Veliki rastavić
| Veliki rastavić | |
|---|---|
| |
| {{{slika_opis}}} | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | Plantae |
| Divizija: | Equisetophyta |
| Razred: | Equisetopsida |
| Red: | Equisetales |
| Porodica: | Equisetaceae |
| Rod: | Equisetum |
| Vrsta: | E. telmateia |
Veliki rastavić (šumski rastavić), lat. Equisetum telmateia, pripada razdelu rastavića (Equisetophyta) koji su danas zastupljeni samo jednim rodom Equisetum. Cveta u martu, spore zru u aprilu. Raste u senovitim ivicama šuma, do 350 m nv. Sličan je običnom rastaviću, ali je veći. Raste u čitavoj severnoj hemisferi. Odgovara mu vlažno zemljište kiselosti od 6,5 do 7,5. Biljke imaju jak koren (rizom) i mogu biti vrlo invazivne. Biljke se šire korenom ili pomoću spora. Često rastu u velikim kolonijama. Preci rastavića su bili važni činioci flore karbona.
Postoje dve podvrste:
- Equisetum telmateia subsp. telmateia. koja nastanjuje Evropu, Aziju i severozapadnu Afriku;
- Equisetum telmateia subsp. braunii koja nastanjuje Severnu Ameriku.
Spada u jestive biljke, iako nisu jestivi svi delovi. Jestivi su plodonosni izdanci koji izbijaju u proleće, sirovi ili kuvani. Ne jede se spoljni deo izdanka (mnogo je tvrd jer sadrži do 10% silicijuma), već samo srž. Koren je jestiv ako se skuva.
Biljka sadrži enzim tiaminazu, zbog čega veće količine sirove biljke mogu biti otrovne (tiaminaza vezuje vitamin B iz tela). Enzim se raspada kuvanjem ili sušenjem biljke. Takođe sadrži i ekvizetičnu kiselinu.
Izdanci (osušeni) su se nekad koristili za poliranje drveta ili metala, kao veoma fin brusni papir. Ako se izdanci potope u vodi, dobija se dobar fungicid (koristi se za zaštitu ruža). Može se koristiti i protiv vašiju ili buva.
