Дексаметазон
| |||
| (ИУПАЦ) име | |||
|---|---|---|---|
| (8С,9Р,10С,11С,13С,14С,16Р,17Р)-9- Флуоро-11,17-дихyдроxy-17-(2-хyдроxyацетyл)-10,13,16- триметхyл-6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17- додецахyдро-3Х-цyцлопента[а]пхенантхрен-3-оне | |||
| Клинички подаци | |||
| Идентификатори | |||
| ЦАС број | 50-02-2 | ||
| АТЦ код | А01АЦ02 Ц05АА09, Д07АБ19, Х02АБ02, Р01АД03, С01БА01, С02БА06, С03БА01 | ||
| ПубЦхем[1][2] | 5743 | ||
| ДругБанк | АПРД00674 | ||
| ЦхемСпидер[3] | 5541 | ||
| Хемијски подаци | |||
| Формула | C22Х29ФО5 | ||
| Мол. маса | 392.461 г/мол | ||
| СМИЛЕС | еМолекули & ПубХем | ||
| |||
| Фармакокинетички подаци | |||
| Биорасположивост | 80-90% | ||
| Везивање за протеине плазме | 70% | ||
| Метаболизам | хепатички | ||
| Полувреме елиминације | 36-54 часова | ||
| Излучивање | ренал | ||
| Фармакоинформациони подаци | |||
| Трудноћа | C(УС) | ||
| Правни статус | Рx-само | ||
| Начин примене | Орално, IV, ИМ, СЦ и ИО | ||
Дексаметазон је потентан синтетички представник глукокортикоидне класе стероидних хормона. Овај лек има антиинфламаторно и имуносупресивно дејство. Он је 20-30 пута потентнији од кортизола, и 4-5 пута од преднизона.
Терапеутска употреба
[уреди | уреди извор]Антиинфламаторно дејство
[уреди | уреди извор]Дексаметазон се користи у третману многих запаљења и аутоимуних болести, као што је реуматоидни артритис.[4]
Он се исто тако некад даје у малим количинама[5] (обично 5-6 таблета) пре и после појединих форми стоматолошких операција, као што је екстракција умњака, операциони поступак који често остављаја пацијенте са подбулим, надувеним образима.
У третману плантар фасциитис он се даје путем ињекције у стопало. У неким случајевима се даје заједно са триамцинолон ацетонидом.
Он је користан у спречавању алергијског анафилактичког шока, ако је примењен у високим дозама. Овај лек је присутан у одређеним капима за очи – посебно капима за након очне операције. Он се користи у спреју за нос (на промер Деxацорт), и у неким капима за уши (Софрадеx, кад је комбинован са антибиотиком и антимикотиком).
Дексаметазон се користи у транс-венском завртњу срчаног пејсмејкера[6] да бе се минимизовао инфламаторни одзив миокардијума.[7] Стероид се ослобађа у миокардијум након истезања завртања, и може да игра значајну улогу у минимизацији акутног прага брзине откуцаја путем умањења инфламације. Типична количина присутна је мања од 1,0 мг.
Дексаметазон је често администриран пре антибиотика у случајевима бактеријског менингитиса. У овим околностима он смањење упалу тела проузроковану бактеријама што су подлегле антибиотицима (мртве бактеријске ћелије ослобађају проинфламаторне медијаторе који могу да проузрокују убитачни имуни одзив), и тако побољшава прогнозу и резултат.[8]
Онколошка употреба
[уреди | уреди извор]У онкологији, он се даје оболелима од рака који примају хемотерапију, да би се спречили одређени непожељни ефекти третмана тумора.
Дексаметазон може појачати антиеметички ефекат 5-ХТ3 рецептор антагониста као што је ондансетрон. Дексаметазон се исто користи код неких хематолошких малигнитета, посебно у третману мултипног мијелома, у коме се дексаметазон даје сам или заједно са талидомидом или леналидомидом, или у комбинацији са адриамицином (доксорубицином) и винкристином (ВАД). Код тумора мозга (примарних или метастатичких), дексаметазон се користи у спречавању развоја едема, који с временом може извршити притисак на друге структуре мозга. Дексаметазон се исто тако даје у случајевима компресије кичмене мождине изазване тумором.
Ендокрина употреба
[уреди | уреди извор]Дексаметазон се може користити у контексту конгениталне адреналне хиперплазије, да би се спречила вирилизација женског фетуса. Ако су један или оба родитеља носиоци мутације на ЦYП21 (ЦYП21А2) гену, мајка може почети дексаметазон третман у току 7 недеља након оплодње. У дванаестој недељи, плацентосинтезом се може одредити дали је фетус мушки (у ком случају се примена дексаметазона обуставља), или женски. Накнадна ДНК анализа може открити дали је женски фетус носилац мутације, у ком случају дексаметазон третман се мора наставити до рођења. Споредни ефекти за мајку могу бити озбиљни, а дугорочне последице на дете нису јасне.
У случајевима адреналне недовољности и Адисонове болести, дексаметазон се преписује кад особа не може да поднесе преднизон или метилпреднизон.
Акушерство
[уреди | уреди извор]Дексаметазон се може дати женама са ризиком прераног порођаја да би се стимулисала матурација плућа фетуса. То је било повезано у неким клиничким извештајима са тежином новорођенчета, мада не са повећаном стопом неонаталне морталности.[9]
Висинска болест
[уреди | уреди извор]Дексаметазон користи у третману висинског едема мозга као и едема плућа. Уобичајено је да се он носи планинским пењачким експедицијама да би се помогло планинарима да подносу висинску болест.[10][11]
Дијагностичка употреба
[уреди | уреди извор]Дексаметазон се исто користи у дијагностичком контексту као потискивач природне питуитарно-адреналне осовине. Пацијенти са клиничким симптомима глукокортикоидног вишка (Кушингов синдром) су генерално дијагнозирани путем сакупљања урина у току 24 сата за анализу кортизола, или путем теста сузбијања дексаметазона. Овај тест се састоји оф праћења реакције тела на високе дозе глукокортикоида, што се може урадити на више начина. Један уобичајен приступ је да пацијент узме увече дозу од 1 или 4 мг дексаметазона, и онда се ниво кортизола у серуму мери следећег јутра. Ако су ниво релативно висок (преко 5 µг/дл или нмол/л), онда је тест позитиван, и пацијент вероватно има аутономни извор било кортизола, или АЦТХ, што индицира Кушингов синдром проузрокован тумором без повратног механизама. Ако ја АЦТХ ниво снижен на 50% и мање, то је индикација Кушингове болести, зато што питуитарна аденома има повратни механизам који је на вишем нивоу кортизола.
Ветеринарска употреба
[уреди | уреди извор]У комбинацији са марбофлоксацином и клотримазолом, дексаметазон је доступан под именом Ауризон, ЦАС број 115550-35-1, и користи се у третману озбиљних ушних инфекција, посебно код паса. Он се исто може комбиновати са трихлорметиазидом да би се третирали коњи са отеченим дисталним удовима, и уопште у третману модрица.[12]
Контраиндикације
[уреди | уреди извор]Неке од следећих контраиндикација су релативне:
- Постојећи гастроинтестинални улцерација
- Кушингов синдром
- Озбиљне форме гушења срца
- Јака хипертензија
- Неконтролисана шећерна болест
- Системичка туберкулоза
- Јаке системичке виралне, бактеријске, и фунгалне инфекције
- Постојећа глаукома широког угла
- Остеопороза
Нуспојаве
[уреди | уреди извор]Ако је дексаметазон орано или парентерално дозиран у току периода дужег од неколико дана, нузпојаве уобичајене код системичке употребе глукокортикоида се могу манифестовати. То може да укључује следеће:
- Болови стомака, повећана сензитивност на стомачну киселину до тачке улцерације есофагуса, желуца, и дуоденума
- Повећање апетита које доводи до значајног гојења
- Скривена шећерна болест се често може манифестовати. Глукозна интолеранција се погоршава код пацијената са постојећим дијабетесом
- Имуносупресантска активност, посебно ако се користи заједно са имуносупресантима као што је циклоспорин. Бактеријске, виралне, и фунгалне болести могу лакше да напредују, и то може да проузрокује животну опасност. Грозница, каја је уобичајени упозоравајући симптом, је онемогућена.
- Психијатријски поремећаји, укључујући промену личности, иритабилност, еуфорија, манија
- Остеопороза код дуготрајних третмана, патолошке фрактуре (на пример кука)
- Маскуларна атрофија, негативни протеински баланс (катаболизам)
- Повећани ниво ензима јетре, дегенерација јетре масноћама (обично реверсибилна)
- Кушингов синдром (хиперадренокортизолизам или хиперкортизолизам), синдром који подсећа случају хиперактивног адреналног кортекса са повећаном адипозношћу, хипертензијом, деминерализацијом костију, итд.
- Депресија адреналне жлезде је обично уочава, ако се више од 1,5 мг дневно узима диже од три недеље, или једног месеца.
- Хипертензија, задржавање течности и натријума, едема, погоршање гушења срца (проузроковано минерал - кортикоид активношћу)
- Зависност, са типичним синдромом повлачења, су фреквентно запажени
- Повећани интраокуларни притисак, неке врсте глаукома, катаракт (јако замагљене очних сочива)
- Дерматолошки ефекти: акне, алергијски дерматитис, сува љускаста кожа, еццхyмосес и петецхиае, ертем, отежано зарастање рана, повећано знојење, оспице, суспензија реакције на тестове коже, стањивање коса, уртикарија.
- Алергијске реакције (мада не фреквентно): анафилактоидна реакција, анафилаксија, ангиоедем.
Друге нуспојаве су могуће, и треба им се обратити пажња уколико нису благе. Краткорочни третман за алергијске реакције, шок, и дијагностичка примена обично не узрокује јаке нузпојаве.
Интеракције
[уреди | уреди извор]- НСАИД и алкохол: повећан ризик од гастроинтестиналне улцерације
- Минералокортикоиди: повећан ризик од хипертензије, едема и срчаних проблема
- Оралне антидијабетски лекови и инсулин: антидијабетска терапија се можда треба ускладити
Друге интеракције, са одређеним антибиотицима, естрогенима, ефедрином, дигоксином, су познате.
Дозирање
[уреди | уреди извор]- Шок: иницијално 4 то 8 мг интравенозно, поновити ако је потребно до тоталне дозе од 24 мг.
- Аутоимуне болести и инфламације: дугорочна терапија са 0.5 то 1,5 мг орално дневно. Треба избегавати више од 1,5 мг дневно, зато што се озбиљне нузпојаве фреквентније јављају на вишим дозама
- Појачивач или део хемотерапије: индивидуални распоред
- Дијагностичке сврхе: специјални распореди
Спортско допирање
[уреди | уреди извор]2005 године, Пољска скијашки тркачица Јустyна Коwалцзyк је била дисквалификована ис Испод-23 (У23) ОПА (Алпинске нације) интерконтиненталног такмичења у Немачкој, и било јој је забрањено да се такмичи две године због дексаметазон допинга.[13] То је касније бело смањено на једну годину у току 2005, и након тога укинуто на суду спортске арбитраже у децембру 2005.[14] Она је касније освојила бронзану медаљу у дисциплини 30 км за жене слободним стилом на Зимским олимпијским играма 2006. ин Торину.
Литература
[уреди | уреди извор]- ↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.
- ↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.
- ↑ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). „ИВ. Мисцелланеоус агентс; Глуцоцортицоидс”. Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11 изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0-07-142280-3.
- ↑ Сцхмелзеисен Р, Фрöлицх ЈЦ (2004). „Превентион оф постоперативе сwеллинг анд паин бy деxаметхасоне афтер оперативе ремовал оф импацтед тхирд молар теетх”. Еуропеан Јоурнал оф Цлиницал Пхармацологy 44 (3): 275-277. ДОИ:10.1007/BF00271371.[мртав линк]
- ↑ Морсе D, Yанкаскас M, Јохнсон Б, Спагна П, Лемоле ГМ (2006). „Трансвеноус Пацемакер Инсертион wитх а Зеро Дислодгемент Рате”. Пацинг анд Цлиницал Елецтропхyсиологy 6 (2): 283-290. ДОИ:10.1111/j.1540-8159.1983.tb04359.x.[мртав линк]
- ↑ Пуглисиа А, Лунатиб M, Маруллоц АГМ, Бианцхиа С, Фецциад M, Сгрецциаа Ф, Вициние I, Валсеццхие С, Мусумецид Ф, Витали Е (2004). „Лимитед тхорацотомy ас а сецонд цхоице алтернативе то трансвеноус имплант фор цардиац ресyнцхронисатион тхерапy деливерy”. Еуропеан Хеарт Јоурнал 25: 1063–1069. ДОИ:10.1016/j.ehj.2004.04.016.
- ↑ ван де Беек D, де Ганс Ј, МцИнтyре П, Прасад К (2007). „Цортицостероидс фор ацуте бацтериал менингитис”. Цоцхране Датабасе Сyст Рев (1): ЦД004405. ДОИ:10.1002/14651858.CD004405.pub2. ПМИД 17253505.
- ↑ Блоом СЛ, Схеффиелд ЈС, МцИнтире ДД, Левено КЈ (2001). „Антенатал деxаметхасоне анд децреасед биртх wеигхт”. Обстет Гyнецол 97 (4): 485–90. ДОИ:10.1016/S0029-7844(00)01206-0. ПМИД 11275014.
- ↑ Цyмерман, А; Роцк, ПБ. Медицал Проблемс ин Хигх Моунтаин Енвиронментс. А Хандбоок фор Медицал Оффицерс. УСАРИЕМ-ТН94-2. УС Армy Ресеарцх Инст. оф Енвиронментал Медицине Тхермал анд Моунтаин Медицине Дивисион Тецхницал Репорт. Архивирано из оригинала на датум 2009-04-23.
- ↑ ЦОММЕНТС АНД РЕСПОНСЕС Редуцинг тхе Инциденце оф Хигх-Алтитуде Пулмонарy Едема Анналс оф Интернал Медицине ПДФ
- ↑ „Трицхлорметхиазиде анд Деxаметхасоне фор ветеринарy усе”. Wедгеwоод Пхармацy. Архивирано из оригинала на датум 2007-12-12.
- ↑ „Јуне 13, 2005 ФИС Допинг Цонтрол статемент он Коwалцyзк (Дигитизед версион).”. Архивирано из оригинала на датум 2006-03-17. Приступљено 2006-03-17.
- ↑ „Децембер 14, 2005 ФИС Неwсфласх он хер овертурнед суспенсион (Дигитизед версион).”. Архивирано из оригинала на датум 2005-12-29. Приступљено 2005-12-29.