Пређи на садржај

Малави (језеро)

Координате: 12° 11′ 00″ Ј; 34° 22′ 00″ И / 12.183333° Ј; 34.366667° И / -12.183333; 34.366667
С Википедије, слободне енциклопедије
Малави-Њаса
Језеро Малави
Координате12° 11′ 00″ Ј; 34° 22′ 00″ И / 12.183333° Ј; 34.366667° И / -12.183333; 34.366667 12° 11′ 00″ Ј; 34° 22′ 00″ И / 12.183333° Ј; 34.366667° И / -12.183333; 34.366667
Типприродно, тектонско
ПритокеРухуху[1]
ОтокеШира[1]
Земље басена Малави,  Мозамбик,  Танзанија
Макс. дужина560 km (350 mi)[1] to 580[2] km
Макс. ширина75 km (47 mi)[1] km
Површина29,600 km2 (11,429 sq mi)[1] km2
Прос. дубина292 m (958 ft)[3] m
Макс. дубина706 m (2.316 ft)[3] m
Запремина8.400 km3 (2.000 cu mi)[3] km3
Над. висина474 m
Малави-Њаса на карти Малавија
Малави-Њаса
Малави-Њаса
Водена површина на Викимедијиној остави

Језеро Малави или језеро Њаса је најјужније од Афричких великих језера на језерској висоравни.[1][3] Дуго је 560 до 580 km, има максималну ширину од 75 km и површину од око 29.600 km². Треће је по величини језеро Африке и девето у свету. Његова отока је Шире која се улива у Замбези, а његова највећа притока је Рухуху.

Језеро Малави 1967.

Земље које излазе на њега су Малави, Танзанија и Мозамбик. У језеру се налазе два насељена острва, Ликома и Чизумулу, који припадају Малавију али су окружени територијалним водама Мозамбика.[4]

Воде језера Малави су дом за највећи број језерских рибљих врста у свету.[4] Нарочито је познато по циклидама.[5] Национални парк језеро Малави[6] је од 1984. на УНЕСКО листи Светске баштине. Језеро Њаса открио је Дејвид Ливингстон 1859. године.

Географија

[уреди | уреди извор]

Језеро Малави је дугачко између 560 km (350 mi)[1] и 580 km (360 mi),[2] и широко око 75 km (47 mi) на најширој тачки. Језеро има укупну површину од око 29,600 km2 (11,429 sq mi).[1] Језеро је 706 m (2.316 ft) дубоко на најдубљој тачки, налази се у великој депресији у северно-централном делу.[7] Још једна мања депресија на крајњем северу достиже дубину од Another smaller depression in the far north reaches a depth of 528 m (1.732 ft).[7] Јужна половина језера је плића; мање од 400 m (1.300 ft) у јужно-централном делу и мање од 200 m (660 ft) на крајњем југу.[7] Језеро има обале на западном Мозамбику, источном Малавију и јужној Танзанији. Највећа река која се улива у њу је река Рухуху, а на њеном јужном крају постоји испуст, река Шире, притока која се улива у веома велику реку Замбези у Мозамбику.[2] Испаравање чини више од 80% губитка воде из језера, знатно више од реке Шир која се излива.[8] Изливи из језера Малави у реку Шире су од виталног значаја за привреду, јер водни ресурси низводно подржавају хидроенергију, наводњавање и биодиверзитет.[9] Изражена је забринутост због будућих утицаја климатских промена на језеро Малави услед недавног пада нивоа језера и укупног тренда сушења.[10] Клима у региону језера већ доживљава промене, а предвиђа се пораст температура широм области.[11]

Национални парк језера Малави налази се на јужном крају језера.[12]

Геолошка историја

[уреди | уреди извор]
Топографски профил рифтног рамена језера Малави.
Источноафрички рифт (црвено) са језерима у долини Рифта, Малави је на југу.

Малави је једно од највећих језера у долини рифта и древно језеро. Језеро лежи у долини формираној отварањем Источноафричког расцепа, где се Афричка тектонска плоча дели на два дела. Ово се зове дивергентна граница тектонике плоча. Малави се обично процењује да је стар 1-2 милиона година (mya),[13][14] али новији докази указују на знатно старије језеро са басеном који је почео да се формира пре око 8,6 милиона година и први пут се појавило стање дубоких вода пре 4,5 милиона година.[15][16]

Нивои воде су драматично варирали током времена, у распону од скоро 600 m (2.000 ft) испод тренутног нивоа[17] до 10—20 m (33—66 ft) изнад.[15] Током појединих периода, језеро се скоро потпуно исушило, остављајући само једно или два релативно мала, високо алкална и слана језера у тренутно најдубљим деловима Малавија.[15][17] Хемија воде која личи на тренутне услове појавила се тек пре око 60.000 година.[17] Процењује се да су се главни периоди ниске воде догодили пре око 1,6 до 1,0–0,57 милиона година (где се можда језеро потпуно осушило), пре 420.000 до 250.000–110.000 година,[15] пре око 25.000 година и пре 18.000–10.700.[16] Током врхунца периода ниске воде између 1390. и 1860. године, претпоставља се да је језеро било 120—150 m (390—490 ft) испод тренутног нивоа воде.[14]

Карактеристике воде

[уреди | уреди извор]

Вода у језеру је алкална (pH 7,7–8,6) и топла са типичном површинском температуром између 24—29 °C (75—84 °F), док су дубоки делови типично око 22 °C (72 °F).[18] Термоклин се налази на дубини од 40—100 m (130—330 ft).[8] Граница кисеоника је на дубини од приближно 250 m (820 ft), што ефективно ограничава рибу и друге аеробне организме на горњи део.[19] Вода је веома бистра за језеро и видљивост може бити до 20 m (66 ft), али нешто мање од половине ове вредности је чешће и испод 3 m (10 ft) у блатњавим увалама.[7] Међутим, током кишне сезоне од јануара до марта, воде су мутније због мутних речних прилива.[20]

Европско откриће и колонизација

[уреди | уреди извор]

Португалски трговац Кандидо Жозе да Коста Кардозо био је први Европљанин који је посетио језеро 1846. године.[21] Дејвид Ливингстон је стигао до језера 1859. године и назвао га језеро Најаса.[2] Такође га је назвао паром надимака: Језеро звезда и Језеро Олује.[22] Надимак Језеро звезда настао је након што је Ливингстон посматрао светла са лампиона рибара у Малавију на њиховим чамцима, која из даљине подсећају на звезде на небу.[23] Касније, након што је искусио непредвидиве и изузетно насилне олује које су запљуснуле ову област, он га је такође назвао Језером олуја.[23]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж „Malawi Cichlids”. AC Tropical Fish. Aquaticcommunity.com. Приступљено 2007-04-02. 
  2. ^ а б в г „Lake Nyasa”. Columbia Encyclopedia Online. Columbia University Press. Приступљено 2011-08-02. 
  3. ^ а б в г „Lake Malawi”. World Lakes Database. International Lake Environment Committee Foundation. Архивирано из оригинала 10. 2. 2007. г. Приступљено 2007-04-02. 
  4. ^ а б „Protected Areas Programme”. United Nations Environment Programme, World Conservation Monitoring Centre, UNESCO. октобар 1995. Архивирано из оригинала 2008-05-11. г. Приступљено 2008-06-26. 
  5. ^ Turner, Seehausen, Knight, Allender, and Robinson (2001). „How many species of cichlid fishes are there in African lakes?”. Molecular Ecology. 10: 793—806. .
  6. ^ WWF (10 June 2011). "Mozambique’s Lake Niassa declared reserve and Ramsar site" Retrieved 17 July 2014.
  7. ^ а б в г Konings, Ad (1990). Ad Konings' Book of Cichlids and all the other Fishes of Lake Malawi. T.F.H. Publications. ISBN 978-0866225274. 
  8. ^ а б Park, L.E.; and A.S. Cohen (2011). „Paleoecological response of ostracods to early Late Pleistocene lake-level changes in Lake Malawi, East Africa”. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology. 303: 71—80. doi:10.1016/j.palaeo.2010.02.038. .
  9. ^ Bhave, A., Vincent, K. and Mkwambisi, D. (2019) Projecting future water availability in Lake Malawi and the Shire River basin, Future Climate for Africa Brief, Cape Town: CDKN.
  10. ^ Bhave, Ajay G.; Bulcock, Lauren; Dessai, Suraje; Conway, Declan; Jewitt, Graham; Dougill, Andrew J.; Kolusu, Seshagiri Rao; Mkwambisi, David (2020-05-01). „Lake Malawi's threshold behaviour: A stakeholder-informed model to simulate sensitivity to climate change”. Journal of Hydrology (на језику: енглески). 584: 124671. Bibcode:2020JHyd..58424671B. ISSN 0022-1694. S2CID 213751778. doi:10.1016/j.jhydrol.2020.124671. 
  11. ^ Future Climate for Africa, "How can we improve the use of information for a climate-resilient Malawi?", February 2020,https://futureclimateafrica.org/resource/how-can-we-improve-the-use-of-information-for-a-climate-resilient-malawi/
  12. ^ „Lake Malawi National Park”. World Heritage List. UNESCO. Приступљено 24. 10. 2015. 
  13. ^ Wilson, Ab.; Teugels, Gg.; Meyer, A. (април 2008). Moritz, Craig, ур. „Marine Incursion: The Freshwater Herring of Lake Tanganyika Are the Product of a Marine Invasion into West Africa”. PLOS ONE. 3 (4): e1979. Bibcode:2008PLoSO...3.1979W. PMC 2292254Слободан приступ. PMID 18431469. doi:10.1371/journal.pone.0001979Слободан приступ. 
  14. ^ а б Givnish, T.J.; and K.J. Sytsma, editors (1997). Molecular Evolution and Adaptive Radiation, p. 598. ISBN 0-521-57329-7.
  15. ^ а б в г Delvaux, D. (1995). Age of Lake Malawi (Nyasa) and water level fluctuations. Mus. roy. Afr. centr., Tervuren (Belg.), Dept. Geol. Min., Rapp. ann. 1993 & 99–108.
  16. ^ а б Sturmbauer, Christian; Baric, Sanja; Salzburger, Walter; Rüber, Lukas; Verheyen, Erik (2001). „Lake Level Fluctuations Synchronize Genetic Divergences of Cichlid Fishes in African Lakes”. Molecular Biology and Evolution. 18 (2): 144—154. PMID 11158373. doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a003788. 
  17. ^ а б в Cohen, Andrew S.; Stone, Jeffery R.; Beuning, Kristina R. M.; Park, Lisa E.; Reinthal, Peter N.; Dettman, David; Scholz, Christopher A.; Johnson, Thomas C.; King, John W.; Talbot, Michael R.; Brown, Erik T.; Ivory, Sarah J. (2007). „Ecological consequences of early Late Pleistocene megadroughts in tropical Africa”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 104 (42): 16422—16427. PMC 2034256Слободан приступ. PMID 17925446. doi:10.1073/pnas.0703873104Слободан приступ. 
  18. ^ Stauffer, J.R.; and H. Madsen (2012). Schistosomiasis in Lake Malawi and the Potential Use of Indigenous Fish for Biological Control. Pp. 119–140 in: Rokni, M.B., editor. Schistosomiasis. ISBN 978-953-307-852-6.
  19. ^ Lowe-McConnell, R.H. (2003). „Recent research in the African Great Lakes: Fisheries, biodiversity and cichlid evolution”. Freshwater Forum. 20 (1): 4—64. .
  20. ^ „What Are The Primary Inflows And Outflows Of Lake Malawi?”. WorldAtlas (на језику: енглески). Приступљено 2019-10-24. 
  21. ^ Jeal, Tim (1973). LivingstoneНеопходна слободна регистрација. New York: G. P. Putnam’s Sons. ISBN 9780399112157. 
  22. ^ Bayly, Paul (2014-03-27). David Livingstone, Africa's Greatest Explorer: The Man, the Missionary and the Myth (на језику: енглески). Fonthill Media. 
  23. ^ а б R. W. McColl (2005). Encyclopedia of World Geography. 1. Infobase Publishing. стр. 576. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]