Palmitoleinska kiselina
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
hexadec-9-enoic acid
| |
| Drugi nazivi | |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ECHA InfoCard | 100.006.151 |
| |
| Svojstva | |
| C16H30O2 | |
| Molarna masa | 254,408 |
| Gustina | 0,894 g/cm³ |
| Tačka topljenja | -0.1 °C |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Palmitoleinska kiselina ((Z)-9-hekaadecenoinska kiselina) je omega-7 mononezasićena masna kiselina sa formulom CH3(CH2)5CH=CH(CH2)7COOH koja je čest sastojak glicerida ljudskog masnog tkiva. Ona je prisutna u svim tkivima, ali se u većim koncentracijama nalazi u jetri. Ona se biosintetiše iz palmitinske kiseline dejstvom enzima delta-9 desaturaza.
Izvori
[уреди | уреди извор]Palmitoleinska kiselina se skraćeno naziva 16:1∆9. Prehrambeni izvori palmitoleinske kiseline obuhvataju niz životinjskih ulja, biljnih ulja, i ulja morskog porekla. Ulje macadamija (Macadamia integrifolia) i ulje morske pasjakovine (Hippophae rhamnoides) su botanički izvori visokih koncentracija, koji sadrže 17%[3] i 40%[4] palmitoleinske kiseline, respektivno.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ „Nuts, macadamia nuts, raw”. NutritionData.com.
- ^ Li, Thomas S. C.; Thomas H. J. Beveridge (2003). Sea Buckthorn (Hippophae rhamnoides L.) : Production and Utilization. Ottawa, Ontario: NRC Research Press. стр. 54—55. ISBN 0-660-19007-9. Архивирано из оригинала 30. 12. 2010. г. Приступљено 03. 09. 2011.
