Пређи на садржај

Традиционалне играчке од дрвета на подручју Хрватског загорја

С Википедије, слободне енциклопедије
Традиционалне играчке од дрвета на подручју Хрватског загорја
Традиционална дрвена играчака с подручја Хрватског загорја
Нематеријално културно наслеђе
РегионХрватско загорје
ПредлагачРепублика Хрватска, Министарство културе
Датум уписа2007.
Светска баштина Унеска
Листа уписаУНЕСКО
Унеско ознакаРепрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човеченства
Датум уписа2009.
Веб сајтМинистарство културе РХ

Традиционалне играчке од дрвета на подручју Хрватског загорја један је од примера како се некада живело и забављало у домовима у време када није било рачунара и интернета. Играчке су израђене од локалног дрвета, посебно меких врста липе, јавора, врбе или букве, рађене су ручно, коришћењем вештина и шаблона од картона, која су данас заштићена вештина и драгоцено наслеђе.[1][2][3][4][5][6][7][8]

Појавом индустријализације ова вештина је готово нестала, али љубав појединаца према обради дрвета је сачувана у неколико села у Хрватском загорју.

Заштита културног добра

[уреди | уреди извор]
Крапинско загорска жупанија у којој је сачувана традиција израде дрвених играчака

Релевантну валоризацију израде специфичних дрвених дечјих играчака верификовале су овлашћене установе и организације у Хрватској. Министарство културе Републике Хрватске, на основу документације утврдило је 2007. године умеће израде традиционалних дечјих играчака Хрватског загорја као културно добра и уписало га у Регистар културних добара Републике Хрватске.[9]

УНЕСКО-ов Одбор за нематеријалну културну баштину света унео је 2009. године на Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине света дрвене играчке Хрватског загорја. Уписом на Листу заштићених културних добара потврђене су активности на очувању, заштити, презентацији и ревитализацији традицоналних вредности и створени су бољи и бржи услови за научно-стручна изучавања на изради артефаката који се све више губе и нестају пред снажном индустријализацијом и дигитализацијом модерног времена.[9]

Опште информације

[уреди | уреди извор]

На територију Републике Хрватске уназад више година спроведено је истраживање на терену на тему очуваности вештине израде дечијих дрвених играчака, које је обухватило Крапинско-загорску жупанију.[10] Села у којима се и данас израђују дрвене играчке су Лаз Стубички, Лаз Бистрички, Горња Стубица, Тугоница и маријанско светиште Марија Бистрица.[11]

Карактеристично је да ове предмете израђују мушкарци, а жене их осликавају и украшавају, цветним и геометријским мотивима.

У бази Центра за традицијске обрте, знања и вештине Републике Хрватске уписано је 24 мајстора познаваоца вештине израде дрвених играчака. Међутим број учесника у изради је много већи јер у свакој породици појединог мајстора и женски део породице - баке, мајке, жене, а понекад и старија деца, учествују у изради дрвених играчака „финиширањем“ појединог производа, односно бојањем и украшавањем.[1]

Своје производе мајстори су некада пласирали преко Прве хрватске сељачке задруге за кућну радиност и промет дјечјим играчкама, основане 1934. године која је бројала преко 30 домаћинстава. Задруга је престала са радом 1950-их година. Ови производи остали су и данас препознатљиви и претежно се продају:

  • на сајмовима и вашарима широм Хрватске,
  • у музејским сувенирницама
  • најпознатијем маријанском светишту у Марији Бистрици.

Подела познаваоца вештине

[уреди | уреди извор]

Мајсторе и познаваоце вештине етнолози деле у неколико група према предметима које израђују, на:[11]

  • Мајсторе који се баве израдом жичаних инструмената – тамбурица,[12]
  • Мајсторе који се баве израдом дрвених (дувачких) свирала (жвеглица),
  • Мајсторе који се баве израдом традиционалних дрвених играчака (домаће животиње, намештај, превозна средства),
  • Мајсторе који се баве израдом неукрашених дрвених играчака.

Према статусу, мајстори се деле у три групе:[11]

  • Мајсторе са статусом занатлије,
  • Мајстори кућне радиности
  • Познаваоци вештине израде играчака без статуса занатлије.

Израда

[уреди | уреди извор]

Материјал за израду играчака мајстори најчешће прибављају у приватним шумама, а користе дрво липе, букве и јавора.[13]

Мотиви и облици ових играчака представљају предмете из свакодневног окружења.[9]

Поједини мајстори специјализирали су се за израду кућног инвентара: кревета, столова и столица, столчека, ормара, комода, креденца или граденце, шкрињице, зипке за бебе, зибељке. Умањени упорабни предмети такође су се израђивали у облику дрвених играчака: корито, рифљача за прање рубља, тачке и дечја колица.[1]

Надахнути природом и властитим окружењем, мајстори израђују лептире, коње, жуне и патке или кокоши које кључају. Према казивањима Стјепана Храстовића на Лазу су педесетих и шездесетих година 20. века осим аутомобила, запрега и других превозних средстава израђивали и магарце с напртњачама и кломпе - држаче мањих боца за потребе сувенирница на јадранској обали.[11][9]

До данас се одржала израда кола, коња са запреге, возова, камиона, авиона, хеликоптера, трамваја.

Према традицији, у Хрватском загорју мушкарци су израђивали играчке, а жене су осликавале (цинфрале) играчке алатом који су у прошлости жене на Лазу саме измислиле - пресавијена метална кутијица од пасте за ципеле, а зове се тисица.[11]

Дрвене играчке без украса

[уреди | уреди извор]

Дрвене играчке без украса, некада су израђивале у свакој загорској кући. Њима су се деца играла у кући уз породичну ватру или на пашњаку на задружном имању.[1]

Деци су ове играчке правили родитељи и старија браћа и сестре. Израђивале су се фрулице, свирала, праћке, шприцеви, лутка на канапу, дрвени пиштољ, пистола, лук и стрела, зврк, крчаг, од љуске ораха и многе друге.[11]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Iris Biškupić, Dječje igračke Hrvatskog zagorja, Etnološka tribina 14, 1991.
  2. ^ Aleš Gačnik, Goranka Horjan, i drugi, Putovima tradicijskih obrta uz slovensko-hrvatsku granicu, Ptuj, 2008.
  3. ^ Grupa autora, Zbornik radova s međunarodne konferencije - Craftattract- Tradicijski obrti – nove atrakcije za kulturni turizam, Muzeji Hrvatskog zagorja, Donja Stubica, 2008.
  4. ^ Tihana Lovrić, Mladen Kuhar, Majstori u radionici – kožarski, postolarski i češljarski obrt, Kumrovec, 2009. Manda Horvat, Razvojni plan i program rada Centra za tradicijske obrte i vještine, Kumrovec, 2008.
  5. ^ Grupa autora, Zbornik radova s Međunarodnog skupa Craftattract - tradicijski obrti - nove atrakcije za kulturni turizam, Muzeji Hrvatskog zagorja, Gornja Stubica, 2011.
  6. ^ Grupa autora, Tradicijski i umjetnički obrti Krapinsko- zagorske županije, Krapina, 2011.
  7. ^ Leci – turističke rute Krapinsko -zagorske županije, Gornja Stubica, 2008.
  8. ^ Tatjana Županić, Drvene igračke iz škrinje dedeka i babice, Muzeji Hrvatskog zagorja, Muzej „Staro selo“ Kumrovec, Kumrovec, 2008.
  9. ^ а б в г „UMIJEĆE IZRADE DRVENIH TRADICIJSKIH DJEČJIH IGRAČAKA S PODRUČJA HRVATSKOG ZAGORJA”. min-kulture.gov.hr. Приступљено 2021-04-29. 
  10. ^ Biškupić-Bašić., I. (2001) O proizvodnji dječjih igračaka , u: Hrvatska tradicijska kultura na razmeđi svjetova i epoha, ur. Z. Vitez., A. Muraj, Barbat, Zagreb
  11. ^ а б в г д ђ Tihana Kušenić, Majstori i poznavatelji vještine izrade dječjih drvenih igračaka, Тerenska istraživanja, 2007., 2008., 2012., 2013. Muzeji Hrvatskog zagorja- Muzej „Staro selo“ Kumrovec
  12. ^ Ćaleta, J. (2001) Tradicijska glazbala, u: Hrvatska tradicijska kultura na razmeđu svjetova i epoha, ur. Z. Vitez., A. Muraj, Barbat. Zagreb
  13. ^ Gavazzi, M. (1944) Hrvatska narodna umjetnost, u: Lijepa naša domovina, knjiga šesta, Hrvatski izdavački leksikografski zavod, Zagreb

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Deranja Crnokić, A. (2013). "Nastanak Registra kulturnih dobara – povijest i sadašnjost inventariziranja kulturne baštine u Hrvatskoj". Godišnjak zaštite spomenika kulture Hrvatske, (37/38), 25-38.
  • Hajba, A. (2004) Organizirana proizvodnja igračaka u Vidovcu kraj Zagreba. U: Studia etnologica Croatica. ur., V. Belaj. Zagreb: Filozofski fakultet Odsjek za etnologiju i kulturnu antropologiju. Str. 89-105.
  • Simeon, R. (1969) Enciklopedijski rječnik lingvističkih naziva, sv. 1, Zagreb Širola, B. (1932)
  • Kako se grade žveglice, u: Zbornik za narodni život i običaje južnih Slavena, Knjiga XXVIII, svezak 2, JAZU, Zagreb
  • Šarić, D. (2002) Izrada pučkih svirala i drvenih dječjih igračaka, katalog stalnog postava, Muzeji Hrvatskog zagorja - Muzej „Staro selo“ Kumrovec
  • Šarić, D. (1982-2011) Terenska istraživanja. Laz Bistrički, Laz Stubički, Marija Bistrica. Tugonjica, Marija Bistrica, Pristava.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Традиционалне_играчке_од_дрвета_на_подручју_Хрватског_загорја&oldid=27025941”