Matija Vojsalić
| Matija Vojsalić | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Matija Vojsalić Hrvatinić |
| Датум рођења | oko 1430. |
| Место рођења | Ključ, Bosansko kraljevstvo |
| Датум смрти | nakon 1480. |
| Место смрти | nepoznato, nepoznata |
| Гроб | nepoznato |
| Породица | |
| Супружник | nepoznato |
| Потомство | nepoznato |
| Родитељи | Dragiša Jelica |
| Династија | Hrvatinići |
| kralj Bosne | |
| Период | 1471 – 1476. |
| Претходник | Matija Šabančić |
| Наследник | Nikola Iločki |
Matija Vojsalić Hrvatinić (oko 1430 — nakon 1480) je bio drugi i posljednji osmanski kralj Bosne. Bio je praunuk Vojislava Hrvatinića, brata Hrvoja Vukčića Hrvatinića.
Porijeklo
[уреди | уреди извор]Matija je rođen oko 1430. godine, najvjrovatnije u tvrđavi Ključ na Sani. Otac mu je bio Dragiša Hrvatinić, a majka izvjesna Jelica. Matija je imao još tri brata i jednu sestru:
- Grgur, pogubljen u Jajcu 5. juna 1463. godine
- Nikola, umro prije 1453.
- Pavao
Matija je živio sa svojom porodicom u Donjim Krajevima do 1463. godine. U vrijeme pada Bosne Matija je s oko 500 plemića bio odveden u Carigrad, tamo se Matija svidio sulatanu Mehmedu II i kao nagradu sultan mu je dao Bosnu na upravu.
Kralj
[уреди | уреди извор]Na toj poziciji, koja je nosila malo pravih ovlasti, naslijedio je Matiju Radivojevića Kotromanića. Godinu dana prije ugarski kralj Matija Korvin je bosanskim kraljem proglasio Nikolu Iločkog. Vojsalić je smijenjen 1476. godine zbog stvaranja urote s Mađarima protiv Osmanskog carstva. Tada se posljednji put spominje, i to u dubrovačkim zapisima. Posljednji je poznati član porodice Hrvatinića.
Preci
[уреди | уреди извор]Prikazani su preci Matije po muškoj liniji :
Vojislav Hrvatinić → Juraj Vojsalić → Petar Hrvatinić → Matija Vojsalić
Литература
[уреди | уреди извор]- Мргић, Јелена (2008). Северна Босна: 13-16. век. Београд: Историјски институт.
- Ћирковић, Сима (1954). „Властела и краљеви у Босни после 1463 године”. Историски гласник. 7 (3): 123—131.
- Ћирковић, Сима (1964). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
- Ћирковић, Сима (1982). „Пад Босне и покушаји отпора турском освајању”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 390—402.
- Ћоровић, Владимир (1940). Хисторија Босне. Београд: Српска краљевска академија.
