Хајнрих Лав
 |
| Хајнрих Лав | |
|---|---|
 Хенрик Лав | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1129. |
| Место рођења | Брауншвајг, |
| Датум смрти | 6. август 1195. (65/66 год.) |
| Место смрти | Брауншвајг, |
| Породица | |
| Супружник | Матилда од Енглеске, војвоткиња Саксоније, Клеменција од Церингена |
| Потомство | Отон IV, цар Светог римског царства, Хајнрих V, гроф од Палатината, William of Winchester, Lord of Lüneburg, Гертруда од Баварске |
| Родитељи | Хајнрих X, војвода Баварске Гертруда од Суплингенбурга |
| Династија | Велф |
| Војвода Саксоније | |
| Претходник | Алберт Медвед |
| Наследник | Бернхард, гроф Анхалта |
| Војвода Баварске | |
| Претходник | Хенрик II Аустријски |
| Наследник | Отон I, војвода Баварске |
Хајнрих Лав или Хенрик Лав (1129 — 6. август 1195) је био војвода Саксоније (1142—1180) као Хенрик III и војвода Баварске (1156—1180) као Хенрик XII. Члан је династије Велф. Био је најмоћнији немачки кнез свога времена, све док га Фридрих Барбароса није лишио оба војводства 1180. године. Током врхунца своје владавине владао је територијама од Северног и Балтичког мора на северу до Алпи на југу, те од Вестфалије на западу до Помераније на истоку.
Хенрику Лаву су враћена војводства
[уреди | уреди извор]Рођен је као син Хенрика Поносног, војводе Баварске и Саксоније. Мајка Гертруда од Суплингенбурга је била једина ћерка цара Лотара III. Отац Хенрика Лава је био ривал Конраду III за круну. Конрад III је Хенрика Поносног лишио 1138. и саксонског и баварског војводства. Хенрик Поносни је умро 1139. године. Конрад је Хенрику Лаву вратио 1142. Саксонију, а Фридрих Барбароса му је вратио Баварску 1156. године.
Оснивач Минхена и Либека
[уреди | уреди извор]Хенрик Лав је основао Минхен 1157/1158. и Либек 1159. године. Основао је и развио Штад, Линбург и Брауншвајг. Брауншвајг је био његово седиште и ту је имао бронзаног лава пред својим дворцем. Касније је саградио катедралу близу тог лава.
Походи на Ломбардију
[уреди | уреди извор]Хенрик Лав је подржавао свог рођака Фридриха Барбаросу у његовим покушајима да учврсти царску власт у многобројним ратовима против ломбардског савеза и папе. Неколико пута је помоћу саксонских витезова преокретао битке у Барбаросину корист.
Међутим због проблема на источним границама Саксоније Хенрик Лав је 1174. одбио да се придружи Барбароси у поновној инвазији Ломбардије (пети поход на Ломбардију). Није сматрао да је поход на Ломбардију вредан труда, чак ни кад му је Фридрих Барбароса понудио богати Гослар као награду.
Суђење и кажњавање 1180.
[уреди | уреди извор]
Барбаросин поход на Ломбардију (1174—1176) завршио је неуспехом, па се Барбароса са горчином сетио како га Хенрик Лав није помогао. С друге стране остали немачки кнежеви су били непријатељски расположени према Хенрику Лаву, јер је представљао најмоћнијег кнеза опасног по све суседе.
Суди му се у одсуству 1180. на суду састављеном од бискупа и кнежева. Хенрику Лаву одузимају све поседе, а њега осуђују. Проглашава се царски закон изнад традиционалног немачког закона поседовања. Царска војска је онда напала Саксонију да би покорила рођаке Хенрика Лава. Хенрикови савезници су га напустили, тако да се предао новембра 1181. године. Протеран је из Немачке 1182. на три године. Боравио је у Нормандији код свог таста енглеског краља Хенрија II. Допуштен му је повратак 1185, а поново је протеран 1188. године.
Повратак у Саксонију
[уреди | уреди извор]Када је Фридрих Барбароса отишао у Трећи крсташки рат 1189. Хенрик Лав се враћа у Саксонију. Скупио је армију верних савезника и разара богати град Бардовик као казну за нелојалност. У Бардовику су само цркве остале целе. Барбаросин син цар Хенрик VI побеђује Хенрика Лава, а 1194. Хенрик Лав и цар се мире. Хенрик Лав се враћа у Брауншвајг као војвода Брауншвајга и ту спонзорише уметност и архитектуру.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
