Ернесто Сабато
Ернесто Сабато | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 25. јун 1911. |
Место рођења | Буенос Ајрес, Аргентина |
Датум смрти | 30. април 2011.99 год.) ( |
Место смрти | Сантос Лугарес, Аргентина |
Књижевни рад | |
Најважнија дела | „Тунел“ „О јунацима и гробовима“ „Абадон анђео уништења“ |
Национални универзитет у Ла Плати |
Ернесто Сабато (шп. Ernesto Sabato; Буенос Ајрес, 24. јуна, 1911 — Сантос Лугарес, 30. априла 2011)[1][2] био је аргентински књижевник.[3] Докторирао је на Universidad de La Plata физику и филозофију. Спада међу најзначајније аргентинске писце. Пре књижевне каријере бавио се физиком, најприје у оквиру „Фондације Кири“, а потом и као професор на Универзитету La Plata. Науку оставља 1945. године и започиње књижевни рад.
Иако је велики писац, написао је само три романа, и мноштво есеја. Ти романи су трилогија. Баве се проблемом лудила и мрачним стањима ума као што су насиље, родоскрнављење, манија прогањања, а као најбољи пример је део романа „О јунацима и гробовима“ који се зове „Извештај о слепима“. Комбинујући искуства егзистенцијалистичке поетике (роман „Тунел“) са елементима магичног реализма ("О јунацима и гробовима"), те наративним стратегијама карактеристичним за постмодерну (Абадон анђео уништења").[4] Сабато је створио особен, непоновљив литерарни калеидоскоп и сврстао се у ред најзначајнијих писаца друге половине 20. вијека.
Између осталог Сабато је политички ангажован писац који је у својим романима критиковао војну диктатуру у Аргентини, те га стога називају „анти Борхесом“ јер Борхес није допуштао никакав утицај дневне политике у своја дјела, иако деле заједничко занимање за метафизику с том разликом што Борхес тражи оно надсвесно или Бога, док Сабато тражи оно подсвјесно или узроке лудила. Срели су се пар пута и њихове дискусије су објављене у књизи. Сабато је био председник комитета који је трагао за несталим особама током владавине војне хунте у Аргентини.
Дела
[уреди | уреди извор]Романи
[уреди | уреди извор]- „Тунел“ (1948)
- „О јунацима и гробовима“ (1961)
- „Абадон анђео уништења“ (1974)
Есеји
[уреди | уреди извор]- Uno y el Universo.
- Hombres y Engranajes, 1951.
- Heterodoxia.
- El caso Sábato. Torturas y libertad de prensa. Carta Abierta al General Aramburu.
- El otro rosto del peronismo. 1956. Carta Abierta a Mario Amadeo.
- El escritor y sus fantasmas.
- Tango, discusión y clave.
- Romance de la muerte de Juan Lavalle. Cantar de Gesta.
- Pedro Henríquez Ureña
- Tres aproximaciones a la literatura de nuestro tiempo: Robbe - Grillet, Borges, Sartre.
- Eduardo Falú.
- Diálogos.
- Apologías y Rechazos.
- Los libros y su misión en la liberación e integración de la América Latina.
- Entre la letra y la sangre. Conversaciones con Carlos Catania.
- Antes del fin, 1998 Memorias.
- La Resistencia, 2000
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Умро Ернесто Сабато”. Politika Online. 30. 4. 2011.
- ^ „Poslednja subota Ernesta Sabata”. B92.net (на језику: српски). 1. 5. 2011.
- ^ „Ernesto Sábato | Argentine Writer & Philosopher | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-03.
- ^ „Online knjižara Dereta | Autori”. Online knjižara Dereta (на језику: српски). Приступљено 2024-02-03.