Napad NOVJ na Majur decembra 1942.
| Napad NOVJ na Majur decembra 1942. | |||
|---|---|---|---|
| Segment Drugog svetskog rata | |||
.jpg) Franjo Mraz - Noćni napad kod Sunje (drvorez) | |||
| |||
| Sukobljene strane | |||
 NOVJ
|
 Nacistička Nemačka Hrvatsko domobranstvo
| ||
| Angažirane jedinice | |||
| 7. banijska divizija | |||
Napad NOVJ na Majur decembra 1942., poznat i kao Noćni napad kod Sunje, je bio partizanski noćni napad molotovljevim koktelima na garnizon NDH Majur, kod Sunje, na Baniji.
Tokom noći 28/29. decembra 1942. dva bataljona Sedme i jedan bataljon Osme banijske brigade napali su posadu Kostajničkog Majura, koju su sačinjavali ojačana četa 369. izviđačkog bataljona i domobrani. Partizani su postigli iznenađenje, razbili posadu i zauzeli mesto, ali su se još tokom noći morali povući zbog pristizanja tenkovima ojačane nemačke kolone iz Kostajnice.
U borbi su poginula 22 borca banijskih bataljona, dok ih je 48 ranjeno[1]. Delovi 369. divizije pretrpeli su, prema vlastitom izveštaju, gubitke od 15 poginulih, 18 ranjenih i 5 nestalih[2]. Partizani su se domogli plena u oružju i opremi, a najznačajniji deo plena bila su 2 protivtenkovska topa 50 mm.
Jedinice NOVJ na Baniji bile su pod komandom GŠ NOVH, i primenjivale su ofanzivnu strategiju. U drugoj polovini 1942. stvorili su veliku slobodnu teritoriju, spojenu sa slobodnom teritorijom Korduna. U oktobru je pokušan napad na Glinu, a u novembru je Osma banijska brigada učestvovala u Bihaćkoj operaciji. Za sve to vreme banijske jedinice nastojale su da manjim napadima na rubne posade i sabotažama na komunikacijama drže inicijativu u rukama, uznemiravaju osovinske snake, osvajaju ratni plen i podrivaju funkcionisanje NDH i okupacione strukture. Kostajnički Majur do tada je uspešno napadan 6 puta[3]. U poslednjem od tih napada tokom noći 21/22. decembra banijske jedinice NOVJ zarobile su u Majuru kompletnu posadu od 60 domobrana sa oružjem. Pošto je garnizon ponovo uspostavljen, napravljen je plan novog napada za noć 28/29. decembra.
369. pešadijska divizija formirana je u Austriji u drugoj polovini 1942. Tokom decembra divizija je po delovima transportovana u Hrvatsku, na pozicije sa kojih je trebalo da učestvuje u predstojećoj operaciji Vajs I protiv NOVJ.
U sklopu ovog raspoređivanja jedinica, jedna ojačana četa (nem. Radfahrschwadron) 369. izviđačkog bataljona (nem. Aufklärung Abteilung 369) tokom poslepodneva 28. decembra prispela je u Kostajnički Majur.
Napad na uporište u neposrednoj blizini jačih osovinskih garnizona zahtevao je znatne snage u cilju brzog lomljenja otpora posade i obezbeđenja napada.
Štab Sedme banijske divizije za ovu akciju odredio je 1. i 3. bataljon Sedme banijske brigade i jedan bataljon novoformirane 16. banijske brigade napadne dio sela. Pošto je Komanda Prvog hrvatskog korpusa preuzela 16. brigadu za akciju na Kordunu, njen bataljon zamenjen je 1. bataljonom 8. banijske brigade.
Obezbeđenje napada od Kostajnice vršila je Osma banijska brigada sa 2. i 3. bataljonom Banijskog odreda, jer je raspolagala protivtenkovskim topom zaplenjenim na Bihaću. Uz to, Osma brigada je ojačana diverzantima Sedme banijske divizije, sa zadatkom da zapreče cestu postavljanjem mina. Za obezbeđenje od Sunje i Petrinje i, ujedno za rezervu divizije, određen je 2. bataljon 7. banijske brigade.
Prikupljanje delova 369. divizije u Kostajničkom Majuru uočeno je kad su jedinice već krenule na polazne položaje, pa je odlučeno da se akcija nastavi prema planu. Početak napada planiran je za 23 časa 28. decembra.
Napad je počeo u predviđeno vreme. Postignuto je iznenađenje, pa je napad vrlo brzo napredovao. Posle kratkog vremena, zauzete su sve kuće u mestu osim jedne čvrsto zidane u sredini sela, gde su Nemci organizovali odbranu. Uz pomoć flaša za benzinom, nakon kraćeg vremena i ovo uporište je likvidirano. Ostatak jedinice 369. divizije se, koristeći noć, u neredu povukao prema Kostajnici, dok su partizani pristupili evakuaciji bogatog ratnog plena.
Međutim, usledila je brza nemačka intervencija iz svega 3–4 km udaljene Kostajnice, Obezbeđenje prema Kostajnici je podbacilo, pa je nemačka kolona predvođena sa dva tenka Hočkis (fr. Hotchkiss) zaobišla mine i zasede, i pojavila se u Majuru. Time su se tri partizanska bataljona našla u teškoj situaciji. S obzirom da jedinice nisu imale iskustva u borbi sa tenkovima, došlo je do naglog povlačenja. Prvi bataljon Sedme i Prvi bataljon Osme brigade izvukli su se pod borbom, prebacujući se preko ceste pod vatrom nemačkih tenkova. Treći bataljon Sedme brigade prikrio se u neposrednoj blizini ceste, čekajući pogodan trenutak, i pred zoru se izvukao na slobodn teritoriju.[4]
Delovi Sedme banijske divizije nastavili su sa napadima na osovinske komunikacije i mesta prikupljanja delova 369. divizije. Osma banijska brigada je u noći 3/4. januara 1943. godine, izvela sabotažu i napad na železničku prugu Sunja - Sisak kod Blinjskog Kuta, kad je uništen jedan teretni i jedan oklopni voz. 15. januara 1943. delovi Sedme i Osme brigade napali su u selima Bijelniku i Blinji ojačani 369. protivtenkovski bataljon, nanevši mu gubitke i zaplenivši veću količinu oružja, municije i ratne opreme.
19. januara 1943. započeo je opšti napad 369. pešadijske divizije ojačane delovima 187. rezervne divizije, Trećim gorskim zdrugom NDH i Petom ustaškom bojnom na Sedmu banijsku diviziju i slobodnu teritoriju Banije. Time je započela operacija Vajs I.
Prema podatku iz Ratnog dnevnika divizije, 369. divizija imala je u ovim borbama u periodu do 19. januara ukupne gubitke od 51 poginulog, 99 ranjenih i 8 nestalih[5].
Prema sopstvenim podacima, partizanske jedinice pretrpele su gubitke od 22 poginula i 48 ranjenih, dok je 369. divizija imala, prema sopstvenom izveštaju zabeleženom u ratnom dnevniku divizije 15 poginulih, 18 ranjenih i 5 nestalih[2].
Pored brojnog pešadijskog naoružanja, Sedma divizija je u napadu na Kostajnički Majur zaplenila i dva protivtenkovska topa 50 mm duge cevi (treći su Nemci uspeli da preotmu). Pošto je divizija u napadu u Bijelniku i Blinji zaplenila još dva protivtenkovska topa Škoda 37 mm i tri protivtenkovske puške, formiran je Protivtenkovski vod, koji je odigrao značajnu ulogu u dugotrajnim odbrambenim borbama divizije tokom narednih meseci.
U izveštajima 369. divizije o napadu mogu se zapaziti i seksističke predrasude prema učešću žena-borkinja u NOVJ. U Ratnom dnevniku divizije zabeležena je izjava da su u napadu učestvovale i naoružane žene (Flintenweiber), te kako je jedan oficir koji je pao šaka partizanima, brutalno masakriran od strane tih žena[6].
- ↑ Hronologija NOR-a, decembar 1942.
- ↑ 2,0 2,1 KTB Nr. 1. 369. (kroat) Inf. Div., p. 13[mrtav link], NAW, T315, roll 2154, frame 75
- ↑ Ljuban Đurić: SEDMA BANIJSKA BRIGADA, strana 92
- ↑ Ljuban Đurić: SEDMA BANIJSKA BRIGADA, strane 92-96
- ↑ KTB Nr. 1. 369. (kroat) Inf. Div., p. 93[mrtav link], NAW, T315, roll 2154, frame 191
- ↑ Unter den angreifenden Partisanen befanden sich auch mehrere Flintenweiber. Ein Leutnant der Schwadron, der vorübergehend den Partisanen in die Hände gefallen war, wurde von diesen viehisch massakriert. KTB Nr. 1. 369. (kroat) Inf. Div., p. 11[mrtav link], NAW, T315, roll 2154, frame 72
- Napad NOVJ na Majur decembra 1942.
- Ljuban Đurić: SEDMA BANIJSKA BRIGADA - Vojnoizdavački zavod, Beograd 1981.
- HRONOLOGIJA NARODNOOSLOBODILAČKOG RATA 1941-1945, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1964, decembar 1942.
- Kriegstagebuch Nr. 1, 369. (kroat) Inf. Div.[mrtav link], publication T315, roll 2154[mrtav link], National Archive and Record Administration, Washington
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
