Пређи на садржај

Termosprega

С Википедије, слободне енциклопедије
Termosprega, sastavljena od više termoparova u seriji. Ako su oba krajnja čvora na istoj temperaturi, naponi će se poništiti. Ako je pak jedna strana zagrejanija od druge, rezultujuća ukupna voltaža je jednaka zbiru razlika voltaža između pojedinih čvorova.

Termospreg je elektronski uređaj koji konvertuje toplotnu energiju u električnu energiju. Sastoji se od nekoliko termoparova povezanih uglavnom serijski ili, ređe, paralelno.

Termosprega ne reaguje na apsolutnu temperaturu, već generiše izlazni napon proporcionalan lokalnoj temperaturnoj razlici odnosno temperaturnom gradientu.

Termosprege se koriste da obezbede izlaz (napon) kao dogovor na temperaturu, kao deo uređaja za merenje temperature, kao npr infracrveni termometri se u svetu naširoko koriste u medicini za merenje telesne temperature. Takođe se dosta koriste u senzorima toplotnog fluksa (npr Molova termosprega ili Eplijev pireliometar)[1][2][3] i kao osigurači na gasnim plamenicima. Izlaz termosprege je obično u opsegu desetina ili stotina milivolti.[4] Pored toga što pojačava signal, uređaj se može koristiti i za određivanje prosečne prostorne raspodele temperature.[5]

Termosprege se još koriste i da proizvedu električnu energiju, npr, od toplote električnih komponeni, solarnog vetra, radioaktivnih materijala, ili sagorevanja. Proces predstavlja primer Peltierovog Efekta (prenos toplote pomoću električne energije) pošto proces prenosi toplotu sa vrućih ka hladnim čvorovima.

  • Sibekov efekat—fizički efekat odgovoran za nastanak napona u termospregu.
  • Termoelektrični materijali—materijali visokih performansi koji se mogu koristiti za konstruisanje kompaktnog termosprega velike moći.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 22. 12. 2013. г. Приступљено 25. 12. 2015. 
  2. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 08. 10. 2018. г. Приступљено 25. 12. 2015. 
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 14. 01. 2013. г. Приступљено 25. 12. 2015. 
  4. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 25. 12. 2015. 
  5. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2007. г. Приступљено 25. 12. 2015.