада округу Драма у покрајини Источној Македонији и Тракији.
Историја
[уреди | уреди извор]Током позног средњег века Трлис је био утврђено место са развијеном рударском делатношћу у околини. Првобитно је био под византијском влашћу, а потом су га око 1345. године освојили Срби. За време владавине Стефана Душана (1331-1355), град Трлис и суседни град Вронд налазили су се под управом кефалије Рајка (1345), а у црквеном погледу су потпадали под локалног епископа Кипријана који је носио титулу феремски (грч. ἐπίσκοπος Φερεμών). За време владавине цара Уроша (1355-1371), то подручје је било део Серске области којом је владао деспот Угљеша. Након успостављања османске власти крајем 14. века, место је задржало значај, а након ослобођења (1912-1913) је прикључњно Краљевини Грчкој. Почевши од 1927. године, у употребу је уведен нови и грчки облик назива, који гласи Ватитопос (грч. Βαθύτοπος).[1][2][3]
Становништво
[уреди | уреди извор]Према бугарском географу и историчару, Василу Канчову, у Трлису је 1900. године живело 1.560 Словена хришћана, 520 Турака (Словени муслимани) и 24 Аромуна.[4] Током Другог балканског и Првог светског рата село је настрадало и део мештана је избегао у Бугарску, тако је после рата остао 1.191 житељ. Године 1923. муслиманско становништво је принудно исељено у Турску а православно које је остало у селу упорно се супростављало притиску грчких власти да се иселе у Бугарску. Због тога је према наредби са виших инстанци грчке валсти измишљена провокација и 27. јула 1924. године убијено је 17 невиних мештана Трлиса и Каракоја. Уплашени и како их не би снашча слична судбина, велики број мештана Трлиса се иселило у Бугарску (780 особа). На њихово место насељене су 154 грчке избегличке породице, укупно 556 особа. На попису из 1928. године Трлис имао 682 становника, од чега су Грци били већина.[5]
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Теодосије Скопски, митрополит Скопске епархије
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Шкриванић 1961, стр. 1-15.
- ^ Острогорски 1965.
- ^ Живојиновић 2011, стр. 29-36.
- ^ Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 194.
- ^ Симовски, Тодор (1998). Населените места во Егејска Македонија - I дел. Скопје. стр. 196.
Литература
[уреди | уреди извор]- Баришић, Фрањо; Ферјанчић, Божидар, ур. (1986). Византијски извори за историју народа Југославије. 6. Београд: Византолошки институт.
- Живојиновић, Драгић (2011). „Простагма краља Душана кефалији Рајку (септембар-децембар 1345)” (PDF). Стари српски архив. 10: 29—36.
- Острогорски, Георгије (1965). Серска област после Душанове смрти. Београд: Научно дело.
- Соловјев, Александар; Мошин, Владимир (1936). Грчке повеље српских владара. Београд: Српска краљевска академија.
- Шкриванић, Гавро А. (1961). „О јужним и југоисточним границама српске државе за време цара Душана и после његове смрти”. Историјски часопис. 11 (1960): 1—15.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Δήμος Κάτω Νευροκοπίου (језик: грчки)