Пређи на садржај

Ханс Франк

С Википедије, слободне енциклопедије
Ханс Франк
Ханс Франк
Лични подаци
Пуно имеХанс Франк
Датум рођења(1900-06-23)23. јун 1900.
Место рођењаКарлсруе, Немачко царство
Датум смрти16. октобар 1946.(1946-10-16) (46 год.)
Место смртиНирнберг, Немачка
УниверзитетУниверзитет Лудвиг Максимилијан у Минхену
Политичка каријера
Политичка
странка
Националсоцијалистичка њемачка радничка партија, Немачка радничка партија
Рајхскомесар за окупирану Пољску и гаулајтер

Ханс Михаел Франк (нем. Hans Michael Frank; Карлсруе, 23. јун 1900Нирнберг, 16. октобар 1946) био је немачки адвокат, нацистички званичник и један од оптуженика на суду у Нирнбергу.

По занимању је био адвокат, а најпознатији је као начелник Генералног губернаторства у окупираној Пољској. Године 1919. приступио је Немачкој радничкој странци, а 1927. НСДАП. Брзо се успињао на политичкој лествици и био је лични саветник Хитлера. Био је и посланик у Рајхстагу.

Ратна каријера

[уреди | уреди извор]
Ханс Франк

Септембра 1939. године, Франк је постављен за шефа администрације Герда Рундштета у Генералном губернаторству. Од 26. октобра 1939. године, након инвазије на Пољску, Франк је био генерални гувернер Генералног губернаторства окупираних пољских територија (Generalgouverneur für die besetzten polnischen Gebiete), што се односило на оне области Пољске које нису директно припојене Немачкој (око 90.000 km² од 170.000 km² које су припале Немачкој). Добио је СС чин Обергрупенфирер.

Једна од првих активности које је спровео као начелник Генералног губернаторства је била АБ-акција, усмерена ка уништењу пољске културе. Франк је надгледао сегрегацију Јевреја у гета и коришћење пољских цивила за принудни и обавезни рад. Године 1942. је изгубио позиције на власти изван Губернаторства након што је изнервирао Хитлера серијом говора у Берлину, Бечу, Хајделбергу, и Минхену, а такође и као део борбе за превласт са Фридрихом Вилхелмом Кригером, државним секретаром за безбедност — шефом СС и полиције у Губернаторству. Кригера је на крају заменио Вилхелм Копе.

Франк је касније тврдио да је истребљење Јевреја у потпуности контролисао Хајнрих Химлер и СС а да он није био свестан постојања логора смрти у Генералном губернаторству све до почетка 1944. Током сведочења у Нирнбергу, Франк је тврдио да је у 14 наврата Хитлеру слао своју оставку, али Хитлер их није прихватио. Франк је побегао из генералног губернаторства у јануару 1945, услед примицања Црвене армије.

После рата осуђен је за убиства милиона Пољака и пољских Јевреја. Пресуда му је била смртна казна вешањем. Последње речи пред вешање су му биле: Захвалан сам на љубазном третману током мог заточеништва и молим Бога да ме милостиво прими.

Године 1940. у интервјуу за Фелкишер беобахтер:


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Датум објављивања је 6. јун 1940. Цитирано у Davies 2003, стр. 84. Незнатно другачији превод је дат у Czapski 1987, стр. 306. Тема је била широко дистрибуисана прокламација у Чехословачкој, која је најављивала егзекуцију седам чешких студената. Ево шта је он рекао: 'Када бих ја морао да наредим дистрибуцију постера која најављује догађај сваки пут кад наредим стрељање седам Пољака, не би било довољно стабала у пољским шумама да се направи потребан папир.'

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]