Марково кале (Врање)
| Марково кале | |
|---|---|
.JPG) Остаци тврђаве | |
| Опште информације | |
| Место | код Врања |
| Општина | Врање |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | тврђава |
| Време настанка | XIII век |
| Тип културног добра | споменик културе од великог значаја |
| Власник | Република Србија |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Ниш |
| www | |
Марково кале је вероватно један од најстаријих споменика историје и културе крај Врања.
Историјат
[уреди | уреди извор]Кале на турском језику значи „тврђава, град, утврђење, утврда”. Поред војног утврђења, Марково кале је било и људско станиште. Био је то утврђени град са подграђем на северној периферији данашњег Врања, око цркве Светог Николе и Белог моста, где се формирало првобитно насеље Врања као село.[1]
Прво предање
[уреди | уреди извор]Према предању, Марко Краљевић је некада господарио северним просторима изнад Врања, а самим тим и овом тврђавом, па је тако и добила име Марково кале. Када је морао да устукне пред турском премоћи, он је са својим коњем Шарцем са стене, у којој је остао отисак његовог копита, прескочио на источну планину. Ту је од једа заплакао па планину назваше Плачевица (данас Пљачковица). Када се са ове пребацио на западну планину, код цркве Свете Тројице се прекрстио и остаде име планини Крстиловица. У потоку који протиче подно Марковог града налази се удубљење где се наводно купао, а на обали потока његова огромна фуруна (пећ).[2]
Када су неимари озидали тврђаву — казује друго предање — морали су да остану затворени у њој без хране, пошто су заборавили да оставе отвор за врата. Касније су их нашли мртве.Османски султан Муса 1412. године освојио је Марково кале и приредио крвав пир:преко лешева убијених бранилаца тврђаве поставио је трпезу и ручао.Турци су користили Марково кале као тврђаву и у њој имали посаду од тридесетак људи. Улажу се напори да развалине буду конзервиране и заштићене од даљег пропадања. На средокраћи између Врања и Марковог калета налази се, крај пута, Маркова плоча, за коју је, такође, везана легенда о Марку Краљевићу.[3]
Друго предање
[уреди | уреди извор]Према другом предању се тврди да се град неко време звао Голубиње. Помиње се у 14. и 15. веку као власништво казнаца Мирослава, тепчије Кузме, казнаца Балдовина, ћесара Угљеше и војводе Николе Скобаљића. Касније нестаје из докумената.
Локација
[уреди | уреди извор]Марково Кале је тврђава — средњовековни историјски споменик, који се налази 4,5 km северно од Врања, на старом путу Врање–Лесковац и садашњем путу Врање–Власе–Мијовце, у клисури Градске реке на надморској висини од око 750 m. Лежи на гребену између планина Крстиловица и Пљачковица. Између њих и града пробијају се Девотинска и Мала река, које се испод самога града уливају једна у другу. Тврђава је изграђена у 13. веку. Данас је у рушевинама.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
поглед на тврђаву са севера -
темељи цркве у тврђави -
поглед на тврђаву са југа -
тврђава 2016. године
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Миодраг Пешић / Врање. — Врање, (1975). стр. 104.
- ^ Остојић, Емилија (2004). Врање на раскршћу. Врање: Плутос. стр. бр. 20. ISBN 86-83823-15-6.
- ^ Кроз Србију и Црну Гору/ приредио Слободан Ристановић. — Београд: КСЕ-НА, 2005 (Београд : Космос). стр. 451.
Литература
[уреди | уреди извор]- Deroko, Aleksandar (1950). Srednjevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji (на језику: српски). Beograd: Prosveta. Приступљено 10. 10. 2023.
- Војна енциклопедија, Београд, 1973, књига пета. стр. 291.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- „Секција тврђава: Марково Кале”.
- „Марково кале — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- Археолошка мапа врањског краја
- Марково кале
.jpg)
