Пређи на садржај

Abakavir

С Википедије, слободне енциклопедије
Abakavir
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
Način primeneOralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije1,54 - 0,63 h
IzlučivanjeRenalno
Identifikatori
CAS broj136470-78-5 ДаY
ATC kodJ05AF06 (WHO)
PubChemCID 441300
DrugBankDB01048 ДаY
ChemSpider58649 ДаY
KEGGC07624 ДаY
ChEBICHEBI:2360 ДаY
ChEMBLCHEMBL1380 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC14H18N6O
Molarna masa286,332
  • NC1=NC2=C(N=CN2[C@@H]2C[C@H](CO)C=C2)C(NC2CC2)=N1
  • InChI=1S/C14H18N6O/c15-14-18-12(17-9-2-3-9)11-13(19-14)20(7-16-11)10-4-1-8(5-10)6-21/h1,4,7-10,21H,2-3,5-6H2,(H3,15,17,18,19)/t8-,10+/m1/s1 ДаY
  • Key:MCGSCOLBFJQGHM-SCZZXKLOSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja165 °C (329 °F)

Abakavir je organsko jedinjenje, koje sadrži 14 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 286,332 Da.[1][2][3]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 6
Broj donora vodonika 3
Broj rotacionih veza 4
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 0,8
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -2,5
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 101,9
  1. ^ Zucman D, Truchis P, Majerholc C, Stegman S, Caillat-Zucman S: Prospective screening for human leukocyte antigen-B5701 avoids abacavir hypersensitivity reaction in the ethnically mixed French HIV population. J Acquir Immune Defic Syndr. 2007 May 1;45(1):1-3. PMID 17356469
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).