Sin Božji
Sin Božji je izraz koji je u različita vremena imao različita značenja. Izrazi „sin božji“ i „sinovi božji“ se nalaze u hebrejskoj Bibliji.[1][2] U Isusovo vreme, rimski carevi su upotrebljavali izraz „sin Božji“ kao titulu. Isus je sebe i svoje učenike nazivao sinovima Božjim.
U hrišćanskom kontekstu se danas pod ovim izrazom misli na Isusa Hrista, za kojeg mnogi hrišćani veruju da je Bog Sin.
Upotreba
[уреди | уреди извор]Rimski carevi
[уреди | уреди извор]Kroz istoriju, razni carevi su sebi dodeljivali titule poput „božji sin“, „sin boga“ ili „sin neba“.[3] U Isusovo vreme, Božji sin (lat. Divi filius) je bila često korištena titula rimskog cara Oktavijana Avgusta (vladao od 27. p. n. e. do 14. n. e.), usvojenog sina Julija Cezara.[4] Tiberije, koji je vladao u Isusovo vreme (car 14—37) je nazivan sin božanskog Avgusta.[5] Kasnije je titulu sin božji koristio i Domicijan.[4]
Isus iz Nazareta
[уреди | уреди извор]Proučavaoci smatraju da upotreba izraza „sin Božji“ u jevanđeljima odgovara tipičnoj hebrejskoj predstavi pobožnog hasidejca iz Galileje.[6][7] Verski učitelj Isus iz Nazareta na više mesta sebe i svoje učenike naziva sinovima Božjim. On naziva sinovima Božjim onim koji vrše Božju volju. U čuvenoj Besedi na gori, Isus je sinovima Božjim nazvao sve mirotvorce:
_-_James_Tissot.jpg)
| „ | Blaženi mirotvorci, jer će se sinovi Božiji nazvati.[8] | ” |
U istoj besedi on naziva sinovima Božjim sve one koji su poput svog nebeskog Oca:
| „ | A ja vam kažem: Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vrijeđaju i gone, da budete sinovi Oca svojega koji je na nebesima; jer On svojim suncem obasjava i zle i dobre; i daje dažd pravednima i nepravednima.[9] | ” |
Isus u više navrata savetuje svoje slušaoce da budu savršeni „kao što je savršen vaš Otac nebeski“.[10] Jevrejski sveštenici su često optuživali Isusa za bogohuljenje zbog toga što je sebe nazivao sinom Božjim, na šta je on odgovarao:
| „ | Kako vi govorite onome koga Otac posveti i posla na svijet: huliš, zato što rekoh: ja sam Sin Božiji?[11] | ” |
Neposredno pred pogubljenje, izveden je pred sud sanhedrina gde su ga verski vođi ponovo optuživali zbog korišćenja tog naziva za sebe. Nakon što su ga upitali da prizna: „Ti li si, dakle, Sin Božiji?“ Isus im je odgovorio: „Vi kažete da sam ja.“[12]
Neki naučnici dokazuju da izrazom „božji sin“ (ili „božje dete“) Isus nije označavao bukvalan porod, već pre na posebnu bliskost s Bogom.[13] Bez obzira, kasnije hrićanske dogme taj izraz uzimaju doslovno, formulišući učenje o Isusu kao Bogu Sinu. Obzirom da se izraz „Bog Sin“ (grčki: Ο Θεός Υιός ho Theos Uios) ne može naći u Novom zavetu, netrinitarni hrišćani odbacuju taj termin.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ The second book of the Bible: Exodus by Benno Jacob 1992 ISBN 0-88125-028-7 page 105
- ^ Catholic Encyclopedia: Son of God
- ^ Introduction to the Science of Religion by Friedrich Muller 2004 ISBN 1-4179-7401-X page 136
- ^ а б Matthew and empire by Warren Carter 2001 ISBN 1-56338-342-X page 69
- ^ Early Christian literature by Helen Rhee 2005 ISBN 0-415-35488-9 pages 159-161
- ^ Vermes, Geza Jesus the Jew, Fortress Press, New York 1981. p.209
- ^ Paolo Flores d'Arcais, MicroMega 3/2007, p.43
- ^ Jevanđelje po Mateju 5:9
- ^ Jevanđelje po Mateju 5:44-45.
- ^ Jevanđelje po Mateju 5:48.
- ^ Jevanđelje po Jovanu 10:36.
- ^ Jevanđelje po Luki 22:70.
- ^ Sanders, E. P. The historical figure of Jesus. Penguin, 1993. Chapter 15, Jesus' view of his role in God's plan.
