Пређи на садржај

Hloroksin

С Википедије, слободне енциклопедије
Hloroksin
Klinički podaci
Prodajno imeCapitrol, Chlofucid, Clofuzid, Endiaron
Drugs.comMonografija
Identifikatori
CAS broj773-76-2 ДаY
ATC kodNone
PubChemCID 2722
DrugBankDB01243 ДаY
ChemSpider2621 ДаY
ChEMBLCHEMBL1200596 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC9H5Cl2NO
Molarna masa214,048
  • OC1=C(Cl)C=C(Cl)C2=C1N=CC=C2
  • InChI=1S/C9H5Cl2NO/c10-6-4-7(11)9(13)8-5(6)2-1-3-12-8/h1-4,13H ДаY
  • Key:WDFKMLRRRCGAKS-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja1.795 °C (3.263 °F)

Hloroksin je organsko jedinjenje, koje sadrži 9 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 214,048 Da.[1][2][3][4]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 2
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 0
Particioni koeficijent[5] (ALogP) 3,1
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) -3,5
Polarna površina[7] (PSA, Å2) 33,1
  1. ^ Malaveille C, Brun G, Bartsch H: Genotoxicity of ochratoxin A and structurally related compounds in Escherichia coli strains: studies on their mode of action. IARC Sci Publ. 1991;(115):261-6. PMID 1820340
  2. ^ Malaveille C, Brun G, Bartsch H: Structure-activity studies in E. coli strains on ochratoxin A (OTA) and its analogues implicate a genotoxic free radical and a cytotoxic thiol derivative as reactive metabolites. Mutat Res. 1994 May 1;307(1):141-7. PMID 7513790
  3. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  4. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]