Пређи на садржај

Grinjarova reakcija

С Википедије, слободне енциклопедије
Шаблон:Reactionbox NamedAfterШаблон:Reactionbox Type
Grinjarova reakcija
Identifikatori
Portal organske hemije reakcija.shtm grinjarova reakcija
RSC ontološki ID RXNO:0000014
Rastvor karbonilnog jedinjenja se dodaje u Grinjarov reagens. (vidi galeriju ispod)

Grinjarova reakcija je organometalna hemijska reakcija u kojoj se alkil, vinil, ili aril-magnezijum halidi (Grinjarovi reagensi) dodaju na karbonilnu grupu u aldehida ili ketona.[1][2] Ova reakcija je važan pristup za formiranje ugljenik–ugljenik veza.[3][4] Reakcija organskih halida sa magnezijumom nije Grinjarova reakcija, ali proizvodi Grinjarov reagens.[5]

An example of a Grignard reaction

Grinjarovu reakciji i reagense je otkrio francuski hemičar Viktor Grinjar (Univerzitet u Nanciju, Francuska), koji je zaj rad nagrađen Nobelovom nagradom za hemiju 1912. godine.[6] Grinjarovi reagensi su slični organolitijumskim reagensima zato što su oba jaki nukleofili koji mogu da dormiraju nove ugljenik–ugljenik veze.

Reakcioni mehanizam

[уреди | уреди извор]

Grinarov reagens funkcioniše kao nukleofil, on napada elektrofilni atom ugljenika koji je prisutan unutar polarne veze karbonilne grupe. Dodavanje Grinarovog reagensa na karbonil se tipično odvija putem prelaznog stanja sa šestočlanim prstenom.[7]

The mechanism of the Grignard reaction.
The mechanism of the Grignard reaction.

Međutim, u sličajevima zaklonjenog Grinarovog reagensa, reakcija može da se odvija putem prenosa elektrona. Slični pristupi su pretpostavljaju za druge reakcije Grinarovog reagensa, e.g., formiranje veza ugljenik–fosfora, uglenik–kalaja, ugljenik–silicijuma, ugljenik–bora i drugih ugljenik–heteroatoma.

Galerija

[уреди | уреди извор]
  • Opiljci magnezijuma su stavljeni u flask.
    Opiljci magnezijuma su stavljeni u flask.
  • Tetrahidrofuran i mala količina joda su dodati.
    Tetrahidrofuran i mala količina joda su dodati.
  • Rastvor alkil bromida je dodat u zagrevanje.
    Rastvor alkil bromida je dodat u zagrevanje.
  • Nakon završetka dodavanja, smeša se zagreva neko vreme.
    Nakon završetka dodavanja, smeša se zagreva neko vreme.
  • Formiranje Grinjarovog reagensa je završeno. Mala količina magnezijuma još uvek zaostaje u flasku.
    Formiranje Grinjarovog reagensa je završeno. Mala količina magnezijuma još uvek zaostaje u flasku.
  • Grinjarov reagens se hladi do 0°C pre dodavanja karbonilnog jedinjenja. Rastvor postaje zamagljen usled precipitacije Grinjarovog reagensa.
    Grinjarov reagens se hladi do 0°C pre dodavanja karbonilnog jedinjenja. Rastvor postaje zamagljen usled precipitacije Grinjarovog reagensa.
  • Rastvor karbonilnog jedinjenja se dodaje u Grinjarov reagens.
    Rastvor karbonilnog jedinjenja se dodaje u Grinjarov reagens.
  • Rastvor se zagreva do sobne temperature. U toj tački reakcija je završena.
    Rastvor se zagreva do sobne temperature. U toj tački reakcija je završena.

Vidi još

[уреди | уреди извор]
Grinjarova reakcija на Викимедијиној остави.

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7. 
  2. ^ Chapter 19: Carboxylic Acids. Organic Chemistry 4e Carey. mhhe.com
  3. ^ Shirley, D. A. (1954). „The Synthesis of Ketones from Acid Halides and Organometallic Compounds of Magnesium, Zinc, and Cadmium”. Org. React. 8: 28—58. 
  4. ^ Huryn, D. M. (1991). „Carbanions of Alkali and Alkaline Earth Cations: (ii) Selectivity of Carbonyl Addition Reactions”. Ур.: Trost, B. M.; Fleming, I. Comprehensive Organic Synthesis, Volume 1: Additions to C—X π-Bonds, Part 1. Elsevier Science. стр. 49—75. ISBN 978-0-08-052349-1. doi:10.1016/B978-0-08-052349-1.00002-0. 
  5. ^ IUPAC. Compendium of Chemical Terminology, 2nd ed. (the "Gold Book"). Compiled by A. D. McNaught and A. Wilkinson. . Oxford: Blackwell Scientific Publications. 1997. ISBN 978-0-9678550-9-7. . . doi:10.1351/goldbook.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  6. ^ Grignard, V. (1900). „Sur quelques nouvelles combinaisons organométaliques du magnésium et leur application à des synthèses d'alcools et d'hydrocabures”. Compt. Rend. 130: 1322—25. 
  7. ^ Maruyama, K.; Katagiri, T. (1989). „Mechanism of the Grignard reaction”. J. Phys. Org. Chem. 2 (3): 205—213. doi:10.1002/poc.610020303. 

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Huryn, D. M. (1991). „Carbanions of Alkali and Alkaline Earth Cations: (ii) Selectivity of Carbonyl Addition Reactions”. Ур.: Trost, B. M.; Fleming, I. Comprehensive Organic Synthesis, Volume 1: Additions to C—X π-Bonds, Part 1. Elsevier Science. стр. 49—75. ISBN 978-0-08-052349-1. doi:10.1016/B978-0-08-052349-1.00002-0. 
  • ed. by Gary S. Silverman .... (1996). Rakita, Philip E.; Silverman, Gary, ур. Handbook of Grignard reagents. New York, N.Y: Marcel Dekker. ISBN 978-0-8247-9545-0. 
  • Mary McHale, "Grignard Reaction," Connexions, http://cnx.org/content/m15245/1.2/. 2007.
  • Grignard knowledge: Alkyl coupling chemistry with inexpensive transition metals by Larry J. Westrum, Fine Chemistry November/December 2002, pp. 10–13 [1]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Grinjarova_reakcija&oldid=28386296”