Финале Купа европских шампиона 1966.
 Званичан постер за финалну утакмицу | |||||||
| Догађај | Куп европских шампиона 1965/66. | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||
| Датум | 11. мај 1966. | ||||||
| Стадион | Хејсел,  Брисел | ||||||
| Судија |  Рудолф Крајтлајн (ФС Западне Немачке) | ||||||
| Посећеност | 55.000 | ||||||
Финале Купа европских шампиона 1966. одржано је на стадиону Хејсел у Бриселу 11. маја 1966. пред око 55.000 гледалаца. Утакмица је играна између Реал Мадрида и Партизана, а завршена је резултатом 2:1 за екипу из Мадрида. Партизан је повео у 55. минуту голом Велибора Васовића, да би Реал најпре изједначио резултат у 70. минуту голом Амансија Амара, а затим је у 76. минуту победника одлучио Фернандо Серена. Тако је Реал Мадрид освојио своју шесту титулу, док је ово било прво и до сада једино финале Купа европских шампиона које је играо Партизан. Утакмицу је судио Немац Рудолф Крајтлајн, који је касније са енглеским судијом Кеном Астоном увео концепт жутог и црвеног картона у фудбалу.[1]
У Југославији се утакмица директно преносила на Југословенској радио-телевизији (ЈРТ) од 19:25. ТВ коментатор је био Драган Никитовић, док је радијски био Радивоје Марковић.[2] Југословенски извештач из Брисела за Борбу је био Бора Шолаја.[3] У Шпанији је утакмицу највероватније преносио њихов јавни сервис La 1, такође у 19:25, пошто су Шпанија и Југославија биле у истој временској зони. Шпански коментатор утакмице је по речима шпанског новинара Матијаса Пратса био Енрике Мартинез.[4] Телевизијски пренос је тада још увек био у црно-белој техници.
Тимови
[уреди | уреди извор]| Клуб | Претходни наступи у финалима (подебљане године означавају победника те године) |
|---|---|
 Реал Мадрид
|
7 1956, 1957, 1958, 1959, 1960, 1962, 1964 |
 Партизан
|
0 |
Пут до финала
[уреди | уреди извор]Реал Мадрид
[уреди | уреди извор].jpg)
Реал је скоро целе сезоне био на првом месту у лиги пре пораза од Барселоне од 1:2, потом титулу губи од градског ривала Атлетико Мадрида једно коло пре краја за само један поен. Одбрамбени играч Левантеа Антонио Калпе је дошао како би појачао клупу, и играч везног реда Малаге, Мануел Веласкез се вратио са двогодишње позајмице и замењује француског плејмејкера Лусијана Милера. Из Рајо Ваљекана долази одбрамбени играч Педро де Фелипе, који из стартне поставе истискује Хозеа Сантамарију. Оба појачања су одиграла феноменалну сезону. У купу Генералисима испада у четвртфиналу од стране Реал Бетиса.
Квалификације
[уреди | уреди извор]1. Утакмица:
Фајенорд  | 2–1 | Реал Мадрид |
|---|---|---|
Венекер  78’Крај 85’ |
Извештај са утакмице | Пушкаш 35’ |
2. Утакмица:
| Реал Мадрид | 5:0 | Фајенорд |
|---|---|---|
| Пушкаш 10’, 20’, 29’, 86’ Гросо 44’ |
Извештај са утакмице |
Реал Мадрид пролази укупним резултатом 6:2.
Осмина финала
[уреди | уреди извор]1. Утакмица:
Килмарнок  | 2:2 | Реал Мадрид |
|---|---|---|
| Меклин 22’ (пен.) Мекинали 60’ |
Извештај са утакмице | Пири 25’ Амансио 55’ |
2. Утакмица:
| Реал Мадрид | 5:1 | Килмарнок |
|---|---|---|
| Гросо 25’, 36’ Руиз 26’Хенто 58’Пири 90’ |
Извештај са утакмице | Мекилрој 22’ |
Реал Мадрид пролази укупним резултатом 7:3.
Четвртина финала
[уреди | уреди извор]1. Утакмица:
2. Утакмица:
| Реал Мадрид | 4:2 | Андерлехт |
|---|---|---|
| Амансио 12’, 35’ Хенто 58’ (пен.), 83’ |
Извештај са утакмице | Јурион 87’ Пуи 90’ |
Реал Мадрид пролази укупним резултатом 4:3.
Полуфинале
[уреди | уреди извор]| Реал Мадрид | 1:0 |  Интер |
|---|---|---|
| Пири 12’ |
Извештај са утакмице |
| Интер | 1:1 | Реал Мадрид |
|---|---|---|
| Факети 78’ |
Извештај са утакмице | Амансио 20’ |
Реал Мадрид пролази укупним резултатом 2:1.
Партизан
[уреди | уреди извор].jpg)
Флоријан Матекало је био 17 година тренер омладинаца Партизана, и изнедрио је ову генерацију Партизанових фудбалера који су били познати као „Партизанове бебе”. Тим из 1966. је стваран у омладинској школи Партизана, који је у том узрасту бележио врхунске резултате, да би приликом смене генерација скоро комплетан омладински тим промовисан у првотимце, уз незнатну допунску селекцију. У наредних 5 година "бебе" су 4 пута биле првак Југославије.[5] Освајањем титуле шампиона Југославије у сезони 1964/65, Партизан је стекао право да игра у Купу шампиона Европе. У стартној постави је имао трећег, четвртог и деобу петог најбољег стрелца лиге, Милан Галић са 15 голова, Владимир Ковачевић са 14 и Мустафа Хасанагић са 13. Александар Атанацковић напушта место тренера, а на његово место долази Абдулах Гегић. Екипа је представљала озбиљног ривала било ком тадашњем Европском клубу, и састојала се од доста младих играча. Упркос великом таленту, тадашње првенство Југославије завршавају на 11. месту, а у купу испадају у осмини финала.
Међутим у Купу Европских шампиона су одиграли врхунску сезону.
Квалификације
[уреди | уреди извор]1. Утакмица:
| Партизан | 2–0 |  Нант |
|---|---|---|
| Галић 37’ Хасанагић 48’ |
Извештај са утакмице |
2. Утакмица:
Партизан пролази укупним резултатом 4:2.
Партизан је у предтакмичењу за противника добио Француског првака Нанта. Победом у Београду са 2:0 и нерешеним резултатом у гостима 2:2, прва препрека је била прескочена са укупим скором од 4:2.[5]
Осмина финала
[уреди | уреди извор]1. Утакмица:
| Партизан | 3–0 | Вердер Бремен |
|---|---|---|
| Јусуфи 70’ Хасанагић 75’Пирмајер 89’ |
Извештај са утакмице |
2. Утакмица:
| Вердер Бремен | 1–0 | Партизан |
|---|---|---|
| Шиц 32’ |
Извештај са утакмице |
Партизан пролази укупним резултатом 3:1.
Следећи противник је био првак Немачке Вердер из Бремена. Вердер је елиминисан укупним резултатом 3:1. У Београду 3:0 и у Бремену 0:1. У првом мечу у Београду је било 0:0 све до 70. минута, када Јусуфи постиже гол, а након тога по гол постижу и Хасанагић и Пирмајер. Реванш меч се играо у Бремену на Везер стадиону, по леденим условима. Шкотски арбитар је дозволио јако грубу игру у којој се нарочито истицао Арнолд Шиц, који је и постигао једини гол на мечу. Шошкић се истакао својим одбрана на мечу, а и Рашовић је одиграо добру партију. На крају меча црвени картон добијају Бечејац, а за Вердер црвене картоне добијају Арнолд Шиц, и Волфганг Бордел.[5]
Четвртина финала
[уреди | уреди извор]1. Утакмица:
Спарта Праг  | 4–1 | Партизан |
|---|---|---|
| Квашњак 20’, 54’ (пен.), 86’ Машек 73’ |
Извештај са утакмице | Хасанагић 16’ |
2. Утакмица:
| Партизан | 5–0 | Спарта Праг |
|---|---|---|
| Ковачевић 4’, 29’ Васовић 23’Хасанагић 35’, 41’ |
Извештај са утакмице |
Партизан пролази укупним резултатом 6:4.
У четвртфиналу Партизан је за противника добио првака Чехословачке, Спарту из Прага. За Спарту у том тренутку наступају пуно репрезентативаца из Чехословачке, која је у том тренутку била вицешампион света на Светском првенству у Чилеу, између осталих Мраз, Врана, Таборски, Машек, Тихи, Мигаш, Поспихал, и најбољи међу њима, Андреј Квашњак. Прву утакмицу у Прагу Партизан је изгубио са 4:1, уз 3 гола Квашњака. У том мечу Шошкић није бранио, Бечејац је имао црвени из прошлог меча, Бајић и Ковачевић такође нису играли, а Галић је служио у ЈНА.[5] Другу утакмицу у Београду победио са резултатом 5:0 и тиме са укупним скором од 6:4 се квалификовао у полуфинале. Хасанагићу је поништен јако леп гол маказицама,[6][5] али тај гол није утицао на коначни исход двомеча, и Партизанов дуел са Манчестер јунајтедом.
Полуфинале
[уреди | уреди извор]1. Утакмица:
2. Утакмица:
Партизан пролази укупним резултатом 2:1.
У полуфиналу је Партизана чекао шампион Енглеске, Манчестер јунајтед. Међутим Партизанове бебе су и овај пут успешно одрадиле задатак укупним скором од 2:1 (2:0 у Београду и 0:1 у Лондону) пребродиле су и ову препреку и пласирале се у финале.
Утакмица
[уреди | уреди извор].jpg)
У Југославији се утакмица директно преносила на Југословенској радио-телевизији (ЈРТ) од 19:25. ТВ коментатор је био Драган Никитовић, док је радијски био Радивоје Марковић.[2] Југословенски извештач из Брисела за Борбу је био Бора Шолаја.[3] У Шпанији је утакмицу највероватније преносио њихов јавни сервис La 1, такође у 19:25, пошто су Шпанија и Југославија биле у истој временској зони. Шпански коментатор утакмице је по речима шпанског новинара Матијаса Пратса био Енрике Мартинез.[4] Телевизијски пренос је тада још увек био у црно-белој техници.
Резиме
[уреди | уреди извор]Финале је било веома изједначено. Милан Галић је имао две велике шансе за гол у првом полувремену. Партизан је повео у 55. минуту голом Велибора Васовића, након што му је после изведеног корнера Мустафа Хасанагић асистирао главом. Реал Мадрид преко Амансија изједначава у 70. минуту. Реал преокреће голом Фернанда Серене у 76. минуту, и овај гол је био и последњи на мечу.
Према каснијим речима Велибора Васовића, Владица Ковачевић је ову утакмицу играо са упалом плућа и температуром 38.5, док је Милан Галић после служења војске без тренинга током бар 9 месеци играо у првој постави.[7] Поред тога, према сећању Радослава Бечејца, око пола првог тима је већ било продато чак и пре самог финала.[7] Као један од екстремнијих примера, Милутин Шошкић је само неколико часова пре овог финала потписао уговор на две године са Келном.[8]
Реал Мадрид је постао Европски првак шести пут у 11 година такмичења, али до 1998. није освојио ниједну титулу првака, када, можда иронично, бивши играч Партизана Предраг Мијатовић постиже гол у 66. минуту меча.
Детаљи меча
[уреди | уреди извор]
     Реал Мадрид
|
    Партизан
|
|
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Након меча
[уреди | уреди извор]Финале је назначило почетак тзв. "Yé-yé" генерације Реал Мадрида, која је назив добила по песми Битлса "She loves you" и рефрену "yeah-yeah"[9], након што су 4 играча Реала позирала за Марку у стилу Битлса. У наредних пар сезона већина Партизанових играча напушта клуб.[10]
Сећање на утакмицу
[уреди | уреди извор]Партизан је обележио педесету годишњицу овог финала 11. маја 2016. Том приликом су у трофејној сали Партизана дошли и играчи који су у том финалу наступали. Владица Ковачевић је тада рекао да су 1966. били млади и пуни ентузијазма, а да је од њих једино био бољи Манчестер јунајтед.[11]
Реал Мадрид је током 2002. године поводом 100 година клуба посветио и једну емисију овом финалу. У њој су учествовали два играча Реала из тог финала, Игнацио Зоко и Педро де Фелипе, познати новинар Матијас Пратс, а водитељ је био Начо Аранда, директор ТВ Реал Мадрид. Њих четворица су том приликом гледала снимак ове утакмице и говорили су о сећањима и ситуацијама везаних за њу.[12]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- У Југославији се утакмица директно преносила на Југословенској радио-телевизији (ЈРТ) од 19:25. ТВ коментатор је био Драган Никитовић, док је радијски био Радивоје Марковић.[2] Југословенски извештач из Брисела за Борбу је био Бора Шолаја.[3]
- Иако је Партизан играо финале Купа европских шампиона, у домаћем првенству и купу је одиграо јако лоше. У лиги су у сезони 1965/66 од 16 екипа били једанаести,[13] а у купу су у осмини финала испали од Ријеке са 3:1.[14] Да Жељезничару и Хајдуку из Сплита нису одузети поени, били би два места изнад зоне испадања.
- Према сећању Радослава Бечејца, око пола првог тима је већ било продато чак и пре самог финала.[7] Као један од екстремнијих примера, Милутин Шошкић је само неколико часова пре овог финала потписао уговор на две године са Келном.[8]
- По каснијем сведочењу Велибора Васовића, када су га питали да ли је Партизан можда "продао" финале Реалу, одговорио је: "Не, него је Владица Ковачевић играо са упалом плућа и температуром 38,5 и играо је Милан Галић тек доведен из војске, после осам месеци без тренинга! Играли су јер су генерали тако хтели. Мислили су: 'Нема проблема, Васке ће уденути гол, онда ће двојици поломити ноге и све ће бити у реду.' Е, неће Васке да ломи ноге кад се неком ћефне"![7]
- Један дан након ове утакмице је Фудбалски савез Југославије казнио Бранка Рашовића са 6 месеци забране играња у свим утакмицама због његовог оштрог старта на утакмици одиграној 10 дана пре овог финала (1. мај 1966) између Жељезничара и Партизана. Рашовићев старт је довео до прелома ноге играчу Жељезничара.
- Дан пре утакмице је управа Партизана дозволила играчима да са женама и партнеркама цео дан проведу у куповини.[7]
- Мустафа Хасанагић је после изведеног корнера асистирао Велибору Васовићу за 1:0.
- Шпански коментатор утакмице је по речима шпанског новинара Матијаса Пратса био Енрике Мартинез.[4]
- Реал Мадрид наредну 31 годину није играо финале овог купа.
- Реал Мадрид је током 2002. године поводом 100 година клуба посветио и једну емисију овом финалу. У њој су учествовала два играча Реала из тог финала, Игнацио Зоко и Педро де Фелипе, познати новинар Матијас Пратс, а водитељ је био Начо Аранда, директор ТВ Реал Мадрид. Њих четворица су том приликом гледала снимак ове утакмице и говорили су о сећањима и ситуацијама везаних за њу.[15]
- Председник Реал Мадрида је у то време био Сантијаго Бернабеу.[16]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Germany’s “Brave Little Tailor””. fifamuseum.com. Fifa museum. 23. јул 2020. Приступљено 28. мај 2021.
- ^ а б в „Радио и телевизија преносиће цео ток утакмице на Хејселу”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 11. мај 1966. Приступљено 17. август 2023. „Вест скроз доле по средини странице”
- ^ а б в Бора Шолаја (12. мај 1966). „По шести пут - Реал (9. страна)”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. стр. 9. Приступљено 10. април 2023.
- ^ а б в Real Madrid TV. „European Cup 1965-66 FINAL: Real Madrid x Partizan — deo kada se govori o komentatoru”. youtube.com (на језику: шпански). Приступљено 8. јануар 2023.
- ^ а б в г д „KADA SU PARTIZANOVE BEBE HARALE EVROPOM Dan kada je Sparta iz Praga osvetila svu snagu crno-belih”. Blic (Blic sport). 09. 03. 2019. Приступљено 02. 12. 2020.
- ^ „Mustafa Hasanagic: Cleared Goal vs Sparta Prague”. Youtube. Приступљено 02. 12. 2020. „Исечак из интервјуа са Хасанагићем”
- ^ а б в г д „SEĆANJA: Partizanova NEPREŽALJENA briselska noć”. mondo.rs. 11. мај 2020. Приступљено 25. фебруар 2023.
- ^ а б „Победа модерније концепције фудбала (11. страна)”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 13. мај 2023. Приступљено 10. април 2023.
- ^ „La flor del Real Madrid Yé-yé”. Diario Marca. Архивирано из оригинала 22. 6. 2020. г. Приступљено 7. 12. 2019.
- ^ „1966. - ПАРТИЗАНОВ „ДАН” ПОСЛЕ - Васовић исправио неправду”. Спортски Журнал. 11. 5. 2020. Приступљено 2. 12. 2020. „При дну странице је приказана слика где су наведене екипе за које су играчи играли након овог финала”
- ^ Р. Ђуровић (11. мај 2016). „Jubilej vredan ponosa: Partizan obeležio 50 godina od finala sa Realom”. sportal.blic.rs. Приступљено 8. јануар 2023.
- ^ Real Madrid TV (2002). „European Cup 1965-66 FINAL: Real Madrid x Partizan - uvodni deo snimka”. youtube.com (на језику: шпански). Приступљено 8. јануар 2023.
- ^ „Yugoslavia - List of Final Tables”. rsssf.org. Приступљено 25. фебруар 2023. „Табела где пише "1965/66 Vojvodina Novi Sad"”
- ^ „CUP OF YUGOSLAVIA 1965/66”. rsssf.org. Приступљено 25. фебруар 2023. „Око трећине дужине од врха странице”
- ^ Real Madrid TV (2002). „European Cup 1965-66 FINAL: Real Madrid x Partizan - uvodni deo snimka”. youtube.com (на језику: шпански). Приступљено 8. јануар 2023.
- ^ „Santiago Bernabéu - Chairman 1943 - Real Madrid CF”. realmadrid.com/en (на језику: енглески). Приступљено 10. април 2023.
