Силур

Граница слојева стијења које припадају ордивицију и силуру у близини мјеста Ховедøy, у Норвешкој. Доње стијене тамно сиве боје припадају ордовицију, а горње смеђе стијене припадају силуру. Слојеви су дјеломично деформирани дјеловањем каледонске орогенезе.

Силур је појам из геологије који означава период у развоју Земље од прије 443 милијуна година до прије 416 милијуна година. Силур је период унутар палеозоика. Овај период добио је назив по келтском племену Силури с подручја данашњег Wалеса.

Протеже се од краја ордовицијског периода до почетка девонског периода. Као и са свим другим геолошким периодима, наслаге стијена које означавају почетак и крај периода су прецизно идентифициране, али точни датуми варирају око 5-10 милијуна година. Основа за почетак силура је означена у доба масовног изумирања, када је 60% свих морских врста било избрисано.

Подјела

Међународно повјеренство за стратиграфију признаје подјелу силура на четири геолошке епохе које се пак дијеле у геолошка доба:

• придолиј од 418,7 ± 2,7 до 416.0 ± 2,8 милијуна година
• ладлов од 422,9 ± 2,5 до 418,7 ± 2,7 милијуна година
  • лудфорд од 421,3 ± 2,6 до 418,7 ± 2,7 милијуна година
  • горст од 422,9 ± 2,5 до 421,3 ± 2,6 милијуна година
• венлок од 428,2 ± 2,3 до 422,9 ± 2,5 милијуна година
  • хомер од 426,2 ± 2,4 до 422,9 ± 2,5 милијуна година
  • шинвуд од 428,2 ± 2,3 до 426,2 ± 2,4 милијуна година
• ландовери од 443,7 ± 1,5 до 428,2 ± 2,3 милијуна година
  • телих од 436,0 ± 1,9 до 428,2 ± 2,3 милијуна година
  • аерон од 439,0 ± 1,8 до 436,0 ± 1,9 милијуна година
  • рудан од 443,7 ± 1,5 до 439,0 ± 1,8 милијуна година

Палеогеографија

У већем дијелу силура распоред копна и мора остао је као и у камбрију, али су поткрај силура настале промјене у вези с каледонским орогенетским циклусом. На подручју Ирске, Шкотске и сјеверозападне Скандинавије издигло се ново уланчано Каледонско горје. Издизања је било и у многим другим подручјима, али слабијег интензитета. У вези с орогенетским покретима постојала је и знатна вулканска активност. Средином силура језгре данашњега еуроазијскога и сјеверноамеричкога континента биле су унутар тропског појаса, а Гондванско копно (Индија, Арабија, Африка, Јужна Америка, Аустралија, Антарктика) било је смјештено око јужнога пола и дјеломице је досезало јужно суптропско подручје. Тадашњи оцеански простори обухваћали су голема пространства око сјевернога пола. Такав распоред континената тијеком силура одразио се и у таложним процесима, у којима су превладавали морски седименти. У плитким морима уз ободе штитова (балтичкога, канадскога) има кластичних наслага и нешто вапненца, а у дуљим геосинклиналним морима шкриљеваца, ситнозрнатих пјешчењака, туфова и сл.

Позната су и силурска подручја у Великој Британији и Скандинавији, а у Хрватској је силур доказан у славонским планинама (Псуњ, Папук, Крндија), у кремено-серицитним филитима с остатцима граптолита.

Флора и фауна

Ново каледонско копно с многим заосталим мочварама било је погодна средина за развој копненога биљног и животињског свијета. Од биљака су у силуру живјеле понајприје примитивне папратњаче, особито Псилопхyтинае и Лyцоподинае, а од животиња краљежњаци, бесчељусњаче (Агнатха) и први прави представници слатководних и морских риба чељустоуста (Гнатхостомата) ацантходи те плацодерми, који с агнатима чине тзв. рибе оклопњаче. Живот се за силура одвијао углавном у мору. Од биљака су се истицале вапненачке алге, а међу животињама граптолити (Монограптус, Цепхалограптус, Растритес и др.), који су у силуру доживјели други врхунац у својем развоју, па се силур заједно с ордовицијем (раздобље првога врхунца) често назива и добом граптолита. За плиће дијелове силурскога мора важни су трилобити (Пхацопс, Цалyмене, Далманитес и др.), има и раменоножаца, маховњака, главоножаца (Ортхоцерас, Цyртоцерас), шкољкаша (Цардиола), пужева (Беллеропхон), бодљикаша, криноида (Цyатхоцринус), мјешинаца и праживотиња. Вјерује се да су се поткрај силура појавили и први амонити (Аммоноидеа).

Галерија слика

• 
  Фосил врсте Далманитес лимулурус из раздобља силура.
• 
  Умјетнички приказ рибе месоперке Гуиyу онеирос из касног силура.
• 
  Морски шкорипон Еурyптерус из силурског раздобља.
• 
  Цртеж Цооксоније, прве васкуларне биљке из силурског раздобља.

Повезано

• Геолошка епоха

Вањске везе

Силур на Wикимедијиној остави

• Палеос: Архивирано 2010-02-02 на Wаyбацк Мацхине-у Силуриан
• УЦМП Беркелеy: Тхе Силуриан
• „Интернатионал Цоммиссион он Стратиграпхy (ИЦС)”. Геологиц Тиме Сцале 2004. Приступљено Септембер 19.