Пређи на садржај

Tkivna transglutaminaza

С Википедије, слободне енциклопедије
Transglutaminaza 2 (C polipeptid, protein-glutamin-gama-glutamiltransferaza)
Prikaz tkivne transglutaminaze baziran na PDB: 1KV3​.
Dostupne strukture
1KV3​, 2Q3Z​, 3LY6​, 3S3J​, 3S3P​, 3S3S
Identifikatori
Simboli TGM2; G-ALPHA-h; GNAH; TG2; TGC
Vanjski ID OMIM190196 MGI98731 HomoloGene3391 GeneCards: TGM2 Gene
EC broj 2.3.2.13
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 7052 21817
Ensembl ENSG00000198959 ENSMUSG00000037820
UniProt P21980 P21981
RefSeq (mRNA) NM_004613 NM_009373
RefSeq (protein) NP_004604 NP_033399
Lokacija (UCSC) Chr 20:
36.76 - 36.79 Mb
Chr 2:
158.12 - 158.15 Mb
PubMed pretraga [1] [2]
Protein-glutamine gamma-glutamyltransferase
Identifikatori
EC broj2.3.2.13
CAS broj80146-85-6
Baze podataka
IntEnzIntEnz pregled
BRENDABRENDA pristup
ExPASyNiceZyme pregled
KEGGKEGG pristup
MetaCycmetabolički put
PRIAMprofil
Strukture PBPRCSB PDB PDBe PDBj PDBsum
Ontologija genaAmiGO / EGO

Tkivna transglutaminaza (tTG, TG2) je 78 kDa, od kalcijuma zavisni enzim (EC 2.3.2.13) iz familije γ-glutamiltransferaza (transglutaminaza).[1][2] Poput drugih transglutaminaza, on formira unakrsne veze u proteinima između ε-amino grupe lizinskih ostataka i γ-karboksamidne grupe glutaminskih ostataka. Nastale inter- ili intramolekulske veze su veoma otporne na proteolizu (proteinsku degradaciju). Pored unakrsnog vezivanja, tTG katalizuje i druge tipove reakcija uključujući deaminaciju, GTP-vezivanje/hidrolizu, i ima izopeptidazno dejstvo.[3] Za razliku od drugih članova transglutaminazne familije, tTG se može naći u intracelularnim i ekstracelularnim prostorima raznih tipova tkiva i prisutan je u mnoštvu različitih organa uključujući srce, jetru, i tanka creva. Intracelularni tTG je izobilan u citosolu, a u malim količinama je prisutan i u jedru i mitohondrijama.[2] Smatra se da intracelularni tTG ima važnu ulogu u apoptozi.[4] U ekstracelularnom prostoru, tTG se vezuje za proteine ekstracelularnog matriksa (ECM),[5] sa posebno jakim vezivanjem za fibronektin.[6] Ekstracelularni tTG uzima udela u ćelijskoh adheziji, ECM stabilizaciji, zarastanju rana, receptorskog signalizaciji, ćelijskoj proliferaciji, i ćelijskoj motilnosti.[2]

tTG je posebno poznat po tome što je autoantigen u celijačnoj bolesti, doživotnoj bolesti usled koje konzumiranje dijetarnog gluten uzrokuje patološki imunski respons koji dovodi do inflamacije tankih creva i naknadne atrofije.[7][8][9]

  1. ^ Király R, Demény M, Fésüs L (2011). „Protein transamidation by transglutaminase 2 in cells: a disputed Ca2+-dependent action of a multifunctional protein”. FEBS J. 278 (24): 4717—39. PMID 21902809. doi:10.1111/j.1742-4658.2011.08345.x. 
  2. ^ а б в Klöck C, Diraimondo TR, Khosla C (2012). „Role of transglutaminase 2 in celiac disease pathogenesis”. Semin Immunopathol. 34 (4): 513—22. PMID 22437759. doi:10.1007/s00281-012-0305-0. 
  3. ^ Facchiano F, Facchiano A, Facchiano AM (2006). „The role of transglutaminase-2 and its substrates in human diseases”. Front. Biosci. 11: 1758—73. PMID 16368554. doi:10.2741/1921. 
  4. ^ McConkey DJ, Orrenius S (1997). „The role of calcium in the regulation of apoptosis”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 239 (2): 357—66. PMID 9344835. doi:10.1006/bbrc.1997.7409. 
  5. ^ Lortat-Jacob H, Burhan I, Scarpellini A, Thomas A, Imberty A, Vivès RR, Johnson T, Gutierrez A, Verderio EA (2012). „Transglutaminase-2 interaction with heparin: identification of a heparin binding site that regulates cell adhesion to fibronectin-transglutaminase-2 matrix”. J. Biol. Chem. 287 (22): 18005—17. PMC 3365763Слободан приступ. PMID 22442151. doi:10.1074/jbc.M111.337089. 
  6. ^ Akimov SS, Krylov D, Fleischman LF, Belkin AM (2000). „Tissue transglutaminase is an integrin-binding adhesion coreceptor for fibronectin”. J. Cell Biol. 148 (4): 825—38. PMC 2169362Слободан приступ. PMID 10684262. doi:10.1083/jcb.148.4.825. 
  7. ^ Griffin M, Casadio R, Bergamini CM (2002). „Transglutaminases: nature's biological glues”. Biochem. J. 368 (Pt 2): 377—96. PMC 1223021Слободан приступ. PMID 12366374. doi:10.1042/BJ20021234. 
  8. ^ Diraimondo TR, Klöck C, Khosla C (2012). „Interferon-γ activates transglutaminase 2 via a phosphatidylinositol-3-kinase-dependent pathway: implications for celiac sprue therapy”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 341 (1): 104—14. PMC 3310700Слободан приступ. PMID 22228808. doi:10.1124/jpet.111.187385. 
  9. ^ Di Sabatino A, Vanoli A, Giuffrida P, Luinetti O, Solcia E, Corazza GR (2012). „The function of tissue transglutaminase in celiac disease”. Autoimmun Rev. 11 (10): 746—53. PMID 22326684. doi:10.1016/j.autrev.2012.01.007. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]