OPN5
| Opsin 5 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Identifikatori | |||||||||||
| Simboli | OPN5; GPR136; PGR12; TMEM13 | ||||||||||
| Vanjski ID | OMIM: 609042 MGI: 2662912 HomoloGene: 72341 IUPHAR: OPN5 GeneCards: OPN5 Gene | ||||||||||
| |||||||||||
| Ortolozi | |||||||||||
| Vrsta | Čovek | Miš | |||||||||
| Entrez | 221391 | 353344 | |||||||||
| Ensembl | ENSG00000124818 | ENSMUSG00000043972 | |||||||||
| UniProt | Q6U736 | Q059L5 | |||||||||
| RefSeq (mRNA) | NM_001030051 | NM_181753 | |||||||||
| RefSeq (protein) | NP_001025222 | NP_861418 | |||||||||
| Lokacija (UCSC) |
Chr 6: 47.86 - 47.9 Mb |
Chr 17: 42.02 - 42.07 Mb | |||||||||
| PubMed pretraga | [1] | [2] | |||||||||
OPN5, ili Opsin-5, je protein koji je kod čoveka kodiran OPN5 genom.[1][2][3]
Opsini su članovi familije G protein-spregnutih receptora. Ovaj opsinski gen je izražen u oku, mozgu, testisima, i kičmenoj moždini. On pripada sedam-eksonskog familiji sisarskih opsina koja obuhvata peropsin (RRH) i retinalni G protein spregnuti receptor (RGR). Kao i drugi opsinski geni, ovaj gen može da kodira protein sa fotoizomeraznom aktivnošću. Alternativno splajsovanje dovodi do višestrukih transkriptnih varijanti koje kodiraju različite izoforme.[3]
Vidi još
[уреди | уреди извор]Literatura
[уреди | уреди извор]- ^ Tarttelin EE, Bellingham J, Hankins MW, Foster RG, Lucas RJ (2003). „Neuropsin (Opn5): a novel opsin identified in mammalian neural tissue”. FEBS Lett. 554 (3): 410—6. PMID 14623103. doi:10.1016/S0014-5793(03)01212-2.
- ^ Fredriksson R, Hoglund PJ, Gloriam DE, Lagerstrom MC, Schioth HB (2003). „Seven evolutionarily conserved human rhodopsin G protein-coupled receptors lacking close relatives”. FEBS Lett. 554 (3): 381—8. PMID 14623098. doi:10.1016/S0014-5793(03)01196-7.
- ^ а б „Entrez Gene: OPN5 opsin 5”.
Dodatna literatura
[уреди | уреди извор]- Terakita A (2006). „The opsins.”. Genome Biol. 6 (3): 213. PMC 1088937
. PMID 15774036. doi:10.1186/gb-2005-6-3-213. - Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
- Vassilatis DK; Hohmann JG; Zeng H; et al. (2003). „The G protein-coupled receptor repertoires of human and mouse.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 100 (8): 4903—8. PMC 153653 . PMID 12679517. doi:10.1073/pnas.0230374100.
- Mungall AJ; Palmer SA; Sims SK; et al. (2003). „The DNA sequence and analysis of human chromosome 6.”. Nature. 425 (6960): 805—11. PMID 14574404. doi:10.1038/nature02055.
- Ota T; Suzuki Y; Nishikawa T; et al. (2004). „Complete sequencing and characterization of 21,243 full-length human cDNAs.”. Nat. Genet. 36 (1): 40—5. PMID 14702039. doi:10.1038/ng1285.
- Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „The status, quality, and expansion of the NIH full-length cDNA project: the Mammalian Gene Collection (MGC).”. Genome Res. 14 (10B): 2121—7. PMC 528928 . PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504.