Фразирање
Фразирање (енг. phrasing и фр. phrase)[1] је јасно разчлањивање (раздвајање) музичког дела у мање целине од стране извођача инструменталисте или певача да би оно слушаоцу постало што јасније, лепше, разумљивије и разговетније.[2] Слушалац на тај начин прати и осети логичне и јасне целине које не распарчавају музичко дело, већ му дају још већу целовитост.
Поменуте детаље остварује музичар-извођач својом интерпретацијом, тј. правилном и природном расподелом музичких мисли, тј. логичних целина.
Све то мора бити учињено са мером и укусом, јер претераним ситним детаљизирањем губи се целина композиције. Пошто је фраза целовита музичка мисао, извођачев осећај за фразу је осећај за целину. Нема доброг музицирања без доброг и природног фразирања,[3]a то је управо одлика великих уметника.[4]
Лепо фразирање можемо упоредити са добрим глумцем или говорником који јасно, изражајно и сликовито изговара текст, на правим местима застаје, подиже или спушта глас.
Практична упутства за фразирање
[уреди | уреди извор]- Прочитај нотни текст.
- Осетити где је почетак а где завршетак неке целине.
- Осетити где је право место за предах.
- Пронађи где је врхунац мелодије, а где њен пад.
- Пронађи где треба појачати а где ослабити тон (динамичко сенчење).
- Осетити где треба мало убрзати а где успорити темпо (агогичко сенчење).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ^ Властимир Перичић, Наука о музичким облицима
- ^ Фразирање, дефиниција и пракса[непоуздан извор?]
- ^ Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет IV Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2012), Приступљено 29. 4. 2013.[непоуздан извор?]