Бојан Миладиновић
| Бојан Миладиновић | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Бојан Миладиновић | ||
| Датум рођења | 24. април 1982. | ||
| Место рођења | Крушевац, СФР Југославија | ||
| Висина | 1,90 m | ||
| Позиција | одбрана | ||
| Јуниорска каријера | |||
| Напредак Крушевац | |||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 2001—2003 | Напредак Крушевац | 62 | (13) |
| 2004—2008 | Црвена звезда | 24 | (0) |
| 2008 | Напредак Крушевац | 16 | (3) |
| 2009—2014 | Пахтакор Ташкент | 97 | (13) |
| 2015 | Фелда јунајтед | 32 | (2) |
| 2016—2018 | Напредак Крушевац | 52 | (1) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 2004 | СЦГ до 21 | 4 | (0) |
Бојан Миладиновић (Крушевац, 24. април 1982) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији одбрамбеног играча.
Каријера
[уреди | уреди извор]Као рођени Крушевљанин, каријеру је почео у Напретку. Као играч Напретка у сезонама 2001/02. и 2002/03. игра у друголигашком рангу, да би од сезоне 2003/04. заиграо у највишем рангу, Првој лиги СЦГ.[1] Одиграо је једну полусезону за Напредак у Првој лиги, да би током зимског прелазног рока у сезони 2003/04. прешао у Црвену звезду.[2]
У јануару 2004. је заједно са Марком Пантелићем и Бобаном Бајковићем представљен као појачање Црвене звезде.[2] Играјући под тренером Славољубом Муслином, наступио је на једанаест првенствених утакмица током пролећа 2004,[3] и на крају сезоне освојио дуплу круну. У јуну 2004. је са младом репрезентацијом Србије и Црне Горе освојио сребрну медаљу на Европском првенству у Немачкој.[4]
Током лета 2004. Црвену звезду је преузео Љупко Петровић, а Миладиновић је сезону 2004/05. почео као првотимац. У двомечу са Јанг Бојсом, у оквиру 2. кола квалификација за Лигу шампиона, је постигао и гол на утакмици у Београду.[5] Ипак Звезда је у наредном колу квалификација елиминисана од ПСВ-а, уз тежак пораз (0:5) у Ајндховену, а затим је испала и у 1. колу Куп УЕФА од Зенита, уз још један висок пораз у Санкт Петербургу (0:4).[6] Миладиновић је на ових шест европских утакмица пет бута био стартер, а само је у реваншу против Зенита у Београду ушао са клупе.[7] Након неуспеха у Европи, Љупко Петровић одлази са места тренера, а уместо њега долази Ратко Достанић,[8] код кога је Миладиновић у наставку сезоне ретко добијао шансу.[1]
У сезони 2005/06. код тренера Валтера Зенге, је освојио још једну дуплу круну, али је одиграо само шест првенствених,[9] као и пет куп утакмица.[10] У сезони 2006/07, у којој су на клупи Звезде седели прво Душан Бајевић а затим и Бошко Ђуровски, Миладиновић је још мање играо, али је освојио и трећу дуплу круну. Наступио је на само три првенствене утакмице,[11] као и на једном сусрету у Купу.[12]
Током лета 2008. се вратио у Напредак, и одиграо 16 утакмица у Суперлиги Србије током јесењег дела 2008/09. сезоне.[1] Од 2009. године је заиграо за узбекистански Пахтакор из Ташкента. У овом клубу је провео наредних шест сезона, током којих је освојио две титуле као и два купа Узбекистана. Током 2015. године је играо у Малезији за екипу Фелда јунајтед.[13] У јануару 2016. по трећи пут постаје играч Напретка, који се у том моменту такмичио у другом рангу, Првој лиги Србије.[14] Напредак је у на крају сезоне 2015/16. освојио прво место у овом рангу такмичења, па је Миладиновић од сезоне 2016/17. заиграо са клубом у Суперлиги Србије.[1] Као капитен је предводио Напредак у Суперлиги,[15] да би након завршетка јесењег дела сезоне 2018/19. одлучио да заврши играчку каријеру.[16]
Успеси
[уреди | уреди извор]Клупски
[уреди | уреди извор]- Напредак
- Друга лига СР Југославије (1) : 2002/03.
- Прва лига Србије (1) : 2015/16.
- Црвена звезда
- Првенство СЦГ / Суперлига Србије (3) : 2003/04, 2005/06, 2006/07.
- Куп СЦГ / Куп Србије (3) : 2003/04, 2005/06, 2006/07.
- Пахтакор
- Суперлига Узбекистана (2) : 2012, 2014.
- Куп Узбекистана (2) : 2009, 2011.
Репрезентативни
[уреди | уреди извор]- Србија и Црна Гора
- Европско првенство до 21. године: финалиста 2004.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Bojan Miladinovic”. srbijafudbal.com. Приступљено 26. 4. 2020.
- ^ а б „Pantelić, Miladinović i Bajković u Zvezdi”. b92.net. 15. 1. 2004. Приступљено 26. 4. 2020.
- ^ „Шампиони државе 2004.”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 26. 4. 2020.
- ^ „I srebro za ponos!”. novosti.rs. 9. 6. 2004. Приступљено 26. 4. 2020.
- ^ „Миладиновић - Нека се историја понови”. crvenazvezdafk.com. 26. 8. 2019. Приступљено 26. 4. 2020.
- ^ „MCZ skener: Bojan Miladinović”. mojacrvenazvezda.net. 11. 1. 2004. Приступљено 26. 4. 2020.
- ^ „Stats 04/05”. transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 26. 4. 2020.
- ^ „Dostanić ipak trener C.Zvezde”. b92.net. 25. 9. 2004. Приступљено 26. 4. 2020.
- ^ „Шампиони државе 2006.”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 26. 4. 2020.
- ^ „Освајачи Купа 2006.”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 26. 4. 2020.
- ^ „Шампиони државе 2007.”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 26. 4. 2020.
- ^ „Освајачи Купа 2007.”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 26. 4. 2020.
- ^ „Malezija raj za Srbe: Plata redovna, dobiješ stan i auto na korišćenje i misliš samo na fudbal!”. mozzartsport.com. 9. 2. 2015. Архивирано из оригинала 10. 10. 2020. г. Приступљено 26. 4. 2020.
- ^ „Bojan Miladinović u Napretku”. krusevacpress.com. 28. 1. 2016. Приступљено 26. 4. 2020.
- ^ „Zvezdin Kapka”. mozzartsport.com. 19. 11. 2016. Приступљено 26. 4. 2020.
- ^ „Капитен Напретка окончао каријеру: Миладиновић сад потпредседник”. zurnal.rs. 22. 1. 2019. Приступљено 26. 4. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Бојан Миладиновић на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
- Бојан Миладиновић на сајту Soccerway (језик: енглески)
|
