Hominini
| Hominini Временски распон:
| |
|---|---|
| |
| Човек (Homo sapiens) држи у наручју шимпанзу (Pan troglodytes) | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Primates |
| Подред: | Haplorhini |
| Инфраред: | Simiiformes |
| Породица: | Hominidae |
| Потпородица: | Homininae |
| Племе: | Hominini Gray, 1824 |
| Типска врста | |
| Homo sapiens Linnaeus, 1756
| |
| Родови | |
? = припадност племену спорна | |
Хоминини (лат. Hominini) су таксономско племе потпородице Homininae, које укључује род Homo (људи и праљуди), али искључује род Gorilla (гориле). До 2019. није успостављена сагласност по питању укључивања рода Pan (шимпанзе) у племе Hominini. Ово питање је уско повезано са сложеним процесом специјације који повезује људе и шимпанзе и развојем бипедализма код праљуди.
Таксономија
[уреди | уреди извор]Племе је првобитно увео Греј (1824), много пре него што су биле познате појединости о специјацији родова Pan и Homo. Према Грејевој дефиницији племена Хоминини, оно укључује родове Pan и Homo. Ову дефиницију су поштовали Ман и Вајс (1996) у свом предлогу класификације овог племена, према коме се Хоминини деле на три потплемена, Panina (шимпанзе), Hominina (људи и праљуди из рода Homo) и Australopithecina (који садржи неколико изумрлих родова праљуди).[2]
Супротан став је заузео Делсон (1977),[3] према њему, племе Хоминини не укључује род Pan. Већ оно чини посебно племе Panini.[4]
Мањина научника укључује род Gorilla у племе Хоминини и врсте рода Pan у род Homo (Гудман и сарадници, 1998), или врсте родова Pan и Gorilla у род Homo (Вотсон и сарадници, 2001).
Еволуциона историја
[уреди | уреди извор]
Родови Sahelanthropus и Orrorin су постојали у време када је процењено да су се преци шимпанзи и људи одвојили једни од других, пре око осам до четири милиона година (Mya). Откривено је врло мало примерака фосила који се могу сматрати прецима рода Pan. Тек недавно, 2005. објављено је откриће фосила шимпанзе у Кенији. Међутим, процењено је да је старост овог фосила релативно мала - између 545 и 284 хиљада година.[5] Према мишљењу Патерсона и сарадника, чини се да је одвајање „прачовека” или „праљудске” лозе од шимпанзе процес сложене специјације - хибридизације, а не чисте поделе, овај процес се одвијао у периоду између 13 милиона година (што је приближно једнако старости самог племена Хоминини) и 4 милиона година. Изгледа да су разлике између различитих хромозома настале у различито време, а хибридизација између две лозе била је распрострањена и одвијала се у периоду од 6,3 до 5,4 Mya (према Патерсону и сарадницима, 2006).[6] Према једној од хипотеза ове истраживачке групе, до последње хибридизације дошло је релативно касно, ова хипотеза заснована је у великој мери на сличности X хромозома код праљуди и раних шимпанзи, што сугерише да је до коначног раздвајања дошло релативно недавно, пре 4 Mya. Вејкли (2008) је одбацио ту хипотезу; Он је предложио алтернативно објашњење, укључујући притисак селекције на X хромозом у предачким популацијама, пре постојања последњег заједничког претка људи и шимпанзи.[7] Према налазима већине ДНК студија људи и шимпанзе деле 99% свог ДНК,[8][9] међутим према једној студији тај проценат је мањи и износи само 94%, при чему је део од 6% ДНК који се разликује присутан код некодирајуће ДНК.[10] Највероватније је да су аустралопитецини, који датирају од 3 до 4,4 Mya, еволуирали у најраније припаднике рода Homo.[11][12] Откриће фосила врсте Orrorin tugenensis 2002. за ког је процењено да је постојао пре 6,2 Mya, на кратко је довело у питање кључне елементе те хипотезе,[13] јер је сугерисало да род Homo заправо није настао од аустралопитецина.[14] За родове Paranthropus, Ardipithecus и Australopithecus, постоји широко прихваћено мишљење да су преци и блиско сродни роду Homo;[15] за друге, посебно старије родове, укључујући и Sahelanthropus и Orrorin, не постоји јединствено мишљење, према једној групи научника и од ових родова потиче род Homo, коме су и и ближе сродни него другим приматима, док према другим научницима то није случај (нпр. ови родови би могли бити преци рода Pan).[16][17]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Fuss, J; Spassov, N; Begun, DR; Böhme, M (2017). "Potential hominin affinities of Graecopithecus from the Late Miocene of Europe". PLoS ONE. 12 (5).
- ^ Mann, Alan; Weiss, Mark (1996). „Hominoid Phylogeny and Taxonomy: a consideration of the molecular and Fossil Evidence in an Historical Perspective”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 5 (1): 169—181. PMID 8673284. doi:10.1006/mpev.1996.0011.
- ^ Delson, Journal of Human Evolution 6 (1977), p. 450.
- ^ Potts (2010). „What Does It Mean to Be Human?”. National Geographic Society. Washington: 34. ISBN 978-1-4262-0606-1.
- ^ McBrearty, Sally; Jablonski, Nina G. (2005). „First fossil chimpanzee”. Nature. 437 (7055): 105—108. Bibcode:2005Natur.437..105M. PMID 16136135. doi:10.1038/nature04008.
- ^ Patterson N, Richter DJ, Gnerre S, Lander ES, Reich D (јун 2006). „Genetic evidence for complex speciation of humans and chimpanzees”. Nature. 441 (7097): 1103—8. Bibcode:2006Natur.441.1103P. PMID 16710306. doi:10.1038/nature04789.
- ^ Wakeley J. (март 2008). „Complex speciation of humans and chimpanzees”. Nature. 452 (7184): E3—4; discussion E4. Bibcode:2008Natur.452....3W. PMID 18337768. doi:10.1038/nature06805.
- ^ Mary-Claire King (1973) Protein polymorphisms in chimpanzee and human evolution, Doctoral dissertation, University of California, Berkeley.
- ^ Wong, Kate (1. 9. 2014). „Tiny Genetic Differences between Humans and Other Primates Pervade the Genome”. Scientific American.
- ^ Minkel JR (19. 12. 2006). „Humans and Chimps: Close But Not That Close”. Scientific American.
- ^ Coyne, Jerry A.: Why Evolution Is True. 2009. ISBN 978-0-670-02053-9. стр. 202-204.(hc). ISBN 978-0-14-311664-6.(pbk). Penguin Books Ltd, London.
- ^ Cameron, D. W. (2003). „Early hominin speciation at the Plio/Pleistocene transition.”. HOMO - Journal of Comparative Human Biology. 54 (1): 1—28. PMID 12968420. doi:10.1078/0018-442x-00057.
- ^ Potts, Richard and Sloan, Christopher. “What Does It Mean to Be Human?”. ISBN 978-1-4262-0606-1. стр. 38-39.. National Geographic Society, Washington.
- ^ Reynolds, Sally C.; Gallagher, Andrew (29. 3. 2012). African Genesis: Perspectives on Hominin Evolution. ISBN 9781107019959.
- ^ Potts, Richard and Sloan, Christopher. “What Does It Mean to Be Human?”. ISBN 978-1-4262-0606-1. стр. 31-42.. National Geographic Society, Washington.
- ^ Brunet, Michel; Guy, F; Pilbeam, D; MacKaye, H. T.; Likius, A; Ahounta, D; Beauvilain, A; Blondel, C; Bocherens, H; Boisserie, JR; De Bonis, L; Coppens, Y; Dejax, J; Denys, C; Duringer, P; Eisenmann, V; Fanone, G; Fronty, P; Geraads, D; Lehmann, T; Lihoreau, F; Louchart, A; Mahamat, A; Merceron, G; Mouchelin, G; Otero, O; Pelaez Campomanes, P; Ponce De Leon, M; Rage, J. C.; et al. (јул 2002), „A new hominid from the Upper Miocene of Chad, Central Africa”, Nature, 418 (6894): 145—151, PMID 12110880, doi:10.1038/nature00879, „Sahelanthropus is the oldest and most primitive known member of the hominid clade, close to the divergence of hominids and chimpanzees.”
- ^ Wolpoff, Milford; Senut, Brigitte; Pickford, Martin; Hawks, John (октобар 2002), „Sahelanthropus or 'Sahelpithecus'?” (PDF), Nature, 419 (6907): 581—582, Bibcode:2002Natur.419..581W, PMID 12374970, doi:10.1038/419581a, „'Sahelanthropus tchadensis is an enigmatic new Miocene species, whose characteristics are a mix of those of apes and Homo erectus and which has been proclaimed by Brunet et al. to be the earliest hominid. However, we believe that features of the dentition, face and cranial base that are said to define unique links between this Toumaï specimen and the hominid clade are either not diagnostic or are consequences of biomechanical adaptations. To represent a valid clade, hominids must share unique defining features, and Sahelanthropus does not appear to have been an obligate biped.”
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Еволуција човека – Смитсонијан, (август 2016).
