Пређи на садржај

Краљевска прокламација од 20. октобра 1918.

Извор: Викизворник

ЈУГОСЛОВЕНИМА

БРАЋО!


Кад сам дознао данас за мужевски и праведни одговор великога Предсједника Сједињених Америчких Држава нашем вјековном непријатељу Аустрији: кад сам видио проглашено право слободе и уједињења Југословена, узбудио сам се од радости пред правдом, учињеном онима од нашега племена, који су за то страдали и мучили се у Домовини и изван ње. Кад сам, крајем јула 1914., објавио рат Аустрији, рекао сам: „Тржим мач за уједињење Југословена“. Борих се до живота и скрхана мача, па ипак, ево, Богу свава, видјех остварење мојих замисли, видјех Југославију једру, ослобођену. Замишљам је већ велику, напредну и просвијећену, како се развија у демократском духу на удивљење цивилизације и слободних људи. Ево ме, браћо, данас ево пао вазда с вама и уз вас.

Југославија не може се замислити без свих Словенаца, Хрвата и Срба.

У нашој Црној Гори, добро знате, од давнина живе најбољи Срби и Југословени. Њихова прошлост, њихове муке и њихове борбе познате су цијелом свијету као и вама. Нема народа који је претрпео толико мука и јада у борби за драгу слободу.

Браћо, са највећим заносом, радошћу и одушевљењем данас свечано изјављујем да желим — а увјерен сам да исту жељу има и сав мој вјерни народ у Црној Гори — да и наша мила Црна Гора буде саставан дио Југославије, да часно уђе у југословенску заједницу, као што је часно и до краја за њу ратовала и страдала. Желим, да се сложимо и братски уредимо у југословенску конфедерацију, у којој ће свак сачувати своја права, своју вјеру, уредбе и обичаје, и у којој нико неће смјети наметати првијенство, већ да сви будемо једнаки у чедрим њедрима мајке Југославије, те да свак братски и сложно ради на њену напретку и величини у друштву слободних и просвијећених народа.

Радуј се, мајко Југославијо, овоме доживљеноме дану и ти у њој. Народе, око поноситих наших гора Триглава, Велебита, Биокова и Ловћена горе, и оно лијепе свете српске Фрушке Горе, Авале, Романије и Велеша! И радујмо се васкрсу независности браће Чехо-Словака и много напаћених Пољака! Зажелимо подизање Русије од страшнога њеног пада, да се брзо освијести и исправи, и да види нас, своју, млађу браћу, сједињену и радосну у стеченој слободи!

Поздравимо спори повратак Алзаса и Лорена великој и благородној им Отаџбини! Славна Италија убрзо се загрлила са потлаченом дјецом. Нека златна слобода сијне свијема који су за њом чезнули.

Поздрав свој драгој браћи Југословенима од стране дугонапаћеног, а данас најсрећнијег и најрадоснијег Југословенина — Краља Црне Горе.

ЖИВИО ПРЕДСЈЕДНИК ВИЛСОН!

ЖИВЈЕЛИ САВЕЗНИЦИ!

Глас Црногорца



Неји код Париза, 7. (20.) октобра 1918


НИКОЛА С. Р.


Предсједник Министарстког Савјета,
Министар Спољних Послова
сердар ЕВГЕНИЈЕ ПОПОВИЋ с. р.


Министар Финансија и Грађевина
М. ВУЈОВИЋ с. р.


Министар Унутрашњих Послова,
Заступник Министра Војног
НИКО ХАЈДУКОВИЋ с. р.


Министар Прпсвјете и Црквених Послова,
Заступник Министра Правде
Д-Р ПЕРО Ђ. ШОЋ с. р.

Извори

[уреди]
  • Глас Црногорца, бр. 56 од понедељка 8. октобра 1918.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола I Петровић, умро 1921, пре 103 године.