Халштатска култура
Халштатска култура | |||
---|---|---|---|
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | западна Европа, средња Европа, Балкан | ||
Земља | Енглеска, Француска, Немачка, Шпанија, Италија, Швајцарска, Пољска, Чешка, Аустрија, Словачка, Мађарска, Србија, Румунија, Бугарска | ||
Главни локалитет | Халштат | ||
Друштво | |||
Језик | индоевропски | ||
Религија | индоевропска | ||
Друштвено уређење | земљорадничко-сточарско друштво | ||
Период | |||
Историјско доба | старије гвоздено доба | ||
Настанак | 800. п. н. е. | ||
Престанак | 500. п. н. е. | ||
Претходници и наследници | |||
Претходиле су: | Наследиле су: | ||
← Култура поља са урнама | Латенска култура → | ||
Портал Археологија |
Халштатска култура означава археолошки период старијег гвозденог доба, који је добио име по великој и по налазима веома богатој некрополи у селу Халштат у Горњој Аустрији, (нем. Salzkammergut).[1] Прва археолошка ископавања на овом локалитету била су од 1848. до 1864. године (Рамсауер и Вон Сакен). До данас је на овој некрополи окривено укупно 2.500 гробова са богатим гробним прилозима на основу којих се врши подела на две фазе:
- старија фаза (од 800. до 600. године п. н. е.)
- млађа фаза (од 600. до 400. године п. н. е.)
У оквиру некрополе констатована су два начина сахрањивања, кремација и инхумација, које су практиковане истовемено.
Халштатска култура је била преовлађујућа култура западно и средњоевропска култура касног бронзаног доба (Халштат А и Халштат Б) од 12. века п. н. е. до 8. века п. н. е. и Европе из раног гвозденог доба (Халштат Ц и Халштат Д) од 8. века п. н. е. до 6. века п. н. е. развијајући се из културе поља са урнама из 12. века п. н. е.[2][3]
Култура је била заснована на земљорадњи, али са великим уделом обраде метала, а до краја периода трговина са медитеранским културама је била такође доста заступљена. Друштво је било организовано по племенској основи, али се о томе врло мало зна. Велика насеља, тј. градови су били утврђени, смештени на врховима брда са чврстим грађевинама и сабронзаним, сребрним и златарским радионицама. Градови су били ретки и постојало је само пар, док су насеља највећим делом била мала села.
Подручје распростирања
[уреди | уреди извор]Матично подручје ове културе представља алпска област, али је кулутра обухватила и средње и горње Подунавље, каои већи део средње и југозападне Европе. Поједини аутори везују настанак ове културе за Илире, а други за Келте. У овом периоду треба рачунати на формирање етничких категорија, у западној Европи доминантну етничку групу чине Келти, а у источној Скити, док се на Балкану јављају Трачани и Илири.[4]
До 6. века п. н. е. култура се проширила на велико подручје делећи се на источну и западну, између којих је био већи део западне и централне Европе, све до Алпа и северне Италије. Делови Британије и Иберије укључени су у крајњу експанзију културе.
Метални налази
[уреди | уреди извор]У Халштатском периоду гвожђе је у широкој употреби, јављају се велики гвоздени мачеви, од којих најстарији подсећају на бронзане примерке. Јавља се и балчак од слоноваче украшен ћилибаром. Корице су вероватно биле израђене од дрвета или коже. Касније се појављују и кратки бодежи са »антенама« (волутастим украсима). Такође су се од гвожђа правили и врхови копаља и стрелица.
И даље су присутни бријачи и секире.
Украсни предмети:
- игле
- наруквице
- прстење
- копче за појас
- Фибуле
Златни накит се појављује ређе.
Очуван је приличан број златних посуда (пехари, зделе...) које углавном припадају Халштату Д. Јављају се и бакарне и бронзане посуде.
Халштатска керамика
[уреди | уреди извор]Керамика углавном још увек није рађена на грнчарском витлу. Карактристичне су савршено глачане посуде, које имитирају металне форме. Орнаментика је урезивање и нешто ређе сликање црном, мрком или црвеном бојом. Заступљени су једноставни мотиви (троуглови, цик-цак линије итд). Појављују се и зооморфне и антропоморфне вазе, које су очигледно биле култног карактера.
Пластика
[уреди | уреди извор]Халштатска пластика је добро развијена. Омиљени мотиви су домаће животиње (бик, крава, коњ), као и барске птице, чије приказивање има симболички значај. Зооморфна и орнитоморфна пластика је од иловаче или метала (бронзе).
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Хаштатска огрлица
-
Хаштатска керамика
-
Келтска обућа од коже
-
Рог за пиће
-
Келтски предмети из Халштатског музеја
-
Келтска Фибула
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- K.Kromer, Das Graberfeld von Hallstatt, Firenca, 1959