Пређи на садржај

Библиотхеца Зриниана

Извор: Wikipedija
Библиотхеца Зриниана
чаковечка књижница Николе Зринског

Насловница каталога изложбе књига из фонда „Библиотхецае Зринианае“ у Чаковцу 2008. године
Држава  ХРВ
Језик хрватски, латински, талијански, мађарски, њемачки и др.
Врста дјела каталог Библиотхецае Зринианае
Датум издања 17. стољеће (оригинални каталог Николе Зринског Чаковечког датиран 10. листопада 1662.)
Вријеме и мјесто настанка 16. стољеће (?), Чаковец
Теме старогрчка класика, староримска класика, филозофија, повијест, војна доктрина, архитектура, господарство, сколастика, географија, пјесме итд.
Никола Зрински, власник књижнице, портретиран од стране њемачког сликара Јоханна Франза Хоффманна

Библиотхеца Зриниана, збирка књига хрватског бана Николе Зринског из 17. стољећа.

Утемељена је у Чаковцу, ондашњем сједишту хрватске великашке обитељи Зринских, а годином њезина оснутка сматра се 1662., када је њен власник Никола VII. Зрински Чаковечки (*1620. – †1664.), државник, војсковођа и пјесник, осмислио и дао израдити стручни каталог. Касније је неколико пута премјештана и била дуго смјештена изван Хрватске (завршила је чак у Моравској, односно Чешкој), вративши се на крају у домовину, гдје је данас похрањена у Националној и свеучилишној књижници у Загребу. Представља једну од најстаријих и највриједнијих обитељских књижница у Хрватској, па и једно од најзначајнијих културних блага хрватског народа уопће, чија је вриједност непроцјењива. Њезин репрезентативни и интердисциплинарни књижни фонд, садржавајући многе раритете, сам по себи говори о интелектуалној профињености својег најистакнутијег власника, дугогодишњег хрватског бана (1647.–1664.), водеће личности хрватске друштвено-политичке, културне, господарске и војне сцене у 17. стољећу, познате у цијелој тадашњој Еуропи, поглавито по јунаштву у борби против Турака.

Повијесни приказ

[уреди | уреди извор]

Чаковечка ренесансно-барокна књижница Николе Зринског почела се формирати још у 16. стољећу, за вријеме Николиних предака, највјеројатније од доба његова прадједа Николе Шубића Зринског Сигетског (*1508. – †1566.), а допуњавала за дједа Јурја IV. (*1549. – †1603.), стрица Николе VI. (*око 1570. – †1625.) и оца Јурја V. (*1599. – †1626.), али је каталогизирана 1662. године, када је настао стручни каталог о њеном садржају. Тај је каталог имао наслов Цаталогус омниум либрорум библиотхецае Цхакторниенсис еxцеллентиссими атqуе иллустриссими домини цомитис Ницолаи а Зринио бани. Анно Домини 1662. дие 10 оцтобрис (у пријеводу „Каталог свих књига чаковечке књижнице одличног и пресвијетлог господина грофа и бана Николе Зринскога. Љета Господњега 1662., дана 10. листопада“). Како то у пригодном каталогу изданом за потребе изложбе Зриниане у Чаковцу 2008. године наводи угледни проф. др. Звонимир Бартолић, бивши предсједник чаковечког огранка Матице хрватске, број књига у њој је у то вријеме износио преко 500, точније 431 пописан свезак и још око 100 свезака необухваћених пописом. Књиге пописане у Николином каталогу подијељене су на 11 тематских скупина.

Послије Николине насилне смрти 1664. године чаковечку су књижницу преузели његова супруга Марија Софија рођ. Лöбл (†1676.) и син Адам (*1662. – †1691.). Тијеком бурних година Зринско-франкопанске уроте и заузимања Чаковца од стране царске војске те пљачкања имовине Петра Зринског, Зриниана је спашена сплетом сретних околности. Адам и његова мајка су се нешто раније одселили из Чаковца, а са собом су узели и своје књиге, које су тако избјегле ризик изложености пљачки. Према доступним изворима, најприје су неко вријеме боравили у Вараждину, затим у Вировитици, да би на крају отишли у Беч, гдје се Адам школовао и оженио. Након његове трагичне погибије као потпуковника Хабсбуршке царске војске у битки код Сланкамена 1691. године, његова удовица Марија Катарина рођ. Ламберг (*1664. – †1717.) преудала се за грофа Маxимилиана Арношта II. Влашима (*1665. – †1736.) из Битова (њем. Вöттау), града који се налази у југозападном дијелу Моравске, једне од земаља чешке круне. У грофову дворцу је, уз многе друге ствари из Чаковца, смјештена и књижница Зринских, али је с временом завршила у некој забаченој просторији, гдје је случајно откривена много касније, 1873. године. Убрзо ју је након тог открића, свјестан њезине вриједности, од насљедника дотадашњих власника из племићке обитељи Даун, купио бечки антиквар Самуел Кенде, па је она једно краће вријеме опет провела у Бечу.

Премда су за књижницу врло заинтересирани били и Мађари, тадашња је Хрватска земаљска влада била бржа и спретнија, те ју за 12.000 форинти откупила и тијеком 1892. или 1893. године допремила у Загреб, предавши ју на чување у средишњу хрватску библиотекарску институцију, ондашњу Краљевску свеучилишну књижницу, а садашњу Националну и свеучилишну књижницу, гдје је и данас.

Грађа

[уреди | уреди извор]

Од свог оснутка књижница је стално допуњавана, односно мијењала је свој садржај. Оставштина књига Николе Зринског допуњена је, међу осталим, неким књигама његова брата Петра, шогорице Катарине и сина Адама, али њен данашњи фонд садржи преко три четвртине књига које је посједовао управо Никола. Према досадашњим истраживањима утврђено је да је укупно 95 књига из Зриниане раније припадало књижници супружника Петра и Катарине Зрински, а њих 45 Адаму. У оставштини потоњег налазило се свеукупно, према неким изворима, и преко 800 свезака. До 1893. године очувано је пак, према наводу проф. Бартолића, само 277 свезака. Садашња књижна грађа Зриниане садржи тискане књиге сврстане под 424 библиотечне сигнатуре. У потоње се не рачунају рукописи, који се налазе под одвојеним сигнатурама. Дуготрајним проучавањем књижне грађе хрватски и мађарски књижничари и повјесничари су утврдили да њен цјелокупни фонд износи укупно 731 библиотечну јединицу, од којих се највећи дио налази у Загребу, а мањи је разасут по разним књижницама и архивима диљем Еуропе.

Осим књига које је наслиједио од предака, Никола Зрински је своју обитељску библиотеку попунио материјалима које је набављао из разних извора, а били су тискани у реномираним тискарама диљем Средње и Западне Еуропе, од Беча до Лyона и Париза, те од Млетака, Бологне и Рима до Антwерпена и Амстердама, укључивши Франкфурт, Кöлн и Страссбург. Највише је књига на латинском језику, затим на талијанском, па њемачком, мађарском, хрватском, француском и другим језицима.

Међу 424 књижне јединице, односно сигнатуре, које су данас похрањене у Националној и свеучилишној књижници у Загребу, налазе се дјела старогрчке класичне књижевности (међу којима Илијада и Одисеја), затим дјела староримских писаца (Валерије Максим, Плиније Старији, Хорације, Вергилије, Јулије Цезар итд.), неколико примјерака Библије, дјела талијанских касносредњовјековних књижевника (Лудовицо Ариосто, Гиованни Боццаццио, Данте Алигхиери, Францесцо Петрарца), па оних из других земаља (Енглез Францис Бацон, Ирац Марк Форсталл, Фламанац Лаурентиус Беyерлинцк), као и домаћих аутора („Адрианскога мора сирена“ Николе Зринског (изворник на мађарском језику), „Путни товаруш“ Катарине Зринске, „Подсједање Сигета града“ Фрање Чрнка (само у латинском пријеводу), „Повијест Трсата“ Фрање Главинића, „Краљевство Славена“ (на талијанском језику) Дубровчанина Мавра Орбинија, „Сажети приказ обичаја Турака“ (на латинском) Бартола Ђурђевића итд.). Као посебна занимљивост у Зриниани је збирка пјесама папе Урбана VIII. из раздобља прије његова папинства, коју је папа особно 1636. године поклонио младом Николи Зринском за вријеме његова боравка у Италији. Осим белетристике има ту књига о повијесним темама, војној доктрини, господарству, земљопису (неколико атласа) и другим подручјима.

Чаковечка књижница Николе Зринског садржи низ свезака раритетне вриједности, међу које спадају и посебно вриједни рукописи, па тако и Николин властитом руком на мађарском језику писани већ наведени еп о сирени Јадранскога мора (Адриаи тенгернек сyренаиа).

Насљеђе

[уреди | уреди извор]

У спомен на знамениту књижну збирку која се некад налазила у чаковечкој резиденцији Зринских, пријашња социјалистичка „Народна књижница и читаоница Чаковец“ је, након пресељења у модерне просторије изграђене осамдесетих година прошлог стољећа, преименована и од тада носи назив Књижница „Никола Зрински“ Чаковец.

Издвојени наслови

[уреди | уреди извор]

Повезано

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Проф. др. сц. Звонимир Бартолић: Чаковечка књижница Николе Зринског – у пригоди 340. обљетнице настанка Зриниане, Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу, Изворни знанствени рад, Чаковец 2001.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Bibliotheca_Zriniana&oldid=42194490”