1924

< | 19. вијек | 20. вијек | 21. вијек | >
< | 1890-е | 1900-е | 1910-е | 1920-е | 1930-е | 1940-е | 1950-е | >
<< | < | 1920. | 1921. | 1922. | 1923. | 1924. | 1925. | 1926. | 1927. | 1928. | > | >>

1924. по календарима

Грегоријански	1924. (MCMXXIV)
Аб урбе цондита	2677.
Исламски	1342–1343.
Ирански	1302–1303.
Хебрејски	5684–5685.
Бизантски	7432–7433.
Коптски	1640–1641.
Хинду календари
• Викрам Самват	1979–1980.
• Схака Самват	1846–1847.
• Кали Yуга	5025–5026.
Кинески
• Континуално	4560–4561.
• 60 година	Yанг Дрво Миш (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11924.
Подробније: Календарска ера

Година 1924 (MCMXXIV) била је пријеступна година која почиње у уторак.

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - Почела с радом новоподигнута фабрика сапуна "Мерима", Ђурковића, Ристића и Комп. у Крушевцу (освећена 17. јуна).
• 1. 1. - Председник Банке Енглеске Монтагу Норман одобрава пола милијарде златних марака кредита, недавно постављеном председнику Рајхсбанке Хјалмару Сцхацхту, за подршку новој валути рентенмарци.
• 1. 1. - Шофер глумице Мабел Норманд упуцао милионера Цоуртланда С. Динеса њеним пиштољем, у кући се налазила и Една Пурвианце - каријере обе глумице ће трпети због овога.
• 1. 1. - Завршена жељезничка пруга Дакар–Нигер, повезује Дакар са Коуликором на ријеци Нигер.
• 1-4. 1. - Трећа земаљска конференција илегалне КПЈ у Београду - предлаже се бољшевизација партије и федеративно уређење (раније су углавном говорили о "племенима" једног народа).
• 2. 1. - У Неw Yорку основана издавачка фирма Симон & Сцхустер.
• 9. 1. - Немачки националисти убили палатинатског сепаратисту Франза Јосефа Хеинза.
• 10. 1. - Ранија фирма ЦБЦ мијења име у Цолумбиа Пицтурес.
• 10 - 12. 1. - Конференција Мале Антанте у Београду.
• 12. 1. - Завршени избори у Египту, велика већина за партију Wафд, њен лидер Саад Загхлоул је председник владе од 26. јануара (до новембра).
• 13. 1. - Влада КСХС је донела решење да се укину покрајинске управе за Хрватску и Словенију, почевши од Министарства унутрашњих дела; покрајинске управе за БиХ и Далмацију су потпуно укинуте нешто пре овога (области су одређене још 1922). Радић ово назива "парцелацијом".
• 15. 1. - ББЦ емитује прву радио драму, А Цомедy оф Дангер Рицхарда Хугхеса.
• 17. 1. - Унска пруга, дионица Босанска Крупа - Бихаћ.
• 17. 1. - Француска влада предлаже мере поводом великог пада франка од пре три дана. Франуцски буџет је у дефициту, политика у Рајнској области је доживела пораз.
• 16 - 18. 1. - XIII партијска конференција СКП(б): победа тријумвирата Стаљин-Зиновјев-Камењев над Левом опозицијом Лава Троцког - оцењено је да "сеје раздор" у партији а троцкизам назван "ситнобуржоаском девијацијом". Почевши од ове конференције партијски скупови су под потпуном контролом владајуће групе.
• 20 - 30. 1. - У Кантону одржан Први конгрес Куоминтанга: борба против империјализма и феудализма (→ Три народна принципа) у савезу са Совјетским Савезом и КП Кине - Први уједињени фронт траје до 1927.
• 21. 1. - Умро Лењин (објављено 23. јануара).

Рамсаy МацДоналд

• 22. 1. - Рамсаy МацДоналд је први лабуристички премијер УК, након што је конзервативац Станлеy Балдwин јуче изгубио гласање о поверењу (премијер је до новембра, затим 1929-35).
• 24. 1. - Елефтериос Венизелос је по четврти пут премијер Грчке, али даје оставку већ следећег месеца због лошег здравља.
• 25. 1. - Уговор о савезу и пријатељству Француске и Чехословачке.
• 25. 1. - Влада тражи од Скупштине да се Радић и Мачек издају суду по оптужби за велеиздају и шпијунажу (афера шпијунке Андролић).
• 25. 1. - 5. 2. - Прве Зимске олимпијске игре 1924. у Шамонију - Југословени се такмиче у крос-кантри скијању, са слабим успехом.
• 26. 1. - Петроград постаје Лењинград (од 1991. Санкт Петербург).
• 27. 1. - Потписан Римски уговор - подељена Слободна Држава Ријека, град припада Италији а Сушак Краљевини СХС, уз заједничку управу над луком. Потписан такође и уговор о пријатељству. Омогућен поновни рад Завода светог Јеронима у Риму.

Дрвени Лењинов маузолеј

• 27. 1. - Лењиново тело положен у маузолеј (дрвени до 1930, затим данашња варијанта). Троцки је одсутан, Стаљин му је послао телеграм са погрешним датумом. Температура је била испод -30.
• 28. 1. - Скупштина КСХС је примила закон о француском зајму од 300 милиона франака, и у појединостима.
• 31. 1. - Други свесавезни конгрес Совјета ратификовао први Устав СССР (замењен 1936).

Фебруар/Вељача

• 1. 2. - Велика Британија признала СССР.
• 2. 2. - Алексеј Риков нови председник Савета народних комесара СССР (до 1930).
• 2. 2. - Умро пјесник Алекса Шантић, велики погреб у Мостару 4-тог.
• 2. 2. - Током игара у Шамонију, основана Међународна скијашка федерација (ФИС).
• 5. 2. - Махатма Гандхи пуштен из затвора после одслужених две од шест година - током његовог одсуства Индијски национални конгрес се поделио на фракције, Хиндуси и Муслимани се међусобно удаљили.
• 7. 2. - Италија признала СССР.
• 8. 2. - Крњевић и Мачек из ХРСС, која је одлучила да узме своја места у парламенту, разговарају у Београду са опозицијом, ради рушења Пашићеве владе и Римског уговора. Истовремено, Стјепан Радић у Бечу изјављује да Пашић има тајни план о "ампутацији" Хрватске и њеној подели са Италијом и Мађарском (тврдњу ће поновити у говору у Врпољу, у октобру). Отеже се са верификацијом мандата ХРСС, без које не могу гласати.
• 8. 2. - Прво погубљење гасном комором у САД - један Кинез у Невади.
• 10. 2. - Окршај војске и жандармерије са качаком Мехметом Коњухијем (Мехмедом Коњухом), погинули и цивили, међу којима четири жене и троје деце или десет жена и осморо деце. Осим Коњухија у Полабљу, активан је и извесни Мехмед Мали у Дреници (→ ен:Дреница-Дукагјин Уприсингс)
• 12. 2. - У Неw Yорку одржан концерт под насловом Еxперимент ин Модерн Мусиц на коме је јазз оркестар Паул Wхитемана премијерно извео Герсхwинову композицију "Рапсодија у плавом", дјело које се сматра зачетником "симфонијског јазза".
• 12. 2. - Немачки националисти упали у зграду сепаратистичких окружних власти у Пирмасенс и запалили је, страдало је и убијено више људи.
• 14. 2. - Њујоршка Цомпутинг-Табулатинг-Рецординг Цомпанy променила име у Интернатионал Бусинесс Мацхинес (ИБМ).
• 14. 2. - У Берлину приказан први део Ланговог филма "Дие Нибелунген".

Ријека 1912

• 15. 2. - Почиње функционисање великих обласних жупана у Хрватској и Славонији (у Далмацији области уведене раније).
• фебруар-март - Тибурцио Царíас Андино, који је прошле године добио релативну већину на изборима у Хондурасу, започиње сукоб са председником Гутиéррезом који се жели одржати на власти, доћи ће до америчке интервенције.
• 19. 2. - У скупштини КСХС ратификован Римски уговор са 123 према 21.
• 21. 2. - Мајор Шћепан Мијушковић је претучен на смрт од жандарма у Никшићу, као и његов рођак Стеван, а претучено је и још неколико особа (Милан Калабић је осуђен за ово 1930).
• 22. 2. - Објављен италијански декрет о анексији Ријеке, која ће бити главни град Кварнерске, тј. Ријечке покрајине (формално до 1947).
• 22. 2. - Умерене партије у Немачкој основале Реицхсбаннер Сцхwарз-Рот-Голд ("Црно-црвено-златни барјак Рајха") против унутрашње субверзије левог и десног екстремизма.
• 23. 2. - Албански премијер Ахмет Зогу озбиљно рањен у атентату, нешто касније га замењује таст Схефqет Вëрлаци.
• 24. 2. - Ријека: власти КСХС преузимају луку Барош, Делту и Банкино, следећих дана су преузета и околна села (Рубеш, Замет, Дренова-Подбрег 28. 2.).
• 24. 2. - Францускиња Алеxандра Давид-Нéел стигла инкогнито као прва Европљанка у Лхасу.
• 26. 2. - У Минхену почиње суђење Адолфу Хитлеру, Лудендорффу и још осморици за Пивнички пуч - Хитлер користи процес за пропагирање своје политике.
• 29. 2. - Скупштина КСХС једногласно усвојила конвенцију о слободној зони у Солуну.

Март/Ожујак

• 1. 3. - Катастрофа у Ниxон Нитратион Wоркс: експлозија у згради за прераду амонијевог нитрата покреће низ пожара који уништавају неколико квадратних километара у Ниxону, Неw Јерсеy (данас део Едисон, Неw Јерсеy).
• 3. 3. - Ататüркове реформе: укинут калифат у Турској - збачен Абдул Меџид II. - чиме је уклоњен последњи остатак султанског политичког система.
• 3. 3. - Површина Белоруске ССР је удвостручена јер је од РСФСР враћен већи део Могиљевске и Витебске губерније и део Смоленске.
• 5. 3. - Шериф Меке Хуссеин бин Али се прогласио за калифа - већина га не признаје, убрзо долази до сукоба са Ибн Саудом.
• 6. 3. - Потписан споразум о испоруци једног дела већ поручене робе из немачких репарација за КСХС.
• 7. 3. - Формиран опозициони блок: демократе (Давидовићева струја), ХРСС, ЈМО (Спахо) и СЛС (Корошец).
• 7. 3. - Адолфо де ла Хуерта бежи у САД, његове присталице се предају у Мексику, пошто је понуђена амнестија - крај тромесечног грађанског рата.
• 8. 3. - Јосип Предавец је предао скупштини пуномоћја 20 посланика ХРСС (што се сматра признањем скупштине; са Мачеком је предао још 31 пуномоћје 18. 3.).
• 8. 3. - Три експлозије у руднику код места Цастле Гате, Утах, погинуо 171 рудар.
• 8. 3. - Никола Тесла изјавио да је усавршио систем за бежични пренос енергије.
• 12. 3. - Протестни збор на Београдском универзитету поводом отпуштања или пензионисања неких личности, тј. кршења аутономије универзитета (у априлу пооштрене дисциплинске одредбе).
• 15. 3. - Италијански краљ произвео Габриеле д'Аннунзија у кнеза од Монтеневоса (Снежник).

Никола Пашић		Светозар Прибићевић

• 16. 3. - Свечано проглашена анексија Ријеке Италији.
• март - У југоисточној афганској провинцији Хост избила побуна против вестернизаторских реформи Амануллах Кхана - угушена до почетка следеће године.
• 18. 3. - Приказан филм Тхе Тхиеф оф Багдад са Доугласом Фаирбанксом.
• 20. 3. - Пред Скупштином је интерпелација Ферада Драге о Думничком случају (запаљене куће петорице качака који су се предали, са укућанима).
• 24. 3. - Након што је 15 ХРСС-оваца положило заклетву, Никола Пашић дао оставку и одмах добио нови мандат.
• 25. 3. - Проглашена република у Грчкој - Друга Хеленска Република (на референдуму 13. априла одобрена са 70%), траје до 1935.
• 26. 3. - Светозар Прибићевић са 14 колега иступио из демократског клуба, због Давидовићевог савеза са ХРСС и другим "федералистима" у опозиционом блоку.
• 27. 3. - Формирана влада Пашић-Прибићевић (овај други добио четири портфеља и два подсекретара), коалиција траје до следеће године.
• 27. 3. - Укидање помоћи црногорским емигрантима у Италији.
• 29. 3. - Скупштини, после више година, присуствује 62 посланика ХРСС, већином још неверификованих - влада "П-П" губи скупштинску већину, али 30/31. је ипак изгласала буџет, пошто је блок напустио скупштину (сви мандати су верификовани 2. 4.).
• 31. 3. - Сукоб са качацима из Острица у Битољу, завршен следеће ноћи - по пет мртвих с обе стране.

Април/Травањ

Лудендорфф и Хитлер

• 1. 4. - Адолф Хитлер осуђен на пет година затвора због учешћа у Пивничком пучу претходног новембра - одслужиће само осам месеци у удобној просторији, током којих ће диктирати Меин Кампф. Лудендорф ослобођен.
• 1. 4. - Северна Родезија постаје британски протекторат након администрације приватне Британске јужноафричке компаније (од 1964. Замбија).
• 2. 4. - Бесарабијско питање: румунско-совјетски преговори у Бечу прекинути, румунска страна је одбила плебисцит (у Бесарабији је 15-тог проглашено опсадно стање).
• ца. 3. 4. - Италијански бродови блокирају румунске луке због дугова.
• 3. 4. - Беулах Аннан убила свог љубавника и слушала џез - овај сензационални случај, и онај Белве Гаертнер, су инспирација за драму Цхицаго.
• 3. 4. - Бугарски касациони суд забранио комунистичку партију.
• ца. 3. 4. - У Тепцима код Никшића убијен одметник Илија Лакићевић, који је био уцењен на 100.000 динара.
• ца. 5. 4. - Сукоб Буњеваца и власти у Мохачу са људским жртвама због селективне аграрне реформе.
• 6. 4. - Основан Аутомобилски клуб Краљевине СХС.
• 6. 4. - Први избори у Италији након Марша на Рим: Муссолинијева Национална листа добија две трећине гласова уз помоћ застрашивања и закона који даје две трећине мандата највећој странци. Следећи вишестраначки избори одржани 1946.
• 6. 4. - Мâрзесцуов закон: забрањена Румунска комунистичка партија.
• 8. 4. - У Турској укинути шеријатски судови.
• ца. 9. 4. - Висок водостај Саве и Дунава, поплава на београдском Дорћолу, Борчи и Овчи. Претходних дана су надошле и Миљацка, Неретва... Поред Дунава и Саве је потопљено 134 хиљаде хектара земље и 40 села; потпуно срушених кућа је 203.

Разграничење у Банату

• 10. 4. - Ступио на снагу протокол о разграничењу КСХС и Румуније од прошлог новембра: КСХС добила Модош (Јаша Томић, управо данас), Пардањ (Међа), Шурјан, Велики Гај, Криву Бару (Марковићево) и Бусење, а Румунија Јам, Жимболију, Чорду, Стару Бабу и Пуста Керестур. Власти КСХС се жале да је румунска војска опљачкала Модош и Пардањ.
• 10. 4. - Резолуција опозиције, 157 од 312 посланика, осуђује отезање са верификацијом мандата и одлагање седнице Народне скупштине.
• 10. 4. - Умро Хуго Стиннес, најбогатији Немац, с великим политичким утицајем у корист деснице.
• 12. 4. - Оставка Пашићеве владе, жели изборни мандат.
• 16. 4. - Фузијом три фирме основан Метро-Голдwyн-Маyер: власник Марцус Лоеw, шеф студија Лоуис Б. Маyер, шеф продукције Ирвинг Тхалберг.
• 17. 4. - Водостај Саве код Београда 654 цм.
• 18. 4. - Друштво народа прихватило да интервенише у реорганизацији финансија у Мађарској.
• 20. 4. - Опозиционар Авни Рустеми смртно рањен у Тирани.
• 20. 4. - мај - Афера Љубице Љубичић која је, оптужена за крађу платна, 4-тог умрла од полицијских батина у београдској Главњачи (полиција ће у децембру спречити покушај помена и радничког окупљања на Новом гробљу).
• 23. 4. - Отворена Изложба Британске империје у Wемблеy-ју (до 1925).
• 30. 4. - Студенткиња Лепосава Петровић из Пожаревца извршила самоубиство у Загребу због шиканирања полиције (замена идентитета).

Мај/Свибањ

Палата САНУ

• 1. 5. - Отворена је зграда Српске академије - она је користи од 1952, а сада је дата у закуп.
• 1. 5. - Михајло Пупин добио Пулицерову награду за аутобиографско дело "Од пашњака до научењака".
• 2. 5. - Завод Светог Јеронима у Риму предат посланику Краљевине СХС - скинута "аустријска" обележја и постављена југословенска (или 28. 4.).
• 3. 5. - Инжењер Рудолф Физир конструисао први југословенски авион.
• 3. 5. - Бозенхардтов инцидент: у потрази за одбеглим затвореником комунистом, берлинска полиција упала у совјетску трговачку делегацију - нађени документи о везама СССР и КПД.
• 4. 5. - Избори у Немачкој: социјалдемократи остају највећа партија са 100 мандата (- 2), конзервативна ДНВП 95 (+ 24), на четвртом месту КПД са 62 (+ 58), шести Националсоцијалистички слободарски покрет са 32 мандата.
• 5. 5. - Објављен проглас ХРСС (усвојен 1. 5.) којим се реафирмира републиканство странке (забрањен број "Слободног дома" који га је објавио). Радикалска влада оптужена за убиства у Македонији и Црној Гори.
• 6. 5. - Мајски манифест: ВМРО за уједињење целе Македоније, комунистичку Балканску федерацију и сарадњу са СССР - раздор у организацији.
• 8. 5. - У Паризу потписана Клајпедска конвенција: признат литвански посед над Клајпедском облашћу (бивши Мемел).
• 10. 5. - Ј. Едгар Хоовер постављен на чело Истражног бироа (касније Федерални истражни биро, ФБИ), остаје на челу службе до смрти 1972.
• 12. 5. - У Осијеку почело суђење чувеном разбојнику Јовану Станисављевићу Чаруги.
• 14. 5. - Представка опозиције председнику скупштине КСХС поводом напада на имунитет посланика и политичке зборове.
• мај - На забрану Културбунда у КСХС, у Аустрији се одговара прогоном Словенаца и Хрвата, од стране Корушког Хеиматдиенста; од почетка године је два пута проваљивано у конзулат у Целовцу/Клагенфурту.
• 17. 5. - Непогоде са људским жртвама око Пакраца и Младеновца, материјална штета око Лајковца и Љига.
• 19. 5. - Након што је демократа Љуба Давидовић вратио мандат, криза завршена тиме што мандат за радну владу, у истом саставу као до 12. 4., поново добија Никола Пашић, (заклетва положена 21. 5.).
• 20. 5. - Умро Богд хан, номинални владар Монголије - комунисти ће у новембру прогласити републику (његова реинкарнација, 9. Јебтсундамба Кхутукту је наводно препознат 1936, што је држано у тајности до 1990).
• 21. 5. - Богати студенти Леополд и Лоеб убили из забаве 14-годишњег Боббyја Франкса - убрзо су ухапшени.
• 22. 5. - Француска фирма ТСФ је предала Министарству поште и телеграфа отправну и пријемну радио станицу у београдској Раковици и на Врачару код Н. Гробља; одржава се саобраћај с Бејрутом.
• 22. 5. - Непогоде са љуским жртвама у Радовишу и Струмици, такође код Битоља.
• 23 - 31. 5. - XIII конгрес СКП(б): потврђена победа Тријумвирата над Левом опозицијом. Лењинов тестамент представљен на рестриктиван начин, његово помињање током седница забрањено.
• 24. 5. - Њемачки предсједник је распустио Рајхсминистарство за обнову, које је спроводило економске репарације према Версајском споразуму.
• 25. 5. - Завршени избори у Француској, победа Левог картела, савеза радикала и социјалиста - на власти до 1926. под владама Херриота, Паинлевéа и Брианда.
• 26. 5. - У САД потписан нови Закон о имиграцији - додатно ограничено усељавање из јужне и источне Европе и забрањено усељавање из Азије. Квота КСХС је само 671 особа, према 6.426 по закону из 1921. Оваква политика траје до 1952. одн. 1965. (с изузетком Кинеза од 1943). Два дана касније је основана Гранична патрола САД
• 26. 5. - Битка код Турубе: Ибн Саудове снаге су потукле хашемитске на челу са Абдуллахом бин Ал-Хуссеином.
• 27. 5. - Након што су верификовани мандати Хрватске републиканске сељачке странке, заседање скупштине закључено до 20. 10. - опозиција негодује, називајући то државним ударом.
• 27. 5. - Већи део Барање поплављен због пробоја насипа код Богојева.
• 29. 5. - Експлозије у централном пиротехничком заводу румунске војске у Котрочењу код Букурешта, оштећена и краљевска палата.
• 30. 5. - Социјалистички политичар Гиацомо Маттеотти отворено у италијанском парламенту оптужује фашисте за превару и насиље на прошлим изборима.
• 31. 5. - Кинеско-совјетски уговор о успостављању дипломатских односа, совјетска влада се одриче привилегија датих царској влади.

Јун/Јуни/Липањ

Фан Ноли

• 1. 6. - Сукоб комуниста и орјунаша у Трбовљу, мртви на обе стране.
• 1. 6. - У Београду почело снимање филма "Буди Бог с нама или качаци у Топчидеру".
• 1. 6. - Јунска револуција у Албанији, на власт долази православни епископ Фан Ноли док Ахмет Зогу бежи у Југославију.
• 1. 6. - Атентант на аустријског канцелара Игназа Сеипела, погођен у груди али преживео.
• јун - Стјепан Радић у Москви.
• 2. 6. - У САД потписан Закон о држављанству Индијанаца - добија га 125.000 који га нису имали, од 300.000.
• 2. 6. - Политбиро СКП(б): од раније Камењев, Риков, Стаљин, Томски, Троцки, Зиновјев, нови члан је Бухарин, уместо Лењина - осим Стаљина, сви су убијени у чисткама 1936-38, а Троцки 1940.
• 2. 6. - Приказан је Тхе Сеа Хаwк, најуноснији филм у САД ове године.
• 7. 6. - У Мељу код Колашина убијен одметник Драго Прелевић - приписано му је 48 убистава, био је уцењен на 100.000 динара.
• 8. 6. - Георге Маллорy и Андреw Ирвине кренули на врх Моунт Евереста - никад више нису виђени.
• 8. 6. - Фрéдéриц Франçоис-Марсал је свега једну седмицу француски премијер а такође је и в.д. председника 11 - 13-тог након Миллерандове оставке.
• 9. 6. - Демонстрације у Загребу, упркос забрани, поводом крвопролића у Трбовљу, са полицијском интервенцијом.

Гиацомо Маттеотти

• 10. 6. - Фашисти киднаповали и убили социјалистичког лидера Гиацома Маттеоттија (тело пронађено тек 16. августа).
• 10. 6. - Велики жупан је распустио општинску управу Љубљане, која је имала "клерикално-комунистичку већину".
• 10. 6. - Албански побуњеници заузели Тирану.
• 10. 6. - Ирачка конституанта је ратификовала Англо-ирачки уговор из 1922: самоуправа са британском контролом иностраних послова (нови уговор 1930).
• 12. 6. - Банда браће Неwтон починила највећу пљачку воза у САД, код Рондоута на североистоку Илиноја су узели три милиона долара у новцу и драгоценостима (~ 54 милиона у данашњем новцу).
• 12. 6. - Пожар и експлозија на америчком бојном броду УСС Миссиссиппи: угушила се 44 морнара, затим погинула четворица спасилаца - тада најгора несрећа америчке морнарице.
• 13. 6. - Торнадо у близини Будимпеште, процењене снаге Ф4.
• 13. 6. - Гастон Доумергуе је нови председник Француске (до 1931).
• јун - Свештеници у Црној Гори штрајкују због мале плате - следећег месеца им је признат чиновнички сталеж, слично као пре рата.
• 16. 6. - Званично отварање Куоминтангове Војне академије Wхампоа код Кантона, формиране уз помоћ совјетских финансија - говор који је одржао Сун Јат-сен постаће речи химне Републике Кине.
• 21. 6. - Јован Станисављевић Чаруга и још тројица осуђени на смрт, десет временских казни.
• 22. 6. - Ахмед Зогу прешао на југословенску територију.
• 23. 6. - У пограничном инциденту на југословенско-италијанској граници код Унеца погинуо италијански граничар (орјунаши?).
• 23. 6. - Пор. Русселл Маугхан успео да између зоре и мрака прелети од Неw Yорка до Сан Францисца - 4.300 км у шест етапа за 20 х и 48 мин.
• 23. 6. - Ухапшен је "Хановерски касапин", Фритз Хаарманн - осуђен је за силовање и убиство 24 младића и дечака, колико је познато, погубљен је следећег априла.
• 25. 6. - Велике туче православаца и муслимана код Васиног хана и Мокрог близу Сарајева.
• 27. 6. - "Авентинска сецесија": 123 опозициона посланика напустило италијански парламент, траже мере поводом Маттеоттијеве, иначе ће започети бојкот.
• 30. 6. - Ј. Б. M. Хертзог је нови премијер Јужне Африке (до 1939); побољшао је стање белих радника.

Јул/Јули/Српањ

• 1. 7. - Стјепан Радић у Москви приступио Међународном сељачком савезу (Сељачкој интернационали - Крестинтерни) ("Слободни дом" ово објављује 18. 7.).
• 1. 7. - Рогерсовим законом су дипломатске и конзуларне службе САД спојене у Инострану Службу САД, дефиниран је систем особља.
• 2. 7. - Италијански граничари убили недалеко од Унеца двојицу југословенских и ранили једног студента.
• 4. 7. - Рударски закон у Румуњској: национализација њемачких акција, држава има удио од 60% у нафтним пољима (измјењен 1929).

Леон Штукељ

• 5. 7. - Званично отварање Олимпијских игара у Паризу (нека такмичења су била у мају).
  • Гимнастичар Леон Штукељ освојио две златне медаље.
  • Британци Харолд Абрахамс и Ериц Лидделл су освојили злато на 100 одн. 400м - тема филма Цхариотс оф Фире.
  • Пааво Нурми је добио пет злата на дугим пругама.
  • Јохннy Wеиссмуллер је добио три злата у пливању и бронзу у ватерполу.
• 5. 7. - Тенентисмо: група официра се побунила и ставила под контролу Сãо Пауло, због чега ће град бити бомбардован.
• 12. 7. - Америчка окупација Доминиканске Републике: инаугурацијом председника Хорација Вáсqуеза контрола се враћа у домаће руке, америчке трупе, након осам година, одлазе у септембру.
• 12. 7. - Ернест Елдридге је са Фиатом Мепхистопхелес возио близу 235 км/х у Француској - последњи рекорд на јавном друму.
• 12. 7. - Полиција затвара Независне радничке синдикате и све организације Независне радничке партије Југославије.
• 14. 7. - На Далеком истоку проглашена Тунгуска република - договорно се предали Совјетима следећег маја.
• 14. 7. - Потписан Уговор о трговини и пловидби између КСХС и Италије (непотпун, предвиђени накнадни преговори).
• 15. 7. - Велики окршај жандармерије и војске са качаком Аземом Бејтом (Азем Галица) у Галици и околним селима јужно од Косовске Митровице - 12 погинулих на страни власти и незваничних "600 Арнаута" на другој.
• 15. 7. - Британци препустили Италијанима данашњи Јубаланд у Сомалији.
• јул - Пети светски конгрес Коминтерне - у резолуцији о националном питању у Југославији залаже се за самоопредељење и самосталну Словенију, Хрватску и Македонију.
• јул - Британци поразили Махмуда Барзањија и распустили његову Краљевину Курдистан у Ираку.

Љубомир Давидовић, премијер КСХС, јул - октобар 1924.

• 16. 7. - Никола Пашић дао оставку, тражи нове изборе. Нову владу покушава да састави председник скупштине Љуба Јовановић, такође радикал.
• 16. 7. - Званични почетак рада Душевне болнице у Ковину, у бившој касарни.
• 16. 7. - У Лондону отворена конференција о немачким репарацијама.
• 18. 7. - Руља у Техерану убила америчког вицеконзула Роберта Имбриеја, наводно су мислили да је бахајац, или се можда радило о нафтним интригама.
• 19. 7. - Масакр у Напалпíју: полиција и ранчери убили око 400 припадника народа Тоба у североисточној Аргентини.
• 20. 7. - У Паризу основана шаховска федерација ФИДЕ.
• 25. 7. - Цампбеллов случај: в.д. уредник новина КП Велике Британије позвао војнике да окрену оружје на своје угњетаче уместо на друге раднике. Поступање лабуристичке владе у овоме ће помоћи њеном паду.
• 27. 7. - Тарлиски инцидент: грчки официр убио 17 сељака Бугара у близини Драме.
• 28. 7. - Љубомир Давидовић је нови премијер КСХС (Демократска странка, у коалицији са Корошецом и Спахом, остављена места за ХРСС).
• 28. 7. - Објављен садржај Мајског манифеста - Коминтерна компромитује лидера ВМРО Тодора Александрова.

Август/Аугуст/Коловоз

• 1. 8. - У Београду основан ФК Обилић.
• 3. 8. - ХРСС је одлучио да ће подупирати Давидовићеву владу; подржавају Радићев рад у Москви.
• 3/4. 8. - Совјетски Напад на Стоłпце, погранични град у Пољској (сада у Белорусији), у покушају ослобађања два затвореника.
• 5. 8. - Појавио се стрип Литтле Орпхан Анние.
• 7. 8. - На снази је Међународна конвенција за сузбијање ... опсцених публикација.
• 9. 8.? - Побуна суданских официра из Савеза беле заставе у Картуму у корист независности и савеза са Египтом - Британци брзо угушили (опет у новембру?).
• 11. 8. - Лее де Форест снимио председника Цоолидгеа процесом Пхонофилм - амерички председник први пут на звучном филму.
• 12. 8. - Радић се вратио у Загреб.
• 15. 8. ? - Т. V. Соонг, шурак Сун Јат-сена (и Цхианг Каи-схека), основао Кантонску централну банку (данас Централна банка Републике Кине).
• август - Икхwански упади у Трансјорданију: икхwанске снаге из Наџда стигле на 15 километара од Амана, кад су их отерали британски авиони.

• 16. 8. - На Лондонској конференцији прихваћен тзв. Даwесов план за исплату њемачких репарација: крај окупације Рура, обавеза исплате од 1 милијарде марака прве године до 2,5 милијарде годишње после пет година, САД ће дати 800 милиона марака зајма Њемачкој (превазиђено Yоунговим планом 1929). У Немачку ће до 1929. ући 29 милијарди рајхсмарака зајмова, што је основа "Златних двадесетих", али ће зависност од ових трансфера заоштрити каснију кризу (дипломате ставиле потпис на план 30. 8., на снази од 1. 9.).
• 16. 8. - Операција Трест, Синдикат-2: есер Борис Савинков је ухапшен у Минску, након што је намамљен у СССР.
• 17. 8. - Сабор југословенског сокола у Загребу: сукоби са хрватским соколима.
• 20. 8. - Вицториа-Вéлезовим уговором регулирана граница између Колумбије и Панаме.
• 20. 8. - Погреб Мујаге Капетановића у Сарајеву, демолиране две српске радње.
• 25. 8. - Влада обновила покрајинску управу у Загребу (Хрватска и Славонија).
• 28. 8. - Патријарх Димитрије устоличен у Пећи.
• 28. 8. - 5. 9. - Неуспешни Августовски устанак у совјетској Грузији - више хиљада ће бити убијено у репресији, совјетска власт је учвршћена.
• 29. 8. - Почиње Саудијско освајање Хиџаза: Ибн Саудове снаге нападају хашемитску Краљевину Хиџаз поводом недопуштеног приступа верницима.
• 29. 8. - Рајхстаг је усвојио Даwесов план са 314:117.
• 31. 8. - Убијен Тодор Александров, ВМРО ће преузети Ванчо Михајлов, који мења тактику из гериле у терористичке нападе.
• 31. 8. - Велики војвода Кирил Владимирович се прогласио за "цара све Русије" тј. поглавара Романових (до 1938, с тим што га је Николај Николајевич оспоравао до смрти 1929; покојни Николај II и Кирил су унуци Александра II, а Н. Николајевич му је синовац).

Септембар/Рујан

• 1. 9. - У КСХС основан Руски опште-војни савез (РОВС), антикомунистичка организација белих Руса.
• 3. 9. - Саудијски ихвани заузимају Таиф без отпора, убијају 300-400 становника.
• 3. 9. - Руидо де саблес ("Звецкање сабљама"): млади чилеански официри протестују због парализе политичког система, у коме конзервативни конгрес одбија све мере председника Артура Алессандрија
• 9. 9. - Радић се у Прелогу залаже за хрватски државни сабор и самосталну сељачку републику, у заједници са Србијом.
• 9. 9. - Битка у Ханапепеу: у окршају на Хавајима погинуло 16 штрајкача Филипинаца запослених на плантажама шећера и четири полицајца.
• 9. 9. - Почињу Кохатски нереди против Хиндуса и Сика у Кохату на северозападу Британске Индије - преко 155 мртвих, много избеглица; Махатма Гандхи почиње пост 18-тог.
• 11. 9. - Војна Септембарска хунта долази на власт у Чилеу, након што се председник Алессандри повукао (хунта оборена следећег јануара, Алессандри се враћа у марту).
• 12. 9. - Освећен је Храм Светог Александра Невског у Софији.
• 12. 9. - Горњоџумајски догађаји: десница ВМРО се свети левици за убиство Тодора Александрова, убијени су Алеко Василев, Георги Атанасов и још двадесетак људи. (→ бг)
• 14. 9. - Велика скупштина ХРСС, поздрављена Давидовићева влада.
• 15. 9. - У северној Кини почиње Други Зхили–Фенгтиански рат, у новембру побеђује Фенгтианска клика, подржана од Јапанаца.
• 15. 9. - У Мирковићима (Бањанима) убијен је одметник Васо Станојевић, коме је приписано 25 убистава и "безброј" пљачки.
• 15 - 18. 9. - Татарбунарски устанак на југу румунске Бесарабије, сељачка буна инспирисана од просовјетских комуниста.
• 18. 9. - Завршена Америчка окупација Доминиканске Републике.
• 18. 9. - Качаци заробили начелника ђаковићког среза Муњића (ослобођен 26-тог након исплате 350.000 динара). Нападнут Обилић код Приштине.
• 19. 9. - Почетак радио дифузије у Србији: први пробни концерт Радио-телеграфске станице у београдској Раковици, одржан у просторијама Хрватске штедионице.
• ца. 20. 9. - Краљ Александар захтева да радићевци уђу у владу под условом да положе заклетву пред њим и да се с њима претходно склопи дефинитиван споразум; владини кругови би оставили такав споразум након уласка у владу.
• 21. 9. - У Италији је отворена прва аутострада, између Милана и Варесеа - то је први пут на свету резервисан за моторни саобраћај.
• 22. 9. - Недалеко од Куманова ликвидиран комитски војвода Лазар Дивљанац.
• 24. 9. - У Бечу приказан кратки филм Баллет Мéцаниqуе.
• 24. 9. - Сукоб између Арнаута и Куча, након што су опљачкани кучки катуни и одведене две девојке - Кучи су након сукоба пљачкали стоку, заробили "двадесет" албанских жандарма и запалили им караулу.
• 25. 9. - Приказан совјетски филм Аелита.
• 25. 9. - Разбојници отели четворицу богатих муслимана код Билеће, затим их убили.
• 28. 9. - Амерички војни пилоти завршили прву ваздушну циркумнавигацију, обишли су свет за 363 сата у ваздуху током 175 дана, уз 74 станке - од почетна четири авиона, два су завршила пут.
• 28. 9. - Угушена је Асирска или Несторијанска побуна у Хаккарију на југоистоку Турске, већина Асираца је протерана.
• 29. 9. - У Женеви потписан Политис–Калфовљев протокол, за решење Тарлиског инцидента из јула, којим се славофони у Грчкој сматрају за Бугаре - КСХС протестује и тражи да ови буду признати као Срби. Иначе, Словенима у Грчкој се крше етничка права, међу њих су насељене грчке избеглице из Турске; становници 40 села из околине Водена/Едессе су затражили пресељење у КСХС.

Октобар/Листопад

• 1. 10. - Радио Београд има први почетак (студио у згради Прве хрватске штедионице, Кнез Михајлова 42, емитовање из Раковице на 1650 м), први на Балкану, девети у Европи - субвенције Министарства ПТТ укинуте 1926, континуално емитовање од 1929.
• 1. 10. - Основане се ирске Обрамбене снаге.
• 2. 10. - У Друштву народа одобрен Женевски протокол за мирно решење међународних спорова који предвиђа обавезну арбитрацију и генерално разоружање - није остварено.
• 3. 10. - Хуссеин бин Али препустио свом сину Алију титуле шерифа Меке и краља Хиџаза и отишао у иностранство.
• 4. 10. - Именован је први београдски надбискуп Иван Рафаел Родић (до 1936).
• 6. 10. - У Италији почиње емитовање прве радио станице, 1-РО, данашњи Раи Радио 1.
• 8. 10. - Британска влада Рамсаyа МацДоналда поражена у парламенту због њеног односа према Цампбелловом случају - следи распуштање парламента и нови избори.
• 12 - 15. 10. - Ваздушни брод УСС Лос Ангелес пренео пошту из Немачке у САД.
• 8. 10. - Министар војни, ђенерал Стеван Хаџић, дао оставку и изазвао кризу владе (Стјепан Радић, чији је ХРСС требао да уђе у владу, тражио смањивање војске на половину, и да Хрвати служе у близини дома).
• 10 - 15. 10. - Побуна Корпуса кантонских трговаца, угушена од Куоминтангових снага.
• 12. 10. - Радићев говор у Врпољу - оштро, али се не искључује споразум са монархијом.
• 12. 10. - Основана Молдавска АССР у саставу Украјинске ССР (распуштена 1940, када је западни део, Придњестровље, припао новој Молдавској ССР).
• 13. 10. - Саудијски вахабити заузели Меку без борбе.
• 14. 10. - Национално разграничење у СССР: из дела Туркестанске АССР основана Кара-Киргиска Аутономна област у саставу Руске СФСР (касније Аутономна ССР, а од 1936. Киргиска ССР).
• 15. 10. - Влада Љубе Давидовића дала оставку, на захтев Краља.
• 15. 10. - Андрé Бретон објавио свој Надреалистички манифест, чиме је објавио крај дадаизма.
• октобар - Лав Троцки објавио "Лекције Октобра" у којима тврди да су се Зиновјев и Камењев противили бољшевичком преврату - њих двојица ће га у савезу са Стаљином срушити у јануару.
• 18. 10. - Радио-аматерска веза Морзеовим знацима између Новог Зеланда и Лондона.
• 19. 10. - Радићев говор у Доњој Стубици: неће се одрицати републиканства, тврди да је у Глину послато оружје да се Хрвати "покољу". "Политика" је први пут у историји забрањена, због преношења стенограма овог говора, али је суд поништио забрану.
• 20. 10. - За председника скупштине КСХС изабран Љубомир Јовановић, потпредседници су Мачек и Хохњец.
• 20. 10. - Распуштен Рајхстаг, пошто је Марxова влада остала без подршке због увођења националиста за подршку Даwесовом плану - избори у децембру.
• 22. 10. - Пресуда оптуженим шпијунима у Београду: Даница Андролић, Абдагић и још тројица ослобођени - суд мисли да дело није ни постојало, да је Андролићева све измислила (иначе, она је у мају покушавала самоубиство).
• 23. 10. - Генерал Фенг Yуxианг променио страну, извео Пекиншки пуч, збацио предс. Цао Куна и омогућио победу Фенгтианске клике.
• 24. 10. - Цорнелиу Зелеа Цодреану убио шефа полиције Јашија Цонстантина Манциуа и ранио неколико полицајаца - освета за прогон пролетос.
• 25. 10. - У британској штампи се појављује "Зиновјевљево писмо", наводна инструкција Коминтерне за КП Велике Британије - сматра се да је ово утицало на предстојеће изборе.

Републике СССР 1924-29

• 27. 10. - Национално разграничење у СССР: од делова Туркестанске АССР, Хорезманске ССР и Бухарске ССР основане Узбечка и Туркменска Совјетска Социјалистичка Република; унутар Узбечке ССР се налази Таџичка Аутономна ССР (од 1929. Таџичка ССР). СССР тако има шест република.
• 28. 10. - Француска признала СССР.
• 28. 10.? - Аугуст Кошутић је ударен у главу у Каштелу Старом (жандарм или тежак).
• 29. 10. - Избори у УК: конзервативци 412 мандата (+ 154), лабуристи 151 (- 40), либерали 40 (- 118).
• 30. 10. - Председник Кине Цао Кун присиљен на оставку, следећег месеца следи Дуан Qируи под титулом Главног извршитеља.
• 31. 10. - У Милану први међународни конгрес представника светских штедних установа (од 1989. Светски дан штедње).

Новембар/Студени

• 4. 11. - Председнички избори у САД: председник Цалвин Цоолидге (републиканац) убедљиво победио на изборима и добио сопствени мандат.
• 4. 11. - Конзервативац Станлеy Балдwин је поново премијер УК (до 1929); канцелар ексчекера (благајне) је Wинстон Цхурцхилл.
• 4. 11. - Црнокошуљаши се потукли у Риму са антифашистичким ветеранима, због чега се Муссолини мора извињавати касније током месеца.
• 5. 11. - Последњи кинески цар Пу Yи напустио Забрањени град након што је генерал Фенг Yуxианг поништио ранији аранжман.
• 6. 11. - Пошто Коста Тимотијевић није успео саставити концентрациону владу, долази влада Пашић-Прибићевић, која треба спровести изборе; ХРСС владу сматра "навештајем грубог насиља... према несрбима".
• 8. 11. - На путу између Бијелог Поља и Шаховића убијен Бошко Бошковић, бивши окружни начелник.

Масакр у Шаховићима

• 9-10. 11. - Злочин у Шаховићима: Колашинци, Бошковићеви братственици, свете се за његово убиство муслиманима у Шаховићима и околини; званични број мртвих је 120.
• 10. 11. - Распуштена Скупштина КСХС, избори заказани за фебруар.
• 10. 11. - Народна странка у Турској преименована у Републиканска народна странка (ЦХП), једина партија у земљи до 1945.
• 10 - 27. 11. - Суђење 149-орки комуниста у Естонији: 39 доживотних казни, Јаан Томп стрељан (ослобођени 1938).
• 12. 11. - "Авентинска сецесија": опозиција бојкотује италијански парламент којим доминирају фашисти; Муссолини фактички започиње диктатуру у јануару.
• 13. 11. - Пољска православна црква добија аутокефалност од васељенског патријарха, што руска црква не признаје - већина верника су Белоруси и Украјинци на истоку земље. Пољска држава ће стотине православних цркава срушити или претворити у католичке ("Ревиндикаација православних цркава", → ен), у Варшави се руши велелепна Катедрала Александра Невског.
• новембар - Отворена пруга Ормож – Љутомер – Мурска Собота.
• 16. 11. - Отворена пруга Велес – Штип.
• 16. 11. - Украјинска радиодифузија почиње у Харкову, тада главном граду Украјинске ССР.

Мессиер 31

• 19. 11. - Смрт филмског продуцента и режисера Тхомаса Х. Инцеа - званично од инфаркта али круже гласине да је упуцан на Хеарстовој јахти.
• 19. 11. - У Каиру убијен Сир Лее Стацк, генерални гувернер Англо-Египатског Судана, египатски премијер Саад Загхлоул ће због овога бити смењен 24-ог, након чега је и распуштена скупштина.
• 21. 11. - Посланик ХРСС Иван Пернар ухапшен у Загребу и осуђен због увреде неких личности.
• 23. 11. - Едwин Хуббле објавио у Неw Yорк Тимес-у да Мессиер 31 у Андромеди није проста маглина већ засебна галаксија, и да је Млечни пут само једна од њих.
• 23. 11. - У Москви, са Шуховљевог торња, емитује Свесавезни радио.
• 24. 11. - Зханг Зуолин је именовао Дуан Qируиа за "главног извршитеља", тј. в.д. председника Кине (до 1926).
• 24. 11. - Остаци пронађени у Јужној Африци су описани као "Дијете из Таунга", први примјерак Аустралопитхецус африцануса, стар 2,8 МYа.
• 26. 11. - Проглашена Народна Република Монголија, совјетски сателит (траје до 1992).
• 29. 11. - Из владе се најављују мере против Стјепана Радића.

Децембар/Просинац

• 1. 12. - Француски мандат за Сирију и Либан: из раније Сиријске федерације направљена Држава Сирија, од Држава Алеп и Дамаск, без Алавитске Државе.
• 1. 12. - Покушај државног удара у Естонији: сузбијена комунистичка побуна у Естонији, преко 150 мртвих на обе стране (естонски комунисти избегли у СССР ће страдати у Великој чистки).
• 1. 12. - Плутарцо Елíас Цаллес је нови предсједник Мексика (до 1928), популист, анти-католик.
• 2. 12. - Потписан британско-немачки трговачки уговор.
• 4. 12. - Збор београдских студената у знак подршке загребачким колегама који штрајкују због пензионисања неколико професора - дошло до сукоба са полицијом. Штрајкује се и на љубљанском универзитету, Пашићева влада "национализује" три универзитета.
• 4. 12. - "Сензација": мртва жена и тешко рањени амерички вицеконзул, који ће такође умрети, у његовом стану у Бирчаниновој улици у Београду.
• 4. 12. - Приказан вон Строхеимов филм Греед.
• 5. 12. - Побуна у Албанији, у Ујмишту и Љуми.
• 5. 12. - Ибн Сауд, султан Наџда, освојио је Меку, свети град муслимана и престоницу Хиџаза. Хиџаски владар Хуссеин бин Али повлачи се у Џеду.
• 5. 12. - Француски мандат у Сирији: проглашено је да ће од Нове године Сиријска федерација бити замењена Државом Сиријом; чине је државе Дамаск и Алеп, без Алавитске државе (до 1930).
• 7. 12. - Посвећен фра Иван Рафаел Родић, први београдско-смедеревски надбискуп.
• 7. 12. - Нови избори у Немачкој: водеће партије задржале позиције, комунисти и нацисти опали. Пошто канцелар Марx није могао саставити владу, даје оставку 15-тог.
• 10. 12. - У Чикагу основано Друштво за људска права, прва хомосексуална организација у САД - угасила се следеће године након хапшења неких чланова.
• 13. 12. - Ахмет Зогу улази у Албанију уз југословенску помоћ (бели Руси у албанским униформама), из Грчке улази Мyфид беј Либохова.
• 13. 12. - Влада КСХС наредила растурање Независне радничке партије, паравана за КПЈ.
• 17. 12. - Након што је Григорије VII умро прошлог месеца, нови васељенски патријарх је Константин VI - убрзо напушта Турску јер подлеже прописима о размени становништва (дао оставку 1925).
• 19. 12. - "Реч", лист самосталних демократа, објављује исфабриковану верзију документа о приступању ХРСС Крестинтерни.
• 20. 12. - Генерална амнестија за политичке затворенике у Немачкој, Адолф Хитлер пуштен из затвора, као и анархистички књижевник Ерицх Мüхсам (на Мüхсамовом дочеку у Берлину долази до нереда).
• 20. 12. - Стаљин заузео став да се социјализам може градити у једној земљи, насупрот тези Троцког о перманентној револуцији, Стаљина подржава Бухарин.
• 20. 12. - Одређено да ће аустријску круну заменити аустријски шилинг, 10.000:1 (1925-38. и 1945-2002).
• 21. 12. - Ухваћен Карл Денке, Људождер из Мüнстерберга у немачкој Шлезији - процењује се да је имао 42 или више жртава.
• 22. 12. - Ино. министар Момчило Нинчић се вратио с пута у Рим и Париз.
• 23. 12. - Влада одлучила да растури ХРСС и похапси њено вођство, на основу Закона о заштити државе, јер је оцењено да од странке прети "бољшевичка опасност" (приступање Сељачкој интернационали). Обзнана тек 2. јануара, у ишчекивању расцепа у ХРСС.
• 24. 12. - Зогу ушао у Тирану, пад Фан Нолија. Након формалне кнежевине, Албанија ће 1925-28. бити република са председником Зогуом (краљем до 1939).
• 24. 12. - Путнички авион де Хавилланд ДХ.34 пао на Цроyдонском аеродрому у јужном Лондону, осам мртвих.
• 24. 12. - Пожар у малој школи у Баббс, Оклахома, погинуло 36 људи.
• 24. 12. - Жандарми пуцали на београдској Великој пијаци (дан. Студентски трг) на бесног пса, рањен један студент.
• 26. 12. - Бугарски премијер Цанков посетио Београд.
• 27. 12. - САД добија контролу над царинским приходима Доминиканске Републике (до 1941).
• 31. 12. - Црнокошуљашки конзули захтевају од Муссолинија да сломи опозицију, или ће му отказати послушност.
• децембар - Након пропасти инвестиционе куће Бармат у Немачкој, у губитке је умешана и влада и владајући кругови - антисемитска десница користи скандал.

Кроз годину

• Основани Удружење српских четника за Краља и Отаџбину и Удружење српских четника Петар Мркоњић.
• Апачки ратови, одн. Ренегатски период Апачких ратова: последњи упад Апача у САД, чиме су дефинитивно завршени Индијански ратови.
• Национална хокејашка лига (НХЛ) проширена из Канаде на САД.
• Идеја за ђубре ("сметлиште") у Београду: канте са поклопцем у сваком дворишту, које ће се периодично празнити; успешна проба извршена у Михаиловој и Милановој улици.
• Квантна механика, таласно-честични дуалитет: Де Броглиеова хипотеза - материја се понаша као талас.

Рођења

Јануар/Сијечањ – Фебруар/Вељача

• 8. 1. - Рон Моодy, глумац († 2015)
• 9. 1. - Анка Пађен, народни херој († 1945)
• 10. 1. - Драгутин Косовац, предсједник Извршног вијећа СРБиХ († 2012)
• 12. 1. - Крсто Шканата, филмски редитељ († 2017)
• 14. 1. - Мира Сањина, балерина, кореографкиња и балетна педагогиња († 2010)
• 15. 1. - Хамдија Поздерац, предсједник Предсједништва СРБиХ, члан Предсједништва СФРЈ († 1988)
• 16. 1. - Александар Тишма, књижевник, академик († 2003)
• 22. 1. - Мира Траиловић, српска позоришна редитељица, оснивач БИТЕФ-а († 1989.)
• 24. 1. - Беннy Хилл, енглески комичар († 1992.)
• 27. 1. - Рауф Денкташ, лидер кипарских Турака († 2012)

• 2. 2. - Мира Алечковић, српска књижевница († 2008)
• 6. 2. - Марија Видовић Абесинка, народни херој († 1942)
• 10. 2. - Миодраг Тодоровић Крњевац, хармоникаш и композитор († 1991)
• 19. 2. - Лее Марвин, глумац († 1987)
• 20. 2. - Глориа Вандербилт, уметница, наследница Вандербилтових († 2019)
• 21. 2. - Роберт Мугабе, први председник Зимбабвеа († 2019)
• 28. 2. - Тихомир Вребалов, српски генетичар, политичар, академик († 2007)

Март/Ожујак – Април/Травањ

• 3. 3. - Томиицхи Мураyама, премијер Јапана
• 3. 3. - Лyс Ассиа, прва победница Песме Евровизије († 2018)
• 18. 3. - Војислав Симић - Бубиша, српски композитор и диригент
• 25. 3. - Робертс Блоссом, глумац (* 2011)
• 27. 3. - Сарах Ваугхан, џез певачица (* 1990)
• 28. 3. - Фреддие Бартхоломеw, глумац, ТВ редитељ (* 1992)

• 1. 4. - Миодраг Петровић Чкаља, српски глумац († 2003)
• 1. 4. - Будимир Лончар, савезни секретар спољних послова СФРЈ († 2024)
• 3. 4. - Марлон Брандо, глумац († 2004)
• 15. 4. - Сир Невилле Марринер, диригент, виолиониста († 2016)
• 16. 4. - Хенрy Манцини, композитор († 1994)
• 17. 4. - Јован Кратохвил, српски вајар и спортиста († 1998)
• 21. 4. - Зора Кораћ, редитељ и уредник РТБ († 2001)
• 23. 4. - Јулије Книфер, сликар († 2004)
• 24. 4. - Ксенија Дивјак, сликарка († 1995)
• 28. 4. - Кеннетх Каунда, први председник Замбије († 2021)
• 30. 4. - Ђура Јакшић, диригент († 1991)

Мај/Свибањ – Јун/Липањ

• 1. 5. - Енрико Јосиф, српски композитор († 2003)
• 1. 5. - Анђелка Мартић, књижевница († 2020)
• 4. 5. - Ненад Бриxy, новинар, књижевник, преводиељ "Алана Форда" († 1984)
• 6. 5. - Пуриша Ђорђевић, српски режисер и сценариста († 2022)
• 9. 5. - Мартин Јонаш, сликар-наивац († 1996)
• 9. 5. - Булат Окуџава, књижевник, композитор († 1997)
• 12. 5. - Владимир Шипчић, официр ЈВуО, послератни герилац († 1957)
• 15. 5. - Српко Меденица, поручник ЈВуО, послератни герилац († 1951)
• 17. 5. - Јосип Ваништа, умјетник, академик († 2018)
• 22. 5. - Цхарлес Азнавоур, француски шансонијер, складатељ и глумац († 2018)
• 26. 5. - Мике Бонгиорно, италијански ТВ-водитељ († 2009)

• 4. 6. - Деннис Wеавер, глумац († 2006)
• 6. 6. - Војислав Кораћ, архитекта и академик († 2010)
• 12. 6. - Георге Х. W. Бусх, председник САД († 2018)
• 15. 6. - Езер Wеизман, председник Израела († 2005)
• 20. 6. - Цхет Аткинс, цоунтрy гитариста и продуцент († 2001)
• 25. 6. - Сиднеy Лумет, филмски режисер († 2011)

Јул/Српањ – Август/Коловоз

• 4. 7. - Ева Марие Саинт, глумица
• 15. 7. - Петар Словенски, глумац, новинар, радио-водитељ († 2002)
• 20. 7. - Вукоман Вуле Арачић, припадник ЈВуО († 1944)
• 20. 7. - Душан Биланџић, повјесничар, академик ХАЗУ († 2015)
• 21. 7. - Славко Симић, српски глумац († 2007)
• 22. 7. - Федор Шкубоња, филмски редатељ († 2008)
• 24. 7. - Александар Флакер, теоретичар књижевности († 2010)
• 25. 7. - Пајсије Светогорац, светац († 1994)
• 28. 7. - Александар Ђорђевић, редитељ († 2005)

• 1. 8. - Абдулах, краљ Сауди Арабије († 2015)
• 2. 8. - Владета Јеротић, неуропсихијатар, књижевник, академик САНУ († 2018)
• 2. 8. - Јамес Балдwин, амерички писац († 1987)
• 12. 8. - Мухаммад Зиа-ул-Хаq, пакистански генерал и председник († 1988)
• 13. 8. - Александар Карађорђевић, син кнеза Павла († 2016)
• 14. 8. - Драго Маловић, глумац († 2014)
• 15. 8. - Роберт Болт, драмски писац, сценариста († 1995)
• 23. 8. - Епхраим Кисхон, израелски хуморист, драматичар, сценарист и филмски редатељ († 2005.)
• 28. 8. - Берислав Клобучар, диригент († 2014)
• 31. 8. - Илија Стојановић, професор универзитета и академик († 2007)

Септембар/Рујан – Октобар/Листопад

• 2. 9. - Даниел арап Мои, председник Кеније († 2020)
• 5. 9. - Велимир Животић, глумац († 2011)
• 8. 9. - Рајка Вали, пјевачица († 2011)
• 13. 9. - Маурице Јарре, композитор († 2009)
• 16. 9. - Лаурен Бацалл, америчка филмска глумица († 2014)
• 21. 9. - Миленко Бојанић, председник Извршног већа СР Србије († 1987)
• 28. 9. - Марцелло Мастроианни, глумац († 1996)
• 30. 9. - Труман Цапоте, амерички писац († 1984)

• 1. 10. - Јиммy Цартер, председник САД
• 10. 10. - Ед Wоод, глумац, режисер († 1978)
• 10. 10. - Вељко Мандић, глумац († 1988)
• 21. 10. - Никола Милић, глумац († 2000)

Новембар/Студени – Децембар/Просинац

• 1. 11. - Сüлеyман Демирел, председник Турске († 2015)
• 3. 11. - Милан Котлић, композитор, тромбониста и контрабасиста († 1993)
• 8. 11. - Радован Влајковић, председник Председништва СФРЈ († 2001)
• 8. 11. - Дмитриј Јазов, министар одбране и последњи маршал СССР († 2020)
• 20. 11. - Беноит Манделброт, математичар († 2010)
• 21. 11. - Милка Планинц, предсједница Савезног извршног вијећа († 2010)
• 22. 11. - Гералдине Паге, глумица († 1987)
• 25. 11. - Анте Марковић, посљедњи предсједник Савезног извршног вијећа († 2011.)

• 1. 12. - Павле Ивић, лингвиста, академик САНУ († 1999)
• 1. 12. - Јелица Машковић, народни херој († 1942)
• 2. 12. - Алеxандер Хаиг, генерал, државни секретар САД († 2010)
• 7. 12. - Јованка Броз рођ. Будисављевић, супруга Јосипа Броза Тита († 2013)
• 7. 12. - Мáрио Соарес, председник Португала († 2017)
• 10. 12. - Младен Јагушт, диригент
• 12. 12. - Нандор Глид, академски вајар († 1997)
• 12. 12. - Ед Коцх, градоначелник Њујорка († 2013)
• 25. 12. - Род Серлинг, ТВ писац, продуцент († 1975)
• 25. 12. - Атал Бихари Вајпаyее, премијер Индије († 2018)

Кроз годину

• Веселин Ђуровић – Ага, народни херој († 1943)
• Миланка Кљајић, народни херој († 1943)
• Борислав Пашћан, диригент, педагог († 1981)

Смрти

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 21. 1. - Владимир Иљич Лењин, предводник Октобарске револуције, оснивач КПСС и Совјетског Савеза (* 1870.)
• 24. 1. - Марие-Адéлаïде, бивша велика војвоткиња Луксембурга (* 1894)
• 24. 1. - Михаил Родзјанко, бивши председник Думе (* 1859)

• 2. 2. - Алекса Шантић, српски песник (* 1868)
• 3. 2. - Wоодроw Wилсон, бивши председник САД (* 1856)
• 16. 2. - Wилхелм Сцхмидт, конструктор парне машине са прегрејаном паром (* 1858)
• 17. 2. - Хенрy Бацон, архитекта (* 1866)
• 21. 2. - Шћепан Мијушковић, црногорски официр (* 1872)

• 9. 3. - Панајотис Данглис, грчки генерал (* 1853)
• 11. 3. - Иван Евстратијев Гешов, бивши премијер Бугарске (* 1849)
• 11. 3. - Вилим Букшег, хрватски социјалдемократ (* 1874)
• 22. 3. - Роберт Нивелле, француски генерал (* 1856)
• 25. 3. - Милка Гргурова-Алексић, глумица (* 1840)
• 27. 3. - Душан Васиљев, књижевник (* 1900)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 3. 4. - Јован Томашевић, организатор КПЈ у Црној Гори (* 1892)
• 10. 4. - Хуго Стиннес, немачки индустријалац и политичар (* 1870)
• 14. 4. - Лоуис Сулливан, архитекта, "отац модернизма" (* 1856)
• 21. 4. - Елеонора Дусе, талијанска глумица (* 1858.)
• 22. 4. - Авни Рустеми, албански политичар и атентатор (* 1895)

• 4. 5. - Е. Несбит, списатељица, левичарска активисткиња (* 1858)
• 7. 5. - Димитар Благоев, бугарски политичар (* 1856)
• 15. 5. - Паул Хенри Баллует д'Естоурнеллес де Цонстант, француски дипломат, нобеловац за мир (* 1852)
• 20. 5. - Богд Хан, хаган Монголије (* ца. 1869)
• 25. 5. - Љубов Попова, сликарка (* 1889)

• 3. 6. - Франз Кафка, књижевник (* 1883.)
• 10. 6. - Гиацомо Маттеотти, италијански социјалиста и антифашиста (* 1885)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 13. 7. - Алфред Марсхалл, економски теоретичар (* 1842)
• 15. 7. - Азем Галица, вођа качака (* 1889)

• 3. 8. - Јосепх Цонрад, енглески прозаист пољскога подријетла (* 1857.)
• 31. 8. - Тодор Александров, македонско-бугарски револуционар (* 1881)

• 6. 9. - Марие Валерие вон Öстерреицх, најмлађе дијете Фрање Јосипа (* 1868)
• 24. 9. - Слободан Ф. Рибникар, директор "Политике" (* 1873)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 1. 10. - Миленко Пауновић, композитор, драмски писац (* 1889)
• 12. 10. - Анатоле Франце, француски књижевник, нобеловац (* 1844.)
• 20. 10. - Јован Данић, први српски неуропсихијатар (* 1854)
• 21. 10. - Виктор Ковачић, архитект (* 1874)
• 29. 10. - Францес Ходгсон Бурнетт, списатељица за децу (* 1849)
• 29. 10. - Иво Гризогоно, бивши дубровачки велики жупан (* )

• 1. 11. - Јосип Ланг, загребачки бискуп (* 1857)
• 1. 11. - Михаило Гавриловић, историчар, дипломата (* 1868)
• 4. 11. - Габриел Фаурé, композитор (* 1845)
• 9. 11. - Хенрy Цабот Лодге, амерички политичар и историчар (* 1850)
• 10. 11. - Деан О'Банион, чикашки гангстер (* 1892)
• 19. 11. - Тхомас Х. Инце, филмски продуцент, режисер (* 1882)
• 29. 11. - Гиацомо Пуццини, талијански складатељ (* 1858.)

• 13. 12. - Самуел Гомперс, оснивач Америчке федерације рада (* 1850)

Кроз годину

• Радоје Црногорац, вођа соминских комита (* 1844)

Нобелова награда за 1924. годину

• Физика: Карл Манне Георг Сиегбахн (открића и истраживање на пољу рендгенске спектроскопије)
• Кемија: није додијељена
• Физиологија и медицина: Wиллем Еинтховен (откриће механизма електрокардиограма)
• Књижевност: Włадyсłаw Реyмонт (за велики национални еп "Сељаци")
• Мир: није додијељена

Референце

• Цхронологy 1924 Архивирано 2020-04-02 на Wаyбацк Мацхине-у, Университy оф Индиана

1924 на Wикимедијиној остави