Чен Дусју

Чен Дусју
Лични подаци
Датум рођења	(1879-10-08)8. октобар 1879.
Место рођења	Анћинг, Анхуеј, Династија Ћинг
Датум смрти	27. мај 1942.(1942-05-27) (63 год.)
Место смрти	Чунгкинг, Сечуан, Кина
Политичка каријера
Политичка странка	Комунистичка партија Кине
Мандати Генерални секретар Комунистичке партије Кине 23. јул 1921 — 1. јул 1928. Претходник функција установљена Наследник Ћу Ћубај

Чен Дусју (8. октобар 1879 – 27. мај 1942) био је кинески филозоф и социјалистички политичар, познат као оснивач и први генерални секретар Комунистичке партије Кине.

Биографија

Рођен у релативно имућној и утицајној породици чиновника под владавином династије Ћинг, Чен Дусју је још за време школовања стекао аверзију према конфучијанству и традиционалним вредностима. Као младић је отишао на школовање у Јапан где се упознао са социјализмом и прикључио дисидентском покрету. Подржавао је Синхајску револуцију и вратио се у сада републиканску Кину, али је био незадовољан дометом промена, те је године 1919. постао члан Покрета 4. маја.

Чен, који се почео занимати за марксизам је године 1921. изабран за првог генералног секретара КПК. Блиско је сарађивао са Коминтерном, али и националистичком партијом Куоминтанг, са којом је створен савез у борби против конзервативних господара рата и непопуларне беијаншке владе. Када је савез раскинут након Шангајског масакра, Чен Дусју је постао предметом критика од стране партијског чланства те је смењен. Са временом се почео разилазити са новим младим вођом Мао Цедунгом, поготово по питању улоге сељаштва у будућој револуцији. Са временом је маргинализован у Партији, те је почео критиковати совјетског вођу Стаљина и приближио се Троцком. Године 1932. су га ухапсиле куоминтаншке власти, али је 1937. пуштен и повукао се из јавног живота. Умро је од срчаног удара.

Референце

• „Comintern”. The Columbia Encyclopedia (6th изд.). 2001. Архивирано из оригинала 12. 10. 2004. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Benton, Gregor, ур. (1998). Chen Duxiu's last articles and letters, 1937–1942. University of Hawaii Press. ISBN 0-8248-2112-2. 
• Benton, Gregor (2017). Prophets unarmed: Chinese Trotskyists in revolution, war, jail, and the return from limbo. Haymarket Books. 
• Chao, Anne Shen (2009). Chen Duxiu's Early Years: The Importance of Personal Connections in the Social and Intellectual Transformation of China 1895–1920 (Теза). Houston, Texas: Rice University. 
• Chow, Tse-tsung (2009). „Chen Duxiu”. Encyclopædia Britannica. Архивирано из оригинала 8. 3. 2010. г. Приступљено 25. 2. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Spence, Jonathan D. (1999). The Search for Modern China. W.W. Norton & Co. ISBN 0-393-97351-4. 
• Weigelin-Schwiedrzik, Susanne (1993). „Party Historiography”. Ур.: Unger, Jonathan. Using the Past to Serve the Present: historiography and politics in contemporary China. New York, NY: M.E. Sharpe. 

Литература

• Broué, Pierre. "Chen Duxiu and the Fourth International, 1937-1942", 1990 article at Marxists.org.
• Zheng Chaolin, "Trotskyism in China", article on Revolutionary History Website.]
• Articles on the Anhui Suhua Bao 《安徽俗话报/安徽俗話報》
• Chenduxiu page