Пређи на садржај

Aminokaproinska kiselina

С Википедије, слободне енциклопедије
Aminokaproinska kiselina
Klinički podaci
Prodajno imeAcepramin, Acepramine, Afibrin, Amicar
Drugs.comacid.html Monografija
Način primeneIntravenozno, oralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije2 h
IzlučivanjeRenalno
Identifikatori
CAS broj60-32-2 ДаY
ATC kodB02AA01 (WHO)
PubChemCID 564
DrugBankDB00513 ДаY
ChemSpider548 ДаY
KEGGC02378 ДаY
ChEBICHEBI:16586 ДаY
ChEMBLCHEMBL1046 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC6H13NO2
Molarna masa131,173
  • NCCCCCC(O)=O
  • InChI=1S/C6H13NO2/c7-5-3-1-2-4-6(8)9/h1-5,7H2,(H,8,9) ДаY
  • Key:SLXKOJJOQWFEFD-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja205 °C (401 °F)

Aminokaproinska kiselina je organsko jedinjenje, koje sadrži 6 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 131,173 Da.[1][2]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 2
Broj rotacionih veza 5
Particioni koeficijent[3] (ALogP) -2,2
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -1,0
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 63,3
  1. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  2. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).