Tijana's Reviews > Essais

Montenj je moj drug i učitelj <3
Od sve filozofije koju sam čitala (a recimo da sam čitala sve iole bitno, do Kanta. Od Kanta nastaje viševekovna pomrčina u mom čitanju filozofa i traje sve do današnjih dana*) niko mi nije ovako na ličnom nivou drag i prisno poznat. Kad god uzmem Eseje, dovoljno je dvadeset-trideset strana i već se potpuno zanesem i smeškam a Montenj me samo šarmira svojom beskrajnom duhovitošću, tolerancijom i opuštenošću prema životu. Nekako: dobar, pametan, običan čovek, ali super običan čovek, bez trunke sujete i naduvenosti, uvek spreman za šalu na svoj račun, a opet ne bez hrabrosti da osudi razne užase od istrebljenja Indijanaca (čega u Evropi tog doba jedva da su ljudi bili svesni) do lova na veštice (a koliko je tu morao da se ograđuje, jasno je da su glave letele i za manje). I ubrzo se izgubi svaki vremenski i prostorni odmak i ostane samo neko koga znam, i to baš dobro poznajem, i volim.
Dobro, ovo je prvi put da sam pročitala sve tri knjige od početka do kraja, ali nisam želela (ni autor to jelte ne bi želeo) da čitam na silu, ovo je knjiga koju treba uzimati s vremena na vreme, i gustirati, i biti srećan što postoji.


*čitanje Ničea i Vitgenštajna ne računam, to je bilo mladalačko pomodarstvo, a Vitgenštajna, iskreno, ništa nisam ni razumela :/