Чамаме
| Чамаме | |
|---|---|
 Трио Кокомрола, 1950, Аргентина, Чамаме | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Чамаме |
| Критеријум | Нематеријално културно наслеђе: Аргентина |
| Референца | 1600 |
| Упис | 2020. (44. седница) |
| Веб-сајт | https://ich.unesco.org/en/RL/chamame-01600#identification |
Чамаме је облик популарног културног изражавања у Аргентини. Чамаме уписан је 2020. године на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Чамаме се практикује углавном у провинцији Коријентес.[2] Главне компоненте су плес у стилу блиског загрљаја где се учесници држе приљубљени прса у прса и прате музику без неке одређене кореографије. Остали елементи су забава, молитва и сапукаи, карактеристична фонација или крик праћен гестикулацијом и покретима за преношење емоција као што су радост, туга, бол и храброст. Инструменти који се користе су виолина и вихуела као оригинални. Данас се користе и гитара, хармоника, дворедна дијатонска хармоника, контрабас. Певање је изворно у богослужбеним песмама. Чамаме музика и плес су важан део националног и регионалног идентитета. На тај начин игра велику друштвену улогу као заједничко окупљање породице, верских прослава као и осталих свечаности.[1] Чамаме истиче родољубље, љубав према локалној фауни и флори, религиозности. То је хармонија између људског, природног и духовног царства.[1]
Језик
[уреди | уреди извор]Текстови и поезија били су на гварани језику. То је регионални матерњи језик. Данас се усменом традицијом преноси на дијалекту јопара. То је комбинација шпанског језика и гваранија.[1]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Чамаме плес, 2007.
