Пређи на садржај

Hyaenodonta

С Википедије, слободне енциклопедије

Hyaenodonta
Временски распон: 63.8–8.8 Ma
рани палеоцен до касни миоцен[1]
примјери представника реда
Hyaenodonta
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Мироред: Ferae
Кладус: Pan-Carnivora
Ред: Hyaenodonta
Van Valen, 1967[2]
Подгрупе
 види текст  
Синоними
листа синонима:
  • Hyaenodontida (Solé, 2010)[3]
  • Hyaenodontidae (Leidy, 1869)[4]
  • Hyenodonta (Matsui & Kimura, 2022)[5]
  • Proviverroidea (Morlo, 2009)[6]

Hyaenodonta (Хијаенодонта — „хијенски зуби”) је изумрли ред плаценталних сисара унутар кладуса Pan-Carnivora, који је у периоду од раног палеоцена до касног миоцена настањивала подручје Европе, Азије, Африке и Сјеверне Америке.[7][8][9] Овај ред сисара су чинили натпородица Hyaenodontoidea, породице Arfiidae, Boualitomidae, Indohyaenodontidae, Koholiidae, Limnocyonidae и Sinopidae, родови Eoproviverra, Galecyon, Gazinocyon, Glibzegdouia, Parvavorodon, Pyrocyon и Tritemnodon, парафилетску натпородицу Hyainailouroidea, као и ихнопородица Sarjeantipodidae и ихнородови Creodontipus, Dischidodacylus и Sarcotherichnus. Стручни назив за чланове овог реда сисара је хијаенодонти, али су такође знани и под неформалним називом лажне звијери.

Етимологија назива

[уреди | уреди извор]
Ред: Поријекло назива од: Значење назива:
Hyaenodonta
  • рода хијена Hyaena
  • и старогрчке ријечи дус (стгрч. ὀδούς), која значи зуб
хијенски зуби

Представници реда Hyaenodonta су по свом изгледу наликовали на сисаре из реда звијери. Мањи представници овог реда су наликовали на цибетке и куне, док су веће врсте наликовали на псе. Ови сисари су посједовали дуге лобање са уским вилицама које су им омогићавале јак угриз. Омјер величине главе и мозга у поређењу са тјелом код ови сисара, када се упореди са звијерима, је доста другачији. Док су им главе биле доста велике, мозгови су им били мали. Осјећај мириса је био јако изражен код ови сисара. Ноге код ови сисара су сличне ногама хијена и кратке су у поређењу са тјелом[10] Представници реда Hyaenodonta су се углавном кретали плантиградно, иако су неке врсте биле способне и да се крећу дигитиградно или полидигитиградно. Такође, неке врсте су биле способне и да се пењу по дрвећу. Највећи знани представник овог реда сисара је била врста Simbakubwa kutokaafrika, која је била већа и од поларног медвједа.[11] Поред ове врсте, постојало је још неколико велики представника овог реда сисара, као што су Hyainailouros sulzeri, Megistotherium osteothlastes и Hyaenodon gigas.

Сви представници реда Hyaenodonta су посједовали карнасалне зубе (тј. зубе дераче), који имају крунице у облику ножа и њих су користили да би кидали месо, па чак и да би сјекли хрскавицу и кост. Код представника овог реда сисара су то углавном били модификовани први и други пар горњи кутњака (M1 и M2) и други и трећи пар доњи кутњака (m2 и m3), иако су поједини представници овог реда посједовали само M2/m3 комбинацију карнасални зуба.[12][13][14] Код представника породице Limnocyonidae трећи пар кутњака (M3/m3) није био присутан у вилицама или је био знатно умањен (тј. редукован).[12][15][16] Представници породице Boualitomidae су посједовали само три пара преткутњака (p2 до p4) у доњој вилици, а први пар преткутњака (p1) није био присутан.[17][18][19]

Поред карнасални зуба, и четврти пар горњи преткутњака (P4) и први пар доњи кутњака (m1) је био оштар и у облику ножа.[14] Зуби код сисара из реда Hyaenodonta су били више прилагођени за резање меса и тетива него за дробљење костију.[20][13] За разлику од звијери, представници овог реда сисара су у току свог одрастања спорије мјењали своје зубе, из млијечних у трајне зубе.[21] Према истраживањима везаним за врсте из рода Hyaenodon, младунцима је било потребно 3 до 4 године да би им изникли сви зуби, што указује на дугу фазу адолесценције. Такође је утврђено да код сјеверноамерички врста из рода Hyaenodon је прво ницао први горњи пар преткутњака (P1) прије првог пара горњи кутњака (M1), док је то код европских врсти обрнуто.[22]

илустрација зуба из горње и доње вилице
вука (ред Carnivora) у поређењу са
врстама из рода Hyaenodon
(ред Hyaenodonta) и рода Oxyaena
(ред Oxyaenodonta)
лобања врсте Hyaenodon horridus
костур врсте Sinopa major

Еволуција

[уреди | уреди извор]
мапа неки од познати фосилни локалитета на подручју Африке и Арабијског полуострва гдје су пронађени фосили сисара из реда Hyaenodonta

Представници реда Hyaenodonta воде поријекло од заједнички сјеверноамерички предака са блиско сродним изумрлим родовима Altacreodus и Tinerhodon, који су се разгранали у двије одвојене линије сисара у периоду касне креде (око 78,47 милиона година).[23][1] Ови преци су по свом изгледу наликовали на куне, мунгосе и цибетке. Процјењено је да су се представници реда Hyaenodonta као група сисара развили у периоду касне креде (око 70,4 милиона година) на простору Европе, одакле су се касније (почетком палеоцена) проширили на простор Африке, Азије и Сјеверне Америке.[11][24] Раније се сматрало да је Африка била мјесто гдје су се ови сисари прво развили.[25][26] На простор Азије су ови сисари доспјели путем или преко Европе или из Африке преко Индије, а на простор Сјеверне Америке или преко Европе или преко Азије.[25]

Најранији знани представник овог реда сисара је била врста Lahimia selloumi, која се живјела средином палеоцена (од 61,6 до 59,2 милиона година) на простору Марока.[18] Поред ове врсте, други најстарији фосилни доказ о постојању ови сисара су окамењени отисци стопала начињени на простору фосилни локалитета из Поркјупајн Хилс геолошке формације средином палеоцена (од 61,4 до 60,9 милиона година) у Алберти (Канада) од стране ихноврсте Sarjeantipes whitea.[27] Најкаснији знани представник овог реда сисара је била врста Dissopsalis carnifex, која се живјела крајем миоцена (од 16,1 до 8,8 милиона година) на простору Индије и Пакистана.[28]

Сматра се да су главни разлози за изумирање ови сисара климатке промјене које су узроковале нестанак шума у којима су ови сисари обитавали и ширење травнати равница, као и појава конкуренције у види звјери које су биле боље прилагођене овим новим еколошким условима.[29][30][31]

Понашање и екологија

[уреди | уреди извор]

Представници реда Hyaenodonta су били копнени месоједи, који су се прилагодили различитим предаторским нишама.[32] Мање врсте су биле активне током ноћи, а веће преко дана. Неке врсте су биле способне да се пењу по дрвећу, док су друге живјеле на тлу и ту тражиле свој плијен. Ови сисари су за водили усамљенички начин живота, ловећи свој плијен из засједе заскачући га, и нису били прилагођени брзом трчању, нити трчању на велике удаљености. Плијен су убијали својим снажним вилицама. Мањи представници овог реда су се хранили са малим плијеном (инсектима, малим сисарима, малим птицама, малим гмизавцима и сл.) и са јајима, и живјеле су слично као данашње цибетке, мунгоси и куне. Средње велики представници су се хранили са птицама, гмизавцима и малим до средње великим сисарима, и живјеле су слично као данашње лисице, шакали и вукови. Велики представници су били предатори који су се хранили са великим сисарима (сурлашима, носорозима и др.). Неке врсте су такође биле сваштоједи, а неке лешинари. Врсте из рода Quercytherium и из потпородице Apterodontinae су се такође храниле и са пужевима, шкољкама и раковима[26][33][34]. Врсте из потпородице Apterodontinae су биле водоземни, полуфосоријални сисари који су живјели слично као видре.[26]

Систематика

[уреди | уреди извор]

Историја класификације

[уреди | уреди извор]

Ред Hyaenodonta је раније, као породица Hyaenodontidae, био уврштаван као представник изумрлог реда Creodonta.[35] У каснијим истраживањима се пак утврдило да је ред Creodonta полифилетски ред сисара, а породица Hyaenodontidae је уврштена у засебан ред сисара Hyaenodonta.[25][11][21][34]

Класификација

[уреди | уреди извор]

Класификација реда Hyaenodonta:

  • Ред: Hyaenodonta (Van Valen, 1967) (лажне звијери)
    • Род: †Eoproviverra (Solé, 2014)
    • Род: †Gazinocyon (Polly, 1996)
    • Род: †Pyrocyon (Gingerich & Deustch, 1989)
    • (нерангирано): †Arfia група
      • Породица: †Arfiidae (Solé, 2013)
    • (нерангирано): †Galecyon група
      • Род: †Galecyon (Gingerich & Deustch, 1989)
    • (нерангирано): †Lahimia група
    • Породица: †Limnocyonidae (Wortman, 1902)
    • Породица: †Sinopidae (Solé, 2013)
    • Натпородица: †Hyaenodontoidea (Leidy, 1869)
    • (нерангирано): †афро-арабијска група
    • ихнофосилни представници реда Hyaenodonta:

Филогенија

[уреди | уреди извор]

Доље приказани кладограми представљју филогенетске везе реда Hyaenodonta.[25][21][11][34][36][37]

 Ferae 

Pholidotamorpha

 ? 

Pantolesta

 Pan-Carnivora 

Carnivoramorpha

Oxyaenodonta

 †Hyaenodonta 

Altacreodus

Tinerhodon

 †Altacreodus/Tinerhodon група 
 ? 

Wyolestidae

 ? 

Simidectes

Hyaenodonta (sensu stricto)

 ••••••> 
 sensu lato 
 †Hyaenodonta 

Eoproviverra

Boualitomidae

 †Hyaenodontoidea 

Hyaenodontidae

Proviverridae

Arfiidae

Limnocyonidae

Sinopidae

Gazinocyon

Pyrocyon

Galecyon

Parvavorodon

Indohyaenodontidae

Glibzegdouia

 †Indohyaenodon група 

Koholiidae

Tritemnodon

 †Tritemnodon група 

Teratodontidae

Apterodontinae

Maocyon

 †Maocyon/Orienspterodon група 

Orienspterodon

Hyainailourinae

Hemipsalodon

Ischnognathus

 †Akhnatenavus група 

Akhnatenavus

 ? 

"Pterodon" sp. (BC 15’08)

 ? 

Hyainailourinae sp. (MUVP 634)

 ? 

Hyainailourinae sp. (UON 84-359)

 ? 

Hyainailourinae sp. C (DPC 9243 & DPC 10315)

 ? 

Hyainailourinae sp. D (DPC 6545)

Kerberos

"Pterodon" syrtos

 †Pterodon група 

Pterodontina

 ? 

Hyainailourinae sp. A (DPC 6555)

"Pterodon" africanus

Parapterodon

 ? 

"Pterodon" sp. (DPC 5036)

"Pterodon" phiomensis

Hyainailourini

Paroxyaenini

Falcatodon

Sectisodon

Exiguodon

Isohyaenodon zadoki

Isohyaenodon  (†Isohyaenodontina)

Isohyaenodon andrewsi

Sivapterodon

Hyainailouros bugtiensis

Hyainailouros napakensis

 †Hyainailouros 

Hyainailouros sulzeri

 ? 

Hyainailourinae sp. (GSN AD 100’96)

Simbakubwa

Leakitheriini

Megistotherium

Mlanyama

Metapterodontini

Pakakali

Prionogalidae

 †Hyainailouridae 
 †Hyainailouroidea 
 †Lahimia група 
 †Arfia група 
 †Galecyon група 
 †афро-арабијска група 
 sensu stricto
••••••> 

Временска распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Унутар кладуса Pan-Carnivora

[уреди | уреди извор]
OxyaenidaeCarnivoramorphaSimidectesWyolestesTinerhodonAltacreodusФанерозоикКенозоикМезозоикКвартарНеогенПалеогенКреда (периода)ПлиоценМиоценОлигоценЕоценПалеоценГорња кредаMessinianTortonianSerravallianLanghianBurdigalianAquitanianChattianRupelianPriabonianBartonianLutetianYpresianThanetianSelandianDanianMaastrichtian

Унутар реда Hyaenodonta

[уреди | уреди извор]
CreodontipusSarcotherichnusDischidodacylusSarjeantipodidaeEoproviverraParvavorodonHyainailouroideaTritemnodonKoholiaGlibzegdouiaIndohyaenodontidaeGazinocyonPyrocyonGalecyonHyaenodontoideaSinopidaeArfiaLimnocyonidaeBoualitomidaeФанерозоикКенозоикМезозоикКвартарНеогенПалеогенКреда (периода)ПлиоценМиоценОлигоценЕоценПалеоценГорња кредаMessinianTortonianSerravallianLanghianBurdigalianAquitanianChattianRupelianPriabonianBartonianLutetianYpresianThanetianSelandianDanian

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Matthew R. Borths; Nancy J. Stevens (2017). „The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition”. PLOS ONE. 12 (10): e0185301. Bibcode:2017PLoSO..1285301B. PMC 5636082Слободан приступ. PMID 29020030. doi:10.1371/journal.pone.0185301. 
  2. ^ L. Van Valen (1967) "New Paleocene insectivores and insectivore classification." Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284
  3. ^ Solé F. (2010) "Les premiers placentaires carnassiers européens (Oxyaenodonta, Hyaenodontida et Carnivora): origine, évolution, paléoécologie et paléobiogéographie; apport des faunes de l'Eocène inférieur du Bassin de Paris." Архивирано на сајту Wayback Machine (20. август 2021) Paris: Muséum National d'Histoire Naturelle. 703 p.
  4. ^ Leidy J. (1869) "On the extinct Mammalia of Dakota and Nebraska: including an account of some allied forms from other localities, together with a synopsis of the mammalian remains of North America." Journal of the Academy of Natural Sciences Philadelphia 7: 1–472.
  5. ^ Matsui, K.; Kimura, Y. (2022). „A "Mammalian-like" Pycnodont Fish: Independent Acquisition of Thecodont Implantation, True Vertical Replacement, and Carnassial Dentitions in Carnivorous Mammals and a Peculiar Group of Pycnodont Fish”. Life. 12 (2): Article 250. doi:10.3390/life12020250Слободан приступ. 
  6. ^ Morlo, M., Gunnell, G. F. and Polly, P. D. (2009) "What, if not nothing, is a creodont? Phylogeny and classification of Hyaenodontida and other former creodonts." In: Journal of Vertebrate Paleontology Program and Abstracts, 2009:152A.
  7. ^ Egi, Naoko (2001). „Body mass estimates in extinct mammals from limb bone dimensions: the case of North American hyaenodontids.” (PDF). Palaeontology. 44 (3): 497—528. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 04. 2022. г. Приступљено 11. 10. 2021. 
  8. ^ M. Vianey-Liaud, B. Comte, B. Marandat, S. Peigné, J.-C. Rage and J. Sudre (2014.) "A new early late Oligocene (MP 26) continental vertebrate fauna from Saint-Privat-des-Vieux (Alès Basin, Gard, Southern France)." Geodiversitas 36(4):565-622
  9. ^ R. S. Rana, K. Kumar, S. P. Zack, F. Solé, K. D. Rose, P. Missiaen, L. Singh, A. Sahni and T. Smith (2015.) "Craniodental and postcranial morphology of Indohyaenodon raoi from the early Eocene of India, and its implications for ecology, phylogeny, and biogeography of hyaenodontid mammals." Journal of Vertebrate Paleontology 35(5):e965308:1-22
  10. ^ Prothero, Donald R. (2016). The Princeton Field Guide to Prehistoric Mammals. Princeton University Press. стр. 125. ISBN 9781400884452. 
  11. ^ а б в г Matthew R. Borths; Nancy J. Stevens (2019). „Simbakubwa kutokaafrika, gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya”. Journal of Vertebrate Paleontology. 39 (1): e1570222. doi:10.1080/02724634.2019.1570222. 
  12. ^ а б G. F. Gunnell (1998) "Creodonta". In C. M. Janis, K. M. Scott, and L. L. Jacobs (eds.), "Evolution of Tertiary Mammals of North America, Volume 1: Terrestrial Carnivores, Ungulates, and Ungulate like Mammals", Cambridge University Press, 703 pages ISBN 9780521355193
  13. ^ а б Wang, Xiaoming; Tedford, Richard H. (2008). Dogs: Their Fossil Relatives and Evolutionary History. New York: Columbia University Press. стр. 1. ISBN 978-0-231-13528-3. 
  14. ^ а б Floréal Solé; Eli Amson; Matthew Borths; Dominique Vidalenc; Michael Morlo; Katharina Bastl (2015). „A New Large Hyainailourine from the Bartonian of Europe and Its Bearings on the Evolution and Ecology of Massive Hyaenodonts (Mammalia)”. PLOS ONE. 10 (9): e0135698. Bibcode:2015PLoSO..1035698S. PMC 4580617Слободан приступ. PMID 26398622. doi:10.1371/journal.pone.0135698. 
  15. ^ M. Morlo and G. F. Gunnell (2005) "New species of Limnocyon (Mammalia, Creodonta) from the Bridgerian (middle Eocene)." Journal of Vertebrate Paleontology 25(1):251-255
  16. ^ Andreas Johann Lang, Thomas Engler, Thomas Martin (2021) "Dental topographic and three-dimensional geometric morphometric analysis of carnassialization in different clades of carnivorous mammals (Dasyuromorphia, Carnivora, Hyaenodonta)" Journal of Morphology; 1–18.
  17. ^ E. Gheerbrant, M. Iarochene, M. Amaghzaz and B. Bouya (2006.) "Early African hyaenodontid mammals and their bearing on the origin of the Creodonta." Geological Magazine 143(4):475-489
  18. ^ а б Solé, Floréal; Gheerbrant, Emmanuel; Amaghzaz, Mbarek; Bouya, Baâdi (2009). „Further evidence of the African antiquity of hyaenodontid (‘Creodonta’, Mammalia) evolution”. Zoological Journal of the Linnean Society. 156 (4): 827—846. doi:10.1111/j.1096-3642.2008.00501.xСлободан приступ. 
  19. ^ Borths, Matthew R., Heritage, Steven, Gunnell, Gregg, Friscia, Anthony, Seiffert, Erik (2020) "Persistence of the oldest hyaenodont clade through the Eocene of Africa", in "The Society of Vertebrate Paleontology 80th annual meeting - Virtual 2020"
  20. ^ Lambert, David; et al. (The Diagram Group) (1985). The Field Guide to Prehistoric Life. New York: Facts on File Publications. ISBN 978-0-8160-1125-4. 
  21. ^ а б в Borths, Matthew R.; Stevens, Nancy J. (2017). „Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia)”. Palaeontologia Electronica. 20 (3): 55A. doi:10.26879/776Слободан приступ. 
  22. ^ Bastl, Katharina Anna (2013). „First evidence of the tooth eruption sequence of the upper jaw in Hyaenodon (Hyaenodontidae, Mammalia) and new information on the ontogenetic development of its dentition”. Paläontologische Zeitschrift. 88 (4): 481—494. doi:10.1007/s12542-013-0207-z. 
  23. ^ Matthew R. Borths; Patricia A. Holroyd; Erik R. Seiffert (2016). „Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia)”. PeerJ. 4: e2639. PMC 5111901Слободан приступ. PMID 27867761. doi:10.7717/peerj.2639. 
  24. ^ Faurby, S.; Silvestro, D.; Werdelin, L.; Antonelli, A. (2024). „Reliable biogeography requires fossils: insights from a new species-level phylogeny of extinct and living carnivores”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 291 (2028). 20240473. PMID 39106959. doi:10.1098/rspb.2024.0473Слободан приступ. 
  25. ^ а б в г Floréal Solé & Thierry Smith (2013) "Dispersals of placental carnivorous mammals (Carnivoramorpha, Oxyaenodonta & Hyaenodontida) near the Paleocene-Eocene boundary: a climatic and almost worldwide story" Geologica Belgica 16/4: 254-261
  26. ^ а б в Laudet, V.; Grohé, C.; Morlo, M.; Chaimanee, Y.; Blondel, C.; Coster, P.; Valentin, X.; Salem, M.; Bilal, A. A.; Jaeger, J. J.; Brunet, M. (2012). „New Apterodontinae (Hyaenodontida) from the Eocene Locality of Dur At-Talah (Libya): Systematic, Paleoecological and Phylogenetical Implications”. PLOS ONE. 7 (11): e49054. Bibcode:2012PLoSO...749054G. PMC 3504055Слободан приступ. PMID 23185292. doi:10.1371/journal.pone.0049054Слободан приступ. 
  27. ^ McCrea, R. T., Pemberton, S. G. & Currie, P. J. (2004) "New Ichnotaxa of Mammal and Reptile Tracks from the Upper Paleocene of Alberta." Ichnos, 11(3-4), 323–339.
  28. ^ Barry, J. C. (1988). „Dissopsalis, a middle and late Miocene proviverrine creodont (Mammalia) from Pakistan and Kenya”. Journal of Vertebrate Paleontology. 48 (1): 25—45. doi:10.1080/02724634.1988.10011682. 
  29. ^ Matthew R. Borths and Nancy J. Stevens (2018.) "Changes in hyaenodont diversity during the carnivoran invasion of Afro-Arabia", in "The Society of Vertebrate Paleontology 78th annual meeting"
  30. ^ de Vries, D.; Heritage, S.; Borths, M. R.; Sallam, H. M.; Seiffert, E. R. (2021). „Widespread loss of mammalian lineage and dietary diversity in the early Oligocene of Afro-Arabia”. Communications Biology. 4 (1): Article number 1172. doi:10.1038/s42003-021-02707-9Слободан приступ. 
  31. ^ Solé, F.; Fischer, V.; Le Verger, K.; Mennecart, B.; Speijer, R. P.; Peigné, S.; Smith, T. (2022). „Evolution of European carnivorous mammal assemblages through the Palaeogene”. Biological Journal of the Linnean Society. doi:10.1093/biolinnean/blac002. 
  32. ^ Christison, B. E.; Gaidies, F.; Pineda-Munoz, S.; Evans, A. R.; Gilbert, M. A.; Fraser, D. (2022). „Dietary niches of creodonts and carnivorans of the late Eocene Cypress Hills Formation”. Journal of Mammalogy. 103 (1). doi:10.1093/jmammal/gyab123. 
  33. ^ Floréal Solé; Bastien Mennecart (2019). „A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene”. Acta Palaeontologica Polonica. 64 (2): 275—290. doi:10.4202/app.00581.2018Слободан приступ. 
  34. ^ а б в Floréal Solé; Bernard Marandat; Fabrice Lihoreau (2020). „The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian”. Geodiversitas. 42 (13): 185—214. doi:10.5252/geodiversitas2020v42a13. 
  35. ^ McKenna, Malcolm C.; Bell, Susan K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11012-9. Приступљено 16. 3. 2015. 
  36. ^ Solé, F.; Morlo, M.; Schaal, T.; Lehmann, T. (2021). „New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene”. Geobios. 66-67: 119—141. doi:10.1016/j.geobios.2021.02.004. 
  37. ^ Averianov, Alexander; Obraztsova, Ekaterina; Danilov, Igor; Jin, Jian-Hua (2023). „A new hypercarnivorous hyaenodont from the Eocene of South China”. Frontiers in Ecology and Evolution. 11. ISSN 2296-701X. doi:10.3389/fevo.2023.1076819/full. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Susumu Tomiya, Shawn P. Zack, Michelle Spaulding and John J. Flynn (2019.) "Carnivorous mammals from the Middle Eocene Washakie formation, Wyoming, U.S.A., amd their diversity trajectory in a post-warming world", in "The Society of Vertebrate Paleontology 79th annual meeting"
  • Friscia, A. R.; Borths, M. R.; Croft, D. A. (2023). „Comparing the Evolution of the Extinct, Endemic Carnivorous Mammals of South America and Africa (Sparassodonts and Hyaenodonts)”. Ур.: Isaac Casanovas-Vilar; Lars W. van den Hoek Ostende; Christine M. Janis; Juha Saarinen. Evolution of Cenozoic Land Mammal Faunas and Ecosystems. 25 Years of the NOW Database of Fossil Mammals. Vertebrate Paleobiology and Paleoanthropology. Springer. стр. 59—77. ISBN 978-3-031-17490-2. doi:10.1007/978-3-031-17491-9_5. 
  • Andreas Lang (2023.) "Analysis of functional morphology in carnassial dentitions (Carnivora, Dasyuromorphia, Hyaenodonta)". Dissertation, Rheinische Friedrich-Wilhelms-Universität Bonn.
  • Serio, C.; Brown, R. P.; Clauss, M.; Meloro, C. (2024). „Morphological disparity of mammalian limb bones throughout the Cenozoic: the role of biotic and abiotic factors”. Palaeontology. 67 (4). e12720. doi:10.1111/pala.12720Слободан приступ. 
  • Johann Lang, Andreas; Martin, Thomas (2024). „Hypoflexid function in the “trenchant heel” of carnassial teeth, with comments on talonid evolution”. Mammal Research. doi:10.1007/s13364-024-00762-1Слободан приступ. 
  • Juhn, M. S.; Balisi, M. A.; Doughty, E. M.; Friscia, A. R.; Howenstine, A. O.; Jacquemetton, C.; Marcot, J.; Nugen, S.; Van Valkenburgh, B. (2024). „Cenozoic climate change and the evolution of North American mammalian predator ecomorphology”. Paleobiology: 1—10. doi:10.1017/pab.2024.27Слободан приступ. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]