Танкокљуни спрудник

Танкокљуни спрудник
	Танкокљуни спрудник
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Charadriiformes
Породица:	Scolopacidae
Род:	Tringa
Врста:	T. stagnatilis
Биномно име
	Tringa stagnatilis; (Bechstein, 1803)
	Распрострањеност танкокљуног спрудника: у време гнежђења ван сезоне гнежђења у пролазу у пролазу (?)

Танкокљуни спрудник (лат. Tringa stagnatilis) птица је селица из реда шљукарица. Име рода Tringa потиче од старогрчке речи trungas, која означава птицу која гази по блату и мрда репом горе-доле. Реч stagnatilis потиче од латинске речи stagnum што значи мочвара.

Опис

Дужина тела од врха репа до врха кљуна је 22-25cm, а распон крила је 55-59cm. Маса птице је од 43 до 120 грама. По величини је између спрудника мигавца и црвеноногог спрудника, само што је виткији и има веома танак кљун. Има јако дуге ноге, које га чине елегантним, што није карактеристика осталих птица из рода Tringa. Понекад може подсећати на властелицу. Посматран у лету, танкокљуни спрудник има тамна крила, бели усек на леђима и ноге дуже од репа. Боја ногу је жућкаста до зеленкастосива.^[2]^[3]

Распрострањење и станиште

Гнезда гради на подручју источне Европе, централне Азије и јужног Сибира. Сели се преко целе Азије и Блиског истока и истока Европе. Већина популације зимује у Африци јужно од Сахаре, Индији, Индонезији и Аустралији. Ван ареала распрострањења је забележена у Немачкој, Ирској, Великој Британији, Португалу, Сједињеним Америчким Државама, земљама Бенелукса.^[4]

Током гнездеће сезоне је присутан на влажним стаништима широм степа, укључујући плитке, слатководне и брактичне мочваре, травом обрасле обале језера, речне долине и плавне ливаде. Ван сезоне размножавања је присутан у близини мочвара, слатина и забарених рубова језера, а одговарају му и влажна станишта настала антропогеним утицајем, као што су поља пиринча и таложници отпадих вода. Редак је на отвореним морским обалама, али се повремено може наћи унутар естуара и лагуна.^[5]

Биологија

Ова врста птице се храни мекушцима, чланковитим црвима, рачићима, терестричним и акватичним инсектима и њиховим ларвама, неретко једе и мање рибе. Гнездо је плитко удубљење на обали, а може се наћи и на острвцима мочвара, лагуна и језера која су обрасла воденом вегетацијом.

Главна станица за птице из Русије је Црно море, на чијим обалама прикупљају енергију за наставак сеобе. Популације из централне и источне Азије се селе преко Монголије и централне Кине, све до Индонезије и Малезије где зимују. Са јесењом сеобом почиње првом половином јула и сели се до почетка септембра. На зимовалиштима у западној Африци и долини Нила се задржава од септембра до средине априла. Пролећна сеоба почиње од друге половине марта и цео април. Већ почетком априла и маја ова птица је у централној Азији где се припрема за наставак сеобе. Гнездеће територије заузима од средине априла до средине маја. Неке јединке гнездећу сезону проведу на влажним стаништима широм Африке и Азије, али се тамо не гнезде. Сели се појединачно или у малим групама (око 20 јединки). Јата преко 300 примерака су веома ретка. Гнезди се полуколонијално, а парови могу бити међусобно удаљени мање од 10 метара. Активан је и дању и ноћу. Европска популација броји од 12 100 до 30 300 гнездећих парова. Популација је у опадању.^[5]^[4]

Угроженост

Танкокљуни спрудник је нестао као гнездарица из Белорусије и Молдавије због интензивне пољопривреде и преоравања степа, али и због сакупљања јаја од стране колекционара. Популације око Бајкалског језера су угрожене због великог загађења полицикличним ароматичним угљоводоницима који су пронађени у љуски јаја ове птице. Обала Жутог мора у Кини и Јужној Кореји је доста загађена, речне обале и делте су ограничене насипима, а уклањање фауне бентоса и речног наноса у доњем току река Хоангхо и Јангцекјанг је неодрживо и неконтролисано. Влажна станишта у Гани, на којима се ова птица храни током зимског периода, су угрожена ширењем пољопривредног земљишта и мелиорацијом. Склон је обољевању од птичјег ботулизма, зато што се храни на таложницима фарми, услед недостатка природних станишта.^[5]

Танкокљуни спрудник у Србији

Крајем 19. и у првој половини 20. века је био врло редак. Након 1950. је постао редовна, али малобројна пролазница широм Србије. На гнежђењу је потврђен само једном и то на Сланом Копову 1961. године. Врло ретко су посматрана јата од неколико десетина птица. У највећем броју је бележен на слатинама, шећеранским барама и сланим језерима у Војводини.^[6]

Галерија

Зимовалиште у Сингапуру
Танкокљуни спрудник се храни на Тајвану
Током зимовања
На почетку гнездеће сезоне у одговарајућем станишту.
Јато у лету
Јаје из музејске збирке у Висбадену

Референце

^ BirdLife International (2016). „Tringa stagnatilis”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 15. 11. 2018.
^ Marsh Sandpiper (Tringa stagnatilis) | HBW Alive
^ Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 9780007268146.
^ ^а ^б Tringa stagnatilis (Marsh Sandpiper)
^ ^а ^б ^в Marsh Sandpiper (Tringa stagnatilis) - BirdLife species factsheet
^ Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије - критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.

Литература

Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 9780007268146.

Спољашње везе

Marsh sandpiper species text in The Atlas of Southern African Birds
Tringa stagnatilis на BirdLife.org (језик: енглески)
„Tringa stagnatilis”. Avibase.
„Танкокљуни спрудник”. Internet Bird Collection.
Танкокљуни спрудник фото галерија на VIREO (Drexel University)
Интерактивна мапа на IUCN Red List maps
Аудио запис на Xeno-canto.
Танкокљуни спрудник media at ARKive

[IUCN-1] BirdLife International (2016). „Tringa stagnatilis”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 15. 11. 2018.

[2] Marsh Sandpiper (Tringa stagnatilis) | HBW Alive

[3] Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 9780007268146.

[automatski_generisano2-4] а ^б Tringa stagnatilis (Marsh Sandpiper)

[automatski_generisano1-5] а ^б ^в Marsh Sandpiper (Tringa stagnatilis) - BirdLife species factsheet

[6] Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије - критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]